Korona virus: Šta je recesija
Šta je recesija?
U normalna vremena, ekonomija zemlje raste.
Njeni građani, u proseku, postaju blago bogatiji kako se vrednost robe i usluga koje proizvode – njihov Bruto domaći proizvod (BDP) – povećava.
Ali ponekad vrednost proizvedene robe i usluga opadne.
Recesija se obično definiše kada se to desi u periodima od dva tromesečja – ili kvartala – zaredom.
Ukoliko recesija potraje duže od toga, ili je posebno teška, poznata je kao kriza.
Zašto je važno ako ima recesije?
Za većinu ljudi, ekonomski razvoj je dobra stvar.
To obično znači da ima da se bira više posla. Kompanije uglavnom više zarađuju i mogu da priušte da više plaćaju zaposlene i deoničare.
Ekonomija u porastu takođe znači da vlada dobija više novca preko poreza. Tako ima prostora da smanji porez ili više potroši na povlastice, javne usluge ili plate državnih zaposlenika.
Kad se ekonomija smanjuje, sve ove stvari krenu u obrnutom smeru.
Jesmo li već u recesiji?
Većina razvijenog sveta doživela je negativni rast – ili opadajući BDP – od januara do marta 2020. godine, kad je prvi put počeo da se oseća ekonomski uticaj korona virusa.
Zvanične cifre za period od aprila do juna još nisu objavljene, ali velika je verovatnoća da će one pokazati još veći pad. To bi značilo drugi kvartal negativnog rasta, što bi potvrdilo da je veći deo sveta već u recesiji.
U Velikoj Britaniji, ekonomija je od januara do marta opala za dva odsto, prema Zavodu za nacionalnu statistiku. Potom je pala 20,4 odsto u aprilu – najveći mesečni zabeleženi pad svih vremena – prvog punog meseca u izolaciji.
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa ogroman pad BDP-a za 2020. godinu u celosti – neverovatan pad od 5,9 odsto za SAD i 6,5 odsto za Veliku Britaniju.
Štaviše, MMF procenjuje da će ove godine čitava svetska ekonomija da opadne za 3 odsto, što će je činiti najgorom recesijom od Velike krize tridesetih godina prošlog veka.
Kako bi recesija mogla da utiče na mene?
Neki ljudi bi mogli da izgube posao ili da im postane teže da dođu do novih prilika ili unapređenja.
Diplomci i maturanti koji traže prvi posao mogli bi da imaju mnogo manje izbora.
Oni koji ostanu da rade možda će izvisiti za povećanje plate – ili će morati da rade duže tokom dana ili da pristanu na smanjenje plate.
Kontrolor trošenja britanske vlade, Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR), sugerisala je da bi stopa nezaposlenosti mogla više nego da se udvostruči i ovog leta skoči čak na 10 odsto.
Ona procenjuje i da bi vlada možda morala da pozajmi više od 300 milijardi funti da bi pokrila troškove krize.
Međutim, bol recesije obično se ne oseti ravnopravno u čitavom društvu, a nejednakost bi mogla još više da se produbi.
Na primer, mnogi ljudi u Velikoj Britaniji koji su vlasnici kuća sa hipotekom i zadržali su posao tokom prethodne recesije prošli su dobro.
Banka Engleske smanjila je kamatnu stopu da bi pomogla ekonomiji, što je mnogima značajno smanjilo kamate za isplatu hipoteke, ostavivši im više novca za trošenje.
Drugi, kao što su primaoci pomoći ili radnici iz javnog sektora, prošli su lošije.
Koliko je dugo trajala poslednja recesija?
U Velikoj Britaniji je poslednja recesija, koju je izazvala globalna finansijska kriza, trajala četiri kvartala – od drugog kvartala 2008. godine pa nadalje.
Tokom čitavog tog perioda, BDP je opao za 7,2 odsto.
Nezaposlenost je naglo skočila, ali je počela ponovo da opada dve godine kasnije.
I došlo je do masovnog deficita – jaza između onoga što vlada dobije od poreza i onoga što potroši na javne usluge.
To je dovelo maltene do udvostručavanja nacionalnog duga i decenijskog programa štednje.
Došlo je do oštrog smanjenja u mnogim oblastima trošenja vlada, sem u zdravstvu, obrazovanju i međunarodnoj pomoći.
Kada će se recesija okončati?
MMF predviđa da će se recesija okončati naredne godine i da će svetska ekonomija polako početi da se oporavlja.
Ali nalazimo se na potpuno neistraženoj teritoriji i niko ne zna koliko će težak biti taj oporavak.
Ukoliko sve kompanije koje su se zatvorile tokom pandemije i izolacije budu mogle ponovo brzo da se otvore, posledice recesije bile bi manje teške.
Međutim, postoji bojazan oko toga da li će virus početi ponovo da se širi, a ljudi se možda plaše putovanja ili izlazaka čak i ako im bude rečeno da su bezbedni.
Za oporavak konkretno krstarenja, avio saobraćaja i poslovnih konferencija biće potrebne čitave godine.
I tako će se posledice ove recesije osećati još godinama.
Šta može da se uradi?
Pouzdan način da se kontroliše Kovid-19, kao što je vakcina, pomogla bi da dođe do snažnog oporavka.
Ali dok ona ne bude otkrivena, dostupno je vrlo malo načina za pomoć.
Tokom poslednje recesije, centralne banke smanjile su kamate kako bi pomogle ekonomiji. To je značilo da su ljudi i kompanije mogli lakše da pozajmljuju i da su imali više novca za trošenje.
Ali kamate su na mnogim mestima već blizu nule i možda neće više moći mnogo da se smanjuju.
Vlade širom sveta već pozajmljuju ogromne količine novca da bi podržale svoje ekonomije preko smanjenja poreza i veće javne potrošnje – kao što su programi odsustva, podrške kompanijama, pa čak i direktne isplate gotovine građanima.
Ali to pozajmljivanje ima cenu, koja će se osećati još decenijama.
Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.
