Kriptovalute i Srbija: Mali oglasi i velike rupe u zakonu – kako funkconiše domaće tržište kriptovaluta

16. October 2020.
„Prodajem bitkoin", počinje jedan od oglasa na popularnoj platformi za oglašavanje u Srbiji.
andre-francois-mckenzie-JrjhtBJ-pGU-unsplash
Ilustracija. Foto: André François McKenzie / Unplash

Jovana Georgievski, BBC novinarka

U ponudi je najpopularnija vrsta kriptovalute – tipa valuta, koji su najsličnije akcijama, a ne postoje u fizičkom, već samo u digitalnom obliku i nisu pod kontrolom banaka.

Kada se na oglas javi kupac Pera, on će se sa oglašivačem Žikom dogovoriti da se nađu u nekom kafiću, gde će kupac oglašivaču dati dogovoreni novac, a zauzvrat će u svom elektronskom novčaniku, preko aplikacije na telefonu, primiti odgovarajući iznos bitkoina.

Ovo je jedan od načina za trgovanje u okviru jedne od najmisterioznijih ekonomskih niša u Srbiji – tržišta kriptovaluta.

Za sada ono ne potpada skoro ni pod kakvu zakonsku regulativu, niti se zna koliko ljudi iz Srbije na njoj učestvuje, pa samim tim ni koliko se novca iz zemlje na njemu godišnje obrne.

Ministarstvo finansija pripremilo je nacrt zakona koji bi u Srbiji trebalo da reguliše ovu oblast, a firme koje posluju sa kriptovalutama nadaju se da će im to olakšati posao.

Perspektiva je jasna – iako svetska tržišta trese pandemija korona virusa, kriptovalute su se od početnog i naglog pada u martu davno oporavile, a uostalom, inflacija na ovom tržištu uglavnom nije ni moguća.

Kako to? Evo svega što treba da znate o kriptovalutama i bitkoinu – najjačoj među njima – koja se popularno naziva „digitalnim zlatom”.

Zaobilaznim putevima kriptovaluta

U ovom trenutku, trgovina i većina usluga sa kriptovalutama u Srbiji su legalne samo zašto što ih zakon izričito ne zabranjuje.

Pored toga, postoje i brojne druge zaobilaznice, koje omogućavaju plaćanje „u kriptovaluti”, kupovinu kriptovaluta za dinare i povlačenje novca iz digitalnog novčanika na bankovni račun.

„Nepostojanje posebnog pravnog okvira otežava poslovanje svima, od fizičkih lica do finansijskih institucija, pre svega zbog pravne nesigurnosti”, ističe pravnica Bojana Tomić iz Inicijative „Digitalna Srbija” u razgovoru za BBC na srpskom.

Ako oglašivač Žika prevari kupca Peru, ovaj baš i neće imati način da ga za to tuži.

Sa druge strane, Žika kao oglašivač nema način da se registruje kao preduzetnik i tako prodaje kriptovalute.

U konačnici, ne postoji način da se Peri i Žiki naplati porez.

Međutim, trgovina kriptovalutama ne odvija se samo preko oglasa i po kafićima, već na internetu postoje specijalizovane berze i menjačnice.

U Srbiji ih ima nekoliko i postoje zahvaljujući činjenici da nisu zabranjene.

„To je uvek tako sa inovacijama”, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Matanović, direktor onlajn kriptomenjačnice ECD.

„Da nije toga, inovacije bi bile nemoguće”, dodaje, „zato što se uvek prvo pojavljuje nešto novo, pa tek onda postaje zakonski prepoznato”.

On dodaje da se provizije kreću od 2 do 6 odsto, u zavisnosti od načina plaćanja.

Putem kriptomenjačnice, kupac Pera može doći do kriptovalute slično kao i regularnoj – on uplaćuje novac, a kriptomenjačnica mu u digitalni novčanik prebacuje određenu sumu kriptovalute.

Onlajn berza xCalibra, registrovana u SAD i Švajcarskoj, korisnicima iz Srbije nudi mogućnost da kupuju kriptovalute za dinare.

„Sve funkcioniše preko posredničke firme, koja omogućuje klijentima da za dinare kupe nešto na internetu – u ovom slučaju, kriptovalutu”, objašnjava za BBC na srpskom direktorka kriptoberze xCalibra Ivana Todorović.

Ako neće da njima trguje na berzi, Pera za svoje kriptovalute, kao i novcem, može ili nešto da kupi, ili da ga prebaci na račun u banci.

Međutim, s obzirom na to da tok ovih transakcija nije utvrđen zakonom, Pera nailazi na prve probleme.

Ako reši da podigne svoj novac, on mora da pronađe banku u Srbiji koja će mu omogućiti da pare sa kriptomenjačnice povuče na svoj račun.

