Korona virus i Balkan: „Sada svako saznaje da je neko koga poznaje zaražen”

Najveći broj ljudi preminuo je od virusa korona u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini – 874 i 1.051 u vreme objavljivanja ovog teksta.

„Sada tek svako saznaje da je neko koga poznaje zaražen. U prvom talasu, nismo nikog znali”, kaže za BBC na srpskom Marija Lorencin iz Ljubljane.

Dok je Slovenija uvela policijski čas kako bi sprečila širenje virusa, a Bosna i Hercegovina se sprema za lokalne izbore sredinom novembra, u Srbiji za sada nema novih epidemioloških mera.

BBC na srpskom je razgovarao sa stanovnicima zemalja u susedstvu o merama koje su na snazi i životu usred novog talasa epidemije.

Marija Lorencin živi u Ljubljani i masku ne nosi samo kada sedne na bicikl kojim se kreće kroz grad.

„Maske su obavezne i na otvorenom i na zatvorenom. Nosimo ih uvek kada smo unutra, ali i napolju, osim kada smo u prirodi ili na biciklu”, kaže Lorencin.

Ljubljana je mirnija nego inače, manje je ljudi na ulicama, a kafići i restorani su zatvoreni, priča ona.

Slovenija je u maju prva u Evropi proglasila kraj epidemije, međutim, pet meseci kasnije, 20. oktobra, uveden je policijski čas.

Kretanje je zabranjeno od devet uveče do šest ujutru.

„Krajnje je vreme da nas ove brojke otrezne, uvedene mere su bile nužne”, rekao je predsednik Vlade Slovenije Janez Janša posle uvođenja policijskog časa, prenosi agencija Beta.

Premijer je poručio onima koji ne poštuju pravila da ugrožavaju javno zdravlje i živote i pozvao ih na „razboritost u vreme pretećeg drugog talasa”.

Lorencin kaže da za njenu porodicu policijski čas ne menja mnogo – od devet uveče su obično kod kuće.

„Ljudi su bili disciplinovani i za vreme prvog i drugog talasa, ali sada poštuju mere i zbog kazni – ako vas uhvate uveče posle 21 sat, kazna je od 400 do 4.000 evra”, kaže.

Osim policijskog časa, u Sloveniji je zabranjeno kretanje između određenih oblasti, a u školu idu samo učenici do petog razreda – ostali nastavu prate od kuće.

Okupljanja su dozvoljena samo kada je zajedno šestoro ljudi, a zabranjena su javna okupljanja, verski obredi i venčanja.

„Gnjavim moje, uvek pitam da li su oprali ruke kada uđu u kuću, brišem kvake alkoholom”, kaže Lorencin.

Ipak, dodaje da jeste „malo opuštenija” nego za vreme prvog talasa.

„Više ne dezinfikujem sve namirnice kada se vratimo iz radnje”, kaže.

Jedino što joj ruši svakodnevicu jesu zatvoreni restorani.

„Nedostaje mi kada odemo na izlet negde u prirodu i kada smo na nekoj planini i šetamo, da svratim u planinski restoran i tamo se posle šetnje odmorim i pojedem nešto”, kaže.

Ipak, Slovenija bi u narednim danima mogla da zatvori i hotele i tržne centre.

Ministar zdravlja Tomaž Gantar izjavio je da je medicinska struka još prošle nedelje preporučila Vladi „privremeno potpuno zaključavanje”.

Međutim Vlada Slovenije će nastaviti „uravnoteženo održavanje ekonomskih aktivnosti i javnog života”, prenosi agencija Beta.

U Hrvatskoj je 22. oktobra svaka peta osoba testirana na virus koronu bila pozitivna, prenela je Hrvatska radio televizija (HRT).

Sajtu hrvatskog Nacionalnog stožera civilne zaštite, na kome se objavljuju brojevi novoobolelih, nije bilo moguće pristupiti neko vreme – verovatno zbog velikog interesovanja za nove brojeve, prenosi HRT.

