Korona virus i privreda: Razvojni put Milivoja Davidovića, Srbina čiji je rad objavila SZO

Ovde je počeo razvojni put Milivoja Davidovića, koji danas ima 37 godine i bavi se ekonometrijom.

Iako je već tada imao završen doktorat, za njega nije bilo posla, toliko da mu iz Nacionalne službe šest meseci nisu poslali ni jednu ponudu.

Četiri godine kasnije, Milivoje je na Fejsbuk profilu objavio da mu je rad o privrednim posledicama korona virusa objavila Svetska zdravstvena organizacija.

„Moja karijera u Srbiji kao da je inspirisana dramom Razvojni put Bore Šnajdera (satirična komedija o nekadašnjem socijalističkom sistemu)”, kaže Milivoje za BBC na srpskom.

„Smatrali su me viškom, ali su mi i dali vetar u leđa da proverim koliko stvarno vredim.

„Tako sam i došao u situaciju da napišem rad koji je objavila SZO”.

Ovaj put nimalo nije bio jednostavan, a Milivoje je završio sa dva doktorata, tri mastera, ali i mnogo jednostavnih odgovora na pitanja – šta treba uraditi sa 100 evra od državne pomoći i u koji biznis treba ulagati tokom korone.

Milivoje je prvo doktorirao ekonomiju u Novom Sadu i ostao da radi kao saradnik na fakultetu.

Ipak, posle nekoliko godina ostao je bez posla.

Pošto nije dobijao druge poslovne ponude, prijavio se na 15 univerziteta u svetu, najviše u Americi i dobio pet pozitivnih odgovora.

Na kraju je izabrao Univerzitet Ilinois u Čikagu.

„Ponovo sam počeo da studiram i izabrao sam nešto što se zove ekonometrija”, kaže on.

„To je zapravo primenjena matematika u oblasti ekonomske analize podataka”.

On je čovek koji za sebe kaže da je „odrastao uz podatke i istraživanja Svetske banke i Uprave za federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država”.

Bez obzira što je doktorirao u Srbiji, u Čikagu je morao ponovo da upiše master.

„Globalno tržište ne prepoznaje doktorate iz Srbije kako mi mislimo.

„Samo nekoliko evropskih doktorata se smatra dovoljnim”, kaže Milivoje.

„Nije samo stvar u tome da ih zvanično prihvata ili ne, već se zahteva praktično predznanje iz matematike i programiranja da bi se pratila nastava, a to se u Srbiji na ekonomiji ne uči”.

Tokom 2020. dogodile su se dve stvari značajne u životu Milivoja.

Imao je doktorsku prezentaciju i počela je epidemija korona virusa.

„Ja sam bavim statistikom i korišćenjem podataka da bi se doneli neki ekonomski zaključci”, kaže on.

„Zato, čim je proglašena pandemija, ja sam tu video i dobru priliku da napišem istraživački rad o uticaju pandemije na globalno finansijsko tržište, kriptovalute, zlato, naftu i akcije”.

Rizik je, kaže, veoma porastao, najviše za ulaganje u kriptovalute, na primer četiri do pet puta.

„Zaključio sam i da, za razliku od drugih kriza, informacija jeste ono što najviše utiče na propadanje banaka”, kaže on.

„Čim bi se objavilo da se, na primer, pojavio novi soj virusa, banke bi jedna za drugom propadale.

„Kada se pojavi pozitivna vest, tržište se odjednom oporavlja”.

Ali, kakve to veze ima sa Svetskom zdravstvenom organizacijom?

„Jednostavno, moj rad je objavio jedan specijalizovani ekonomski časopis, a zatim ga je SZO preuzela”, objašnjava Milivoj.

„Nisu me kontaktirali, ali nisu ni morali jer su preko tog časopisa sredili sve”.

Koliko god su njegove metode komplikovane za razumevanje, mogu da donesu jednostavne odgovore – koliko je korona virus uticao na rizike za investiranje i uopšte na rukovođenje finansijama:

BBC: Šta biste uradili sa 100 evra pomoći koji su građani Srbije dobili od države, sa znanjem iz ekonomije koje imate?

Milivoj Davidović: Da u Srbiji imam prosečnu platu 500 evra, veći deo tog iznosa bih stavio sa strane.

BBC: U koji biznis biste uložili sada?

Milivoje Davidović: Trenutno je eksplozija platformi za obrazovanje, to se jako traži.

Uložio bih u miks kriptovaluta, ali ne samo u bitkoin, već u kombinaciju.

Da sam veliki igrač i investitor, ulagao bih u zlato jer se pokazalo da na svaku negativnu vest o korona virusu, vrednost zlata raste.

BBC: U koji biznis ne biste uložili?

Milivoje Davidović: Ovo nije dobar trenutak za nove neistražene ideje.

Nije dobar trenutak za rizične poduhvate, koji se nisu već pokazali uspešnim.

BBC: Da li će se svet i Srbija privredno oporaviti od pandemije i kada?

Milivoje Davidović: To je najveći problem sa ovom ekonomskom krizom, što je nije izazvalo finansijsko tržište.

Ono u šta sam siguran jeste američko tržište, ono će se oporaviti.

Milivoje je već ranije živeo privremeno u inostranstvu.

Šest meseci je bio u Londonu, a isto toliko je proveo i u Njujorku, kada je bio na programu Vork end travel.

„Tada sam video šta je Amerika i znao sam da će mi biti teško”, kaže on.

„Ono što nisam znao jeste da ću, čak i na doktoratu, morati da idem na predavanja svakog dana, kao da sam u osnovnoj školi.

„To je dril koji moraš da prođeš, ideš pešačkim maršom svaki dan”.

Već dve godine zaredom na univerzitetu u Čikagu biran je za najboljeg studenta.

„Iluzija je kada naši ljudi misle da Srbi imaju jak obrazovni sistem koji nudi puno predznanja i da naši studenti odmah dominiraju kada odu preko”, kaže on.

„Mi imamo talenat za matematiku, ali to je samo dobar start.

„Zapravo, ne dominiraš ti nigde, dominiraš kada krvavo radiš”.

Ipak, ubrzo je počeo da se bavi onim što je ceo život želeo.

„Sanjao sam o Upravi za federalne rezerve Amerike, a onda sam gostovao na panelima zajedno sa najvećim igračima ove ustanove ili sa investitorima koji u jednom potezu odlučuju o 100.000 miliona evra”, kaže on.

„To je za mene ostvarenje sna”.

Od 2020. godine i u najzabačenijem selu na svetu verovatno znaju šta je Svetska zdravstvena organizacija.

To što mu je ova organizacija preuzela rad, za Milivoja je jedan od onih dokaza koje je tražio kada je odlazio iz Srbije – da vredi.

„Zvali su me drugari i govorili: sada si postao najveća ajkula”, kaže on.

„Niko nije mogao da veruje, kao ni ja”.

Ipak, kaže da je po prirodi „ambiciozan tip”.

„Evo, baš sada ponovo tražim posao jer sam završio doktorat”, dodaje on.

„Samo što se sada osećam malo drugačije nego dok sam čekao da me zovu iz subotičke Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Ali, još ja ne osećam da sam stabilan negde, sa jednim uspehom ide i nova neizvesnost”.