Jugoslavija, košarka, Jugoplastika: Kako su se nemački prodajni lanac i Adidas setili uspeha splitskog kluba

19. November 2020.
BSTN, jedan od vodećih prodajnih centara sportske opreme u Nemačkoj, u saradnji sa svetski poznatim brendom Adidas napravio je ograničenu seriju patika sa znakom Jugoplastike, kako bi se prisetio uspeha splitskog košarkaškog kluba.
_115553607_img_0402-bearbeitet.jpg
Foto: BSTN Store/Preuzeto sa portala BBC

Piše: Nataša Anđelković

Pre tačno tri decenije, pred krvavi raspad bivše Jugoslavije, ovaj tim je tri puta zaredom osvajao titulu klupskog prvaka Evrope 1989, 1990. i 1991. godine.

Krilni centar „Jugoplastike”, legendarni košarkaš, Dino Rađa kaže da je „ponosan na te dane i taj klub”.

„Pogotovo sam ponosan kad jedan mega gigant kao što je Adidas pokaže toliki respekt. Nadam se da će mi poslati primerak”, navodi Rađa za BBC na srpskom, koji je nedavno sliku tih „dobrih starih vremena” u prepoznatljivom žutom dresu objavio i na Instagramu.

Humanitarna akcija

Unikatna serija patika od ukupno 150 komada sa znakom ovog tima „slavi izvanredno nasleđe evropske i balkanske košarke”, poručuju u pisanom odgovoru iz BSTN-a za BBC na srpskom.

Patike se ne mogu kupiti u maloprodaji, mogu se dobiti samo u nagradnoj igri.

Iako su na Balkanu mnogi poželeli da ih odmah kupe, ko će biti srećni dobitnici biće saopšteno 21. novembra.

„Od 17. novembra mušterije mogu učestvovati u nagradnoj igri, a jedini uslov je da daju u humanitarne svrhe jedan evro koji ide organizaciji Zebrike”, navodi se u saopštenju kompanije BSTN.

Međunarodna organizacija Seebruecke.org pomaže migrantima i sedište joj je u Nemačkoj.

Novinari BBC na srpskom poslali su pitanja i kompaniji Adidas, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Najnovija lutrija je obradovala i bivšeg igrača Jugoplastike Zorana Sretenovića.

„Ljudi koji prate to i poštuju verovatno bi voleli da imaju suvenir takvog perioda, iskren da budem i ja sam se prijavio za nagradnu igru”, kaže kroz smeh Sretenović.

Pet godina koje je proveo u splitskom klubu ostalo mu je u najlepšem pamćenju. Igrao je za njih od 1986. do 1991. godine.

„To je period mog sportskog života kad sam proveo najbolje dane i postigao najveće uspehe”, dodaje.

Najveće uspehe klub, koji je više puta menjao ime i danas se zove „Split”, postigao je kao „Jugoplastika” – po tadašnjem klupskom pokrovitelju, gigatantskoj fabrici iz Splita.

Do prve dve titule doveo ih je trener Božidar Maljković, a u timu su, pored Rađe i Sretenovića, bile mlade zvezde tadašnje jugoslovenske košarke Toni Kukoč, Velimir Perasović, Luka Pavićević, Aramis Naglić i drugi.

Ime njihovog kluba je, kaže Sretenović, ostalo upisano u istoriji za sva vremena.

„Izuzetno lep gest Adidasa što se setio da izbaci patike i izbaci ih sa posvetom toj ekipi koja je proglašena za najbolju košarkašku ekipu 20. veka u Evropi.

„To je ekipa koja se skupila što sticajem okolnosti, što odabirom kluba, ali ne verujem da će u bliskoj budućnosti da se napravi hemija u nekoj ekipi, kao što smo mi imali”, kaže nekadašnji plejmejker Jugoplastike i dodaje da je i dalje u kontaktu sa saigračima.

Prema nekim anketama, krajem prošlog veka ovaj klub proglašen je najboljim evropskim klubom svih vremena, navodi se na zvaničnom sajtu „KK Splita”.

Klub sa više od 200 trofeja

I nekadašnjem treneru Rađe i Sretenovića, a danas predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije, Božidaru Maljkoviću se „mnogo sviđaju patike u retro stilu”.

„A najviše mi se sviđa da je firma Adidas napravila omaž najvećoj ekipi svih vremena koja je igrala košarku u Evropu.

„Nažalost to nije uradio grad Split, možda im ovo bude motiv da se poprave. Nemačka firma je pokazala da poštuje istorijsku ulogu Jugoplastike”, ističe za BBC na srpskom „Šjor Boža” kako su ga u Splitu svojevremeno zvali.

Zahvaljuje se Nemcima što su dali primer i pokrenuli ovakvu akciju.

„To nisu samo tri titule, to je sigurno preko 200 trofeja, a kad bi smo stavili trofeje koje smo svi osvojili posle odlaska iz Jugoplastike, uključujući i NBA, ti pehari bi jedva na teren stali”, navodi Maljković.

Jedan od najuspšenijih evropskih trenera smatra i da ljudi i dalje pamte uspehe tog tima.

„Imam utisak da nisam nikog drugog trenirao, samo Jugoplastiku. Niko me ne pita ni za Real Madrid, ni za Panatanaikos ni za Barselonu, ni za Limož, s kojima sam osvojao trofeje, svi govore o Jugoplastici.