„Pošto je to rupa u zakonu, neke banke u Srbiji omogućavaju povlačenje novca sa kriptomenjačnica, a neke ne”, objašnjava Ivana Todorović, dodajući da to „zavisi od njihove politike”.

Pera takođe može da ode i u neki od kafića i restorana po Srbiji koji se reklamiraju kao mesta gde je moguće platiti bitkoinom.

Kako objašnjava Todorović, s obzirom da se u zemlji može platiti samo u dinarima, nije u pitanju ništa drugo do „marketinški trik”.

„Jedina valuta u kojoj možete vršiti transakcije u Srbiji je dinar, ali postoje aplikacije, putem kojih vi prebacujete novac u kriptovaluti posredniku, koji ne potpada pod srpske zakone, i koji zatim kafiću ili restoranu koji nudi „plaćanje bitkoinom” isplaćuje vrednost transakcije u dinarima”, ističe ona.

Presentational grey line

Šta je bitkoin?

  • Najjača kriptovaluta u svetu, osnovana 2009. godine, u jeku Svetske ekonomske krize;
  • Ovih dana vrednost mu se kreće oko 10.000 američkih dolara;
  • Njegova cena brzo raste: pre samo dve godine, vredeo je nešto više od 4.000 američkih dolara;
  • Osnovano ju je izvesni Satoši Nakamoto, čiji identitet nije potvrđen, a koji je propisao pravila trgovanja kriptovalutama;
  • Bitkoin je decentralizovan, što znači da nema hijerarhijske strukture upravljanja bitkoinom – svi imaju udeo;
  • Valuta nije inflatorna, jer je Nakamoto odredio da ne može postojati više od 21 milion bitkoina;
  • Bitkoin se, kao i druge kriptovalute, generiše takozvanim rudarenjem (majningom, od eng. mining), uz pomoć grafičkih kartica i velikih količina struje.
Presentational grey line

U Srbiji, ističe pravnica Bojana Jovanović, „kriptovalute potpadaju samo pod nekoliko uopštenih odredbi koje se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma”.

Tako su, na primer, sve kriptomenjačnice obveznice Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

„Postojeće tržište kapitala je još uvek plitko i nerazvijeno, pa sistemu nije lako da prepozna i apsorbuje nešto što je novo, nepoznato i izrazito se brzo menja i razvija, kao što je slučaj sa kriptovalutama”, zaključuje Jovanović.

Kako nastaju kriptovalute i kako se obavljaju transakcije?

Todorović objašnjava da kriptovalute nastaju u procesu rudarenja – preko grafičkih kartica koje su spakovane na određeni način.

„Postoje standardizovani modeli, za koje se zna da donose veći profit nego neki drugi”, navodi.

Rudarenjem se bave tzv. majneri koji uglavnom imaju određena programerska znanja.

Oprema potrebna za rudarenje troši veliku količinu struje i dosta zagreva prostor pa je, kako bi se investicija isplatila, potrebno obezbediti optimalan prostor i struju koja čija cena neće preći zaradu.

U svetu danas postoji više od 10.000 kriptovaluta. Najveću vrednost ima bitkoin (oko 10.000$), a sledi ga itirijum (350$).

Kada stvore optimalne uslove i uspeju da generišu kriptovalutu, majneri mogu da prodaju i tako otplate troškove i zarade na berzi.

Same transakcije odvijaju se putem blokčejn (eng. blockchain) sistema.

Blokčejn, objašnjava Todorović, „nije ništa drugo do baza podataka koja se sastoji iz blokova”.

„Svaki blok je mala baza podataka koja je otvorena određeni vremenski period, kada je u nju moguće upisati određene informacije, recimo o tome da je Žika Peri prodao jedan bitkoin, nakon čega se baza zatvara, i više niko nikada ne može da promeni te podatke”.

Ona dodaje da se tako stvara „lanac blokova”, tj. blokčejn (eng. blockchain), gde nema dupliranja, što osigurava da se svaka transakcija desi samo jednom.

„Blokčejn omogućuje prenos vrednosti – do pojave kriptovaluta, niste mogli da pošaljete novac preko interneta, a da nemate banku ili treće lice, a danas zahvaljujući ovoj tehnologiji ljudi mogu da trguju direktno”.

Ko u Srbiji trguje kriptovalutama i da li je to bezbedno?

Trgovati može svako, a ne postoje zvanični podaci o tome koliko ljudi iz Srbije učestvuje u trgovini.

Sagovornici BBC-ja slažu se da se najverovatnije radi o između 10.000 i 20.000 ljudi.

„Važno je razumeti da baš i ne postoji srpsko tržište kriptovaluta, već samo ljudi iz Srbije koji učestvuju na svetskom tržištu preko domaćih i stranih berzi ili trguju direktno”, naglašava Todorović.

