Najskuplji gradovi za život: Beograd među gradovima koji su najviše odskočili na listi

Na listi se nalazi i prestonica Srbije i zauzima 90. mesto od oko 130 najvećih gradova na svetu poređenih po životnim troškovima.

Beograd se izdvojio po tome što je među gradovima koji su zabeležili najveći skok u rangiranju u odnosu na prošlu godinu – popeo se za 12 mesta.

Možda ste promene cena osetili na sopstvenom džepu. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su cene u Srbiji u septembru 2020. u odnosu na isti mesec prošle godine porasle u proseku za 1,8 odsto (uzeli smo ovaj period pošto je isti period koristio i tim Ekonomista; noviji podaci čekaju vas nešto niže).

U poređenju sa avgustom 2020, cene su u septembru pale u proseku za 0,5 odsto.

U ovom periodu, najviše su pojeftinili proizvodi i usluge u grupama rekreacija i kultura (pad od 6,4 odsto), hrana i bezalkoholna pića (pad od 0,5 odsto), odeća i obuća (za 0,3 odsto).

Pojeftili su i alkoholna pića i duvan, te nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana.

S druge strane, poskupele su komunikacije (0,9 odsto), a možda ste primetili da su vam veći računi za stan, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva. Cene ovih proizvoda i usluga porasle su za po 0,1 odsto.

Isto poskupljenje osetilo se i u oblasti transporta, te zdravlja i obrazovanja.

Republički zavod za statistiku izdaje mesečne izveštaje indeksa cena. Poslednji dostupan je za mesec oktobar, a cene su porasle za 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.

U odnosu na septembar, poskupeli su odeća i obuća (2,2 odsto), komunikacije (0,6 odsto), restorani i hoteli (0,4 odsto), rekreacija i kultura (0,3 odsto), zdravstvo (0,3 odsto), obrazovanje (0,2 odsto).

Pojeftinio je transport (za 0,4 odsto), kao i hrana i bezalkoholna pića (za 0,1 odsto).

Prema izveštaju za oktobar, cene su u odnosu na septembar porasle u proseku za 0,1 odsto, a u odnosu na oktobar 2019. zabeležen je rast od 1,8 odsto.

Vratimo se Ekonomistovoj listi.

Promene u rangiranju gradova u odnosu na prošlu godinu, tvrde autori, izazvala je i pandemija Kovida-19.

U godišnjem izveštaju ovog časopisa navodi se da su cene u Singapuru pale zbog egzodusa stranih radnika usled pandemije.

Većina kineskih gradova je poskupela, pošto američko-kineske tenzije povećavaju cene.

„Azijski gradovi tradicionalno dominiraju listom poslednjih godina, ali je pandemija prekomponovala rang ovaj put”, kaže Upasana Dut, autorka izveštaja o troškovima života širom sveta.

Bangkok je takođe pao za 20 mesta i sada je na 46. mestu najskupljih.

Izveštaj je usmeren na iseljenike, s podacima koje multinacionalne kompanije koriste kako bi im pomogli da izračunaju troškove službenih putovanja i aranžmana.

Većina kineskih gradova popela se na rang listi uglavnom zahvaljujući američko-kineskom tehnološkom ratu, koji je uticao na lance snabdevanja i podigao potrošačke cene.

Prema Ekonomistovoj analizi, sirijski grad Damask najjeftiniji je za život. Slede uzbekistanski Taškent, zambijska Lusaka, prestonica Venecuele Karakas, dok je peti po jeftinoći kazahstanski Almati.

Deset najskupljih gradova:

Gradovi u Severnoj i Južnoj Americi, Africi i Istočnoj Evropi manje su skupi u odnosu na prošlu godinu, dok su gradovi u Zapadnoj Evropi poskupeli.

Među 10 najskupljih gradova po ovom indeksu čak je četiri zapadnoevropska, a Cirih i Pariz dele prvu poziciju.

Ženeva i Kopenhagen su na sedmom i devetom mestu.

Ovo delimično odražava relativnu snagu evropskih valuta na indeksu koji svaki grad upoređuje sa troškovima života u Njujorku.

Najveći rast troškova imao je glavni grad Irana, Teheran, koji se pomerio za 27 mesta na rang listi zbog američkih sankcija koje su uticale na ponudu robe.

U kategoriji gradova koji su imali najveće promene u proteklih 12 meseci našao se i Beograd. Među 10 gradova koji su najviše skočili na listi, zauzima četvrto mesto i u odnosu na prošlu godinu popeo se za 12 mesta.

U ukupnom indeksu, Beograd je pozicioniran kao 90. grad po skupoći od 133 grada.

Uz Beograd i Teheran, među gradovima koji su zabeležili najveći napredak na listi u odnosu na prošlu godinu su Pert (12 mesta), Rim (11 mesta), Dizeldorf (11 mesta), Dakar (11 mesta), Brisel (11 mesta), Amsterdam (11 mesta).

Suprotno tome, u odnosu na prošlu listu, pojeftinili su Rejkjavik (pad za 27 mesta), Sao Paolo (23 mesta), Rio de Ženeiro (23 mesta), Bangkok (20 mesta), Moskva (20 mesta), Meksiko Siti (18 mesta), Kijev (15 mesta), Istanbul (15 mesta), te kenijska prestonica Najrobi (14 mesta).

Indeks troškova života poredio je cene 138 roba i usluga u oko 130 najvećih gradova u septembru.

Sve u svemu, cene su bile prilično ravne, ali u izveštaju se navodi da su cene osnovnih proizvoda bile otpornije od cena ostale robe.

Logistički izazovi takođe su uticali na cene, jer je u nekim kategorijama povećana nestašica robe, poput toalet papira i testenine.

U 10 kategorija koje su obuhvaćene izveštajem, najviše su porasle cene duvana i rekreacija, dok su cene odeće zabeležile najveći pad.

„Što se tiče robe široke potrošnje, zabeležen je nagli rast cena računara, dok su cene odeće zabeležile pad”, rekla je Dut.