Korona virus, trudnice i dojenje: Kakve su preporuke lekara i stručnjaka ako je majka zaražena

Strahovala je da će se možda zaraziti i da bi to moglo da utiče na porođaj i zdravlje bebe.

Nije se razbolela i rodila je zdravog dečaka, ali se posle prvog dojenja zapitala – kako bi sve izgledalo da se jeste zarazila, da li bi i onda mogla da doji.

Njegova izjava izazvala je mnogo kritičkih komentara žena na društvenim mrežama.

Doktor Stefanović je rekao da se u klinici na čijem je on čelu od početka pandemije sprovode protokoli Ministarstva zdravlja i da „oni od njih nisu odstupali do današnjeg dana”.

Napomenuo je da su unutar tih protokola, sastavljeni i protokoli akušerske klinike.

On je u emisiji TV Prva rekao je da su se oni opredelili da njihove pacijentkinje ne doje dok su na klinici.

„To je tri-četiri dana u proseku i posle ostavljamo na njima da donesu odluku da li će dojiti kada dođu kući ili ne”, rekao je doktor.

Ova njegova izjava izazvala je negativne komentare, a u pisanom dopisu BBC-ju na srpskom iz uprave klinike navedeno je „izjava dr Stefanovića pogrešno shvaćena” i da „ne odgovara stvarnom stanju stvari”.

Naglasili su da dojenje u klinici nije zabranjeno, već da preporučuju dojenje uz uslov da kliničko stanje majke to dozvoljava.

U dopisu piše da se preporuke klinike zasnivaju na preporukama Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, koje su bazirane na svetskim preporukama.

Takođe, oslanjaju se na saznanja o Kovidu-19 i njegovom uticaju na trudnicu, fetus i novorođenče tek stiču i da se prema tome i njihove preporuke veoma često menjaju i usaglašavaju.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) glase da se majke za koje se sumnja da su zaražene ili jesu obolele od Kovida-19 podstiču na dojenje ili da nastave da doje.

Majkama takođe treba dati savete koliko je dojenje važno.

Majkama i bebama treba omogućiti da ostvare kontakt „koža na kožu” posebno odmah nakon porođaja, kako bi se i dojenje uspostavilo, bez obzira da se li se sumnja na to da li su zaraženi ili su pozitivni na korona virus, navodi SZO.

Istog stava su i stručnjaci sa Kraljevskog koledža za ginekologiju i akušerstvo iz Velike Britanije koji predlažu da majke dele sobu sa bebama i da doje ako žele, ali uz odgovarajuće mere predostrožnosti.

Profesorka Marijan Najt, na čelu tima koji vodi nadzor nad trudnicama koje u zaražene korona virusom kaže da ih je ohrabrilo istraživanje objavljeno u magazinu The Lancet Child & Adolescent Health.

„Više od hiljadu majki sa Kovidom-19 porodile su se u Velikoj Britaniji, a samo jedan do dva odsto njihovih beba bile su pozitivne na korona virus”, rekla je Najt.

Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi predlažu privremeno odvajanje novorođenčeta od majke, kako bi se smanjio rizik od širenja virusa na bebu.

Prema njihovim preporukama, majke u tim situacijama mogu da razmotre da li će dojiti bebe.

U svakom slučaju, dojenje je je bilo dozvoljeno uz poštovanje mera kao što su nošenje zaštitnih maski i često pranje ruku.

Iz uprave Klinike za ginekologiju i akušerstvo kažu da je majka u prvih dan-dva na posmatranju i da se podoj odlaže do trenutka kada ne ugrožava ni majku ni bebu.

Oni preporučuju dojenje ukoliko majka ima lakšu kliničku sliku, ali uz striktno poštovanje epidemioloških mera – pranje ruku i nošenje maske tokom hranjenja bebe.

A kako izgleda dojenje ukoliko žena ima korona virus?