Jedan od njih je i programer iz Beograda Miloš Nikolić, koji od 2014. trguje kriptovalutama bitkoin i itirijum, što posmatra kao dugoročnu investiciju kojom se nada da kroz nekoliko godina zaradi na berzi.

„Pratim svakodnevno, s vremena na vreme kupim ili prodam kad mi se učini da je dobra prilika, ali isključivo novcem koji sam spreman da izgubim”, ističe Nikolić.

Sav njegov novac nalazi se u digitalnom novčaniku.

Koliko je on tamo bezbedan?

Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC slažu se da je relativno bezbedan, s tim što postoji opasnost hakovanja, što je „daleko od svakodnevne pojave”.

Ni Miloš nije preterano zabrinut da će ga neko pokrasti.

„Digitalni novčanik se u dobroj meri može obezbediti, naravno nikad to nije 100 odsto sigurno, ali i tradicionalne finansije imaju svojih problema u pogledu bezbednosti”, kaže on.

Novi zakon i budućnost kriptovaluta u Srbiji u svetlu pandemije

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je na svom sajtu Nacrt zakona o digitalnoj imovini, koji treba da reguliše digitalna imovinska prava, sa ciljem povećanja konkurentnosti, zaštite investitora, ali i sprečavanja prevara i najrazličitijih zloupotreba u ovoj oblasti.

Ministarstvo očekuje da će usvajanje tog zakona doprineti „pozicioniranju Republike Srbije kao lidera u jugoistočnoj Evropi u digitalizaciji finansijskih tehnologija”.

Prevashodni cilj donošenja zakona, rekao je ministar Siniša Mali, jeste „otvaranje većih mogućnosti poslovanja privrednika” poput izdavanja investicionih tokena radi prikupljanja kapitala ili pokretanja platformi za razmenu digitalne imovine.

Digitalna imovina, koja se ponekad naziva i kripto-imovina ili virtuelna imovina, u Nacrtu je definisana kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.

Pravnica Bojana Tomić naglašava da je „važno je da se obezbedi sveobuhvatan pravni okvir koji će omogućiti svima koji žele da ulažu, prikupljaju sredstva za svoje projekte, obavljaju usluge, da to čine u pravnom okviru koji je jasan, potpun i obezbeđuje pravnu sigurnost”.

„Ono što bi Inicijativa „Digitalna Srbija” želela da vidi je da se usvoji zakon koji ima snažnu razvojnu komponentu i koji će po svom kvalitetu biti globalno konkurentan po kvalitetu, kao i da omogući inovativnim projektima i startapima nov pristup finansiranju, a blokčejn firmama da u svojoj zemlji posluju u skladu sa zakonom”, kaže Tomić.

Direktorka berze xCalibra Ivana Todorović navodi da su dva najveća straha u trgovini kriptovalutama „pranje novca i finansiranje kriminala”, a dodaje da su pojedine zemlje poput Švajcarske uspele da tome stanu na put „donošenjem kvalitetnih zakona”.

Ona se nada će novim zakonom biti rešeni pojedini problemi majnera, kao što je trenutna „nemogućnost da dokažu trošak pravljenja kriptovaluta”, jer bi, kako navodi, na osnovu „zarade trebalo da budu i oporezovani”.

Sagovornici BBC-ja nisu preterano zabrinuti da će pandemija negativno uticati na tržište kriptovaluta i čak misle da bi ljudi mogli da im se više okrenu zbog nadolazeće finansijske nesigurnosti.

Inženjer specijalista Igor Rakocija koji vodi popularni Jutjub kanal o novim tehnologijama BalkanTech nema sumnje da budućnost nakon pandemije pripada kriptovalutama.

„Ovde ste sami svoja banka, niko ne može da vam blokira račun ili oduzme novac, koji vam je dostupan u svako doba”, kaže Rakocija, „iz te potrebe je i nastala ideja o bitkoinu u jeku Svetske ekonomske krize”.

Todorović navodi da kriptovalute inače imaju veće fluktuacije na tržištu, pa je tako u martu, na samom početku pandemije „bitkoin pao 20-30 odsto za nekoliko dana i fluktuacije inače nisu tako velike, ali se brzo oporavio jer se tržođte brzo oporavlja”.

„Korona nije ništa značajno poremetila”, ističe.

Ona dodaje da se „u poslednje vreme pojavio novi trend da državne institucije pojedinih zemalja drže svoj novac u kritovalutama, što je novi vid investiranja” i očekuje da će se taj trend nastaviti.

Ni Miloš nema sumnje da vreme koje je posvetio učenju o kriptovalutama ima smisla.

„Verujem u potpunosti da je budućnost kriptovaluta svetla i da će se isplatiti učestvovanje u stvaranju iste, ako ne direktnom finansijskom dobiti – znanjem sigurno hoće”, ubeđen je Miloš.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share