Sa 1.563 novoozaraženih, Hrvatska je 22. oktobra zabeležila rekord u jednom danu.

Polovina novozaraženih u Hrvatskoj je u Zagrebu gde živi Slaven Sškobot.

Slavenu je kretanje ograničeno zbog tetrapareze – nepotpune tetraplegije – kreće se uz pomoć kolica.

Novi talas porasta obolelih nije preterano promenio rutinu njegove porodice.

„Nosimo maske, dezinficiramo ruke, malo više nego nego za vrijeme leta. Osim toga, izbegavamo odlaske na velika okupljanja”, priča Slaven.

U Hrvatskoj je nošenje maski obavezno u zatvorenim prostorima, a preporuka je da se maske nose i napolju ukoliko je nemoguće držati rastojanje od drugih ljudi.

Međutim, na ulicama Zagreba nošenje maski je obavezno ukoliko je nemoguće držati razmak od dva metra.

„Rekao bih da se ljudi pridržavaju mera, ali je sve više onih koji posustaju i koji situaciju više ne doživljavaju ozbiljno kao i pre”, kaže Slaven.

Slaven ima ličnog asistenta koji sa njim dnevno provodi nekoliko sati i pomaže mu u svakodnevnim aktivnostima koje ne može sam da obavi.

„Sa svojim sam se asistentom dogovorio da na posao dolazi autom kako bi izbegao gradski prevoz i s obzirom da se ni on ne kreće u većim masama, imamo isti odnos kao i pre pandemije”, priča.

Ipak, sa svima ostalima je na distanci.

„To podrazumeva fizioterapeute i odlaske na vežbe – tu naravno koristimo maske, neki rukavice i dezinfikujemo ruke”.

Ministar zdravstva Hrvatske Vili Beroš rekao je da nadležni ocenjuju rezultate trenutnih mera i da će od ocene zavisiti da li će i koje nove mere biti uvedene, prenela je agencija Beta.

Nove mere mogle bi se donositi na ograničenja okupljana.

Policijski čas je poslednja mera kojoj bi Hrvatska mogla da pribegne, rekao je Beroš.

Crna Gora najduže je odolevala virusu korona – bila je poslednja zemlja regiona koja je zabeležila prve slučajeve sredinom marta 2020.

Više od pola godina kasnije, novinarka Nikoleta Vukčević iz Podgorice kaže da u glavnom gradu Crne Gore stanovnici maske stavljaju bez razmišljanja prilikom ulaska u zatvorene prostore.

„Rekla bih da nam nekako ulazi u krv i refleksno stavljamo maske preko nosa i usta kada ulazimo u prodavnice, banke, salone, kao što stavljamo ruku na usta kada zevamo”, kaže Vukčević.

U Podgorici je već duže na snazi mera o nošenju maski, ne samo u zatvorenim prostorima, već i na javnim površinama, ali Nikoleta kaže da to ne poštuju svi.

„S obzirom na celokupnu situaciju, iz dana u dan sve je više ljudi koji ne vide smisao mera, jer su i same vrlo nelogične”, dodaje.

Različite opštine u Crnoj Gori imaju različite mere, koje propisuju nadležni u odnosu na broj obolelih na određenoj teritoriji.

U Podgorici i još nekoliko gradova i opština, ugostiteljski objekti rade samo do deset uveče.

Upravo mere koje se odnose na ugostiteljske objekte „najviše nerviraju” i ugostitelje i građane, kaže Nikoleta.

„Ne postoji valjan razlog da za stolom sede dve osobe i da je radno vreme ograničeno do 22 časa kad svi posle kafića nastave druženje u parku ili u kućama”, smatra.

Od nedavno, ekipa Turističke inspekcije uz asistenciju Komunalne policije kontroliše ugostiteljske objekte u glavnom gradu Crne Gore, saopštila je Vlada Crne Gore.

Od početka pandemije u Severnoj Makedoniji preminulo je 874 ljudi.