Vesna Rakić je viša medicinska sestra i sestra specijalistkinja javnog zdravlja koja se primarnom zdravstvenom zaštitom bavi 23 godine, a poslednju deceniju radi s bebama, u patronaži i školi roditeljstva.

Kaže da se na početku pandemije nije mnogo susretala sa majkama koje su Kovid pozitivne, je su se trudnice čuvale i bile obazrive.

Sada kada je broj zaraženih porastao, a prema poslednjim podacima u Srbiji je korona virusom zaraženo više od 66.000 ljudi, Rakić kaže da ima sve više majki sa simptomima korona virusa koje joj se javljaju.

„Među zaraženim majkama su i one koje su se tek porodile, ali i one čije bebe imaju mesec dana”, kaže Rakić za BBC na srpskom.

Dodaje da su te mame podršku za dojenje dobile od nje, kao i od pedijatra.

„Dobrobit dojenja je veća nego potencijalni rizik da se beba zarazi”, objašnjava Rakić.

Napominje da mama obolela od Kovida-19 u mleku proizvodi imunološke faktore, odnosno antitela koja služe da štite bebu i poboljšaju njen imunološki sistem.

„Nastavak dojenja je svakako najbolji način za borbu protiv virusa i zaštite bebu od virusa”, kaže Vesna.

Najveći rizik prenosa virusa sa mame na bebu je kapljičnim putem i zato savetuje dodatne mere prevencije za vreme dojenja:

*Saveti Vesne Rakić, više medicinska sestre i sestre specijalitkinje javnog zdravlja

I Jasmina Mihnjak, koordinatorka centra „Bebac”, psihološkinja i babica, saglasna je sa Rakić i kaže da će imunoglobulini zaštititi bebino zdravlje i pomoći joj da izgradi dobar imunitet.

„Taj kolostrum koji beba treba da popije je izuzetno važan i treba pronaći način da se to mamama omogući”, kaže Mihnjak za BBC na srpskom.

Napominje da se po pitanju drugih respiratornih infekcija koje bolje poznajemo, takođe savetuje da se dojenje nastavi osim u slučaju kada je mamino stanje zaista ozbiljno ugroženo i ukoliko ima izuzetno visoku temperaturu.

„Predlog je i tada da se mama izmlaza pa da neko drugi da bebi to mleko”, objašava Mihnjak.

Jasmina kaže da veruje da lekari znaju bolje, ali da veruje u to da ne treba zaboraviti koliko je dojenje važno u bilo kojoj situaciji, pa i u ovoj sa korona virusom.

La Leće Liga, međunarodna neprofitna organizacija posvećena obrazovanju, pružanju podrške i ohrabrivanju svih žena koje žele da doje, oglasila se na Fejsbuku povodom izjave direktora GAK-a.

Podršku dojenju u doba epidemije dalo je i Savetovalište za dojenje Udruženja Roditelj koje promoviše i podržava dojenje.

Majčino mleko sadrži sve što bebi treba u prvih šest meseci života – hranljive materije, minerale, vitamine, vodu, antitela – bukvalno sve! Majčino mleko poboljšava imunitet deteta, smanjuje šansu za nastajanje kasnijih bolesti u životu – alergije, astme, raznih vrsta infekcija, dijabetesa…

Deca koja su sisala imaju manji rizik od razvijanja gojaznosti, ali i manju potrebu za protezama jer im se vilica bolje razvija, pa zubi kasnije bolje rastu.

Ima nekih studija koje pokazuju da čak postoji i značajna razlika između koeficijenta inteligencije one dece koja su sisala i one koja nisu.Što se duže doji, veće su šanse da će beba imati više koristi od majčinog mleka.

Ako dojite duže od četiri meseca smanjujete bebi šansu da od infekcije uha. Bebe koje su dojene duže od šest meseci imaju smanjeni rizik od razvitka alergija. (Izvor – portal Bebac)