Taj broju zemlju stavlja na mračno drugo mesto po broju preminulih u regionu, odmah iza Bosne i Hercegovine.

Od početka oktobra, sve je veći broj novozaraženih, a rekordan broj otkrivenih slučajeva u jednom danu zabeležen je 22. oktobra – 640 ljudi.

Meri Hristova iz Bitolja na jugu Severne Makedonije kaže da se atmosfera u gradu promenila u odnosu na onu na početku pandemije.

U martu i aprilu bilo je manje zaraženih u gradu, ali su ljudi bili uplašeniji, priča.

„Sada je situacija drugačija, ima više od deset zaraženih, ali strah kao da je nestao”.

Vlada Severne Makedonije ograničila je rad ugostiteljskih objekata do jedanaest uveče, a javni prevoz funkcioniše sa pedeset odsto kapaciteta popunjenosti.

Ipak, Meri najviše strahuje šta će biti sa bolnicama – smatra da je zdravstveni sistem „ lošiji” nego u ostalim državama regiona.

„Kapacitet bolnica je nedovoljan, broj zdravstvenih radnika je mali i sve to zajedno doprinosi visokim brojevima preminulih”, smatra.

Ona i porodica najviše strahuju od kolasa zdravstvenog sistema o kome se priča od početka pandemije, naglašava.

Vlada Severne Makedonije još je početkom oktobra uvela strože mere kako bi sprečila širenje epidemije.

Nošenje maski obavezno je na javnim prostorima i u zatvorenim prostorijama javnih zgrada, ali i u javnom i privatnom prevozu.

Maska ne moraju da nose samo oni kaji se bave sportom, ljudi koji se sami voze u privatnom vozilu, onda oni koji borave u službenim kancelarijama ako su sami u kancelariji, kao i osoba koja sama sedi u kafiću u kome su preduzete ostale mere zaštite.

Deca do šest godina ne moraju da nose maske.

„Jasno je da je reč o jesenjem talasu i moramo da delujemo kako bismo se zaštitili”, poručio je ministar zdravlja ove zemlje Venko Filipče.

Do 22. oktobra, najveći broj ljudi u regionu od posledica virusa korona preminuo je u Bosni i Hercegovini – 1.502 ljudi.

Rekordan broj novoobolelih u jednom danu, njih 999, Bosna i Hercegovina zabeležila je istog dana.

„Jutros kada sam išao na posao video sam da većina ljudi nosi maske, ali pre svega zbog kazni, jer niko nema novca da plati 100 maraka (50 evra)”, kaže Goran Arbutina, novinar iz Banja Luke.

Odluku o obaveznom nošenju maski i na otvorenom u Republici Srpskoj većina poštuje, dodaje.

Inspekcija u Banjaluci proverava da li svi nose maske u prodavnicama i pojedinim ugositeljskim objektima. priča i naglašava da ljudi u kafićima i restoranima ne nose maske.

„Postoje propisi o obaveznom ponašanju u ugostiteljskim objektima, smerovi kretanja, distanca od dva metra, ali u praksi to ne funkcioniše”, kaže.

Ipak, kaže da ljudi smatraju da su mere donete „samo da bi se reklo da se nešto radi na sprečavanju širenja virusa, a ne da zaista ima efekta”.

Arbutina dodaje da ne razume zašto ne može da se okupi sa širom porodicom na ručku zbog zabrane okupljanja, kada tako nešto može da uradi u restoranu ako poštuje mere distance.

„Nedeljama slušamo kako su mladi i neodgovorni krivi za širenje virusa, a onda svakog dana gledamo politička predizborna okupljanja pred lokalne izbore, čak su neki posle kritika i skinuli fotografije sa društvenih mreža”, naglašava.

Lokalni izbori u Bosni i Hercegovini biće održani 15. novembra.

„Glasaće hiljade ljudi, biće velika cirkulacija na izbornim mestima… Svi se plašimo da će opet biti zatvaranja”, strahuje Arbutina.