„To je jedna fascinantna priča iz svih dimenzija i tako je i sa mojim igračima iz te generacije”, napominje Maljković, koji je titulu Evrolige osvojio sa još dva kluba – Limož i Panatanaikos.

Šta kažu navijači?

Patike su podsetile i Duška iz Beograda da je imao 13 godina kada je „Jugoplastika” 1989. prvi put osvojila Kup evropskih šampiona.

U to vreme je, kaže, košarka bila vrlo popularna i svaka škola je imala teren.

„Gledao sam sa bratom skoro sve utakmice, zdušno sam navijao za njih. Posebno sam voleo Kukoča i Sretenovića, jer sam slušao priče o njemu od porodičnih prijatelja”, kaže Duško, danas 44-godišnjak.

„Uvek sam navijao za jugoslovenske klubove, iako sam navijač Zvezde.

„Malo kome je pošlo za rukom da budu tri puta evropski šampioni, a oni su to uspeli sa klincima i domaćim igračima”, dodaje.

Presentational grey line

Dan kada sam video Kukoča

Marko Protić, BBC novinar

Od tog aprilskog dana prošlo je više od 29 godina, a igra slučaja ili sudbina htela je da je prva košarkaška utakmica na koju su me vodili bila istorijska.

Ne samo za mene, tada devetogodišnjeg klinca, već na neki način za jugoslovensku košarku. Bio je to duel Partizana i Jugoplastike, koja je malo pre toga treći put zaredom postala šampion Evrope.

To je bio poslednji meč u dresu Jugoplastike za Tonija Kukoča, jednog od najboljih evropskih košarkaša svih vremena, poslednji meč prvenstva bivše Jugoslavije koja se posle toga ugušila u krvavom građanskom ratu.

Pamtiću to popodne po nervozi od ranog jutra, jedva sam čekao da završim sa časovima i da se spremim za utakmicu u novobeogradskoj Hali sportova, blizu koje sam živeo tih godina.

Na utakmicu sam išao sa stricem i dva brata, porodično smo svi navijači Partizana, ali sećam se da je glavna tema u našim dečijim razgovorima u tom trenutku ipak bio as Jugosplastike – Toni Kukoč.

Maltene smo o njemu pričali kao o košarkaškom vanzemaljcu koji može da radi sa loptom šta hoće.

„Ovo ti je najbolji košarkaš u Evropi, on može da igra i protiv Džordana”, rekao mi je Vlada, moj dve godine stariji brat.

Njega sam tada gledao kao stručnjaka za košarku, jer ju je trenirao i pamtim da je tada navijao za Detroit Pistonse, „loše momke” koji su dobili reputaciju da vole da biju sve po NBA ligi.

Posteri sa njegovim likom krasili su zidove moje, ali i soba mojih drugara – svih nas koji smo tada počeli da se zaljubljujemo u košarku.

Dobro pamtim i da je tog dana Hala sportova bila krcata, jedva smo našli mesto, i to negde gore u onome što se kolokvijalno zove golubarnik u navijačkim krugovima.

Daleko od terena, ali dovoljno blizu da se vidi sva košarkaška čarolija na terenu.

Partizan je ubedljivo izgubio, tačnog rezultata se ne sećam, iako svakakve sportske podatke i dalje čuvam u glavi, ali dobro se sećam kada je trener gostiju Božidar Maljković pred kraj meča izveo Kukoča iz igre.

Halom su odjekivali aplauzi maltene svih na tribinama, bilo mi je jasno da gledam nešto važno i veliko, ali tada još nisam baš shvatao šta.

Jugoplastika je te večeri postala poslednji šampion stare Jugoslavije, Kukoč se još jednim peharom oprostio od beogradske publike, a stric, moja braća i ja smo godinu dana kasnije dočekali i da Partizan nasledi Splićane na evropskom košarkaškom tronu.

Presentational grey line

S mamom na utakmice

Srđan Đovaneli, kao rođeni Splićanin od malih nogu, navija za gradske klubove – kako u košarci, tako i u fudbalu i vaterpolu.

„Ko dite sam počeo navijati, kad točno, teško je reći, ali Hajduk, Jugoplastika, to je dio genetskog koda”, kaže Đovaneli, koji već 20 godina živi u Zagrebu.

Ceo taj period, kada je reč o sportu, pamti nostalgično i romantično, jer su tad domaći klubovi bili „jaki i bitni”, a „danas su kante”.

„Gledao sam utakmice (Jugoplastike), a kako dolazim iz rijetke obitelji gdje otac nije sportski fanatik, na utakmice me vodila mama.

„Najupečatljiviji momenat mi je finale protiv Barselone kad je na poluvrijeme Perasović ubacio tricu skoro s centra”, navodi Srđan.

Omiljeni igrač mu je bio i ostao Kukoč.

„Stvarno poseban igrač, sve je moga. Zato mi se uvik bilo lakše identificirati s Rađom, radnik, uporan, vuče, tuče, skače, odbrana, napad.

„Dokaz da se rad isplati. Nije bija talentiran kao Kukoč, a dogura je jednako daleko, čak je i prije Kukija ušao u Kuću slavnih”, ističe 38-godišnji Đovaneli u pisanom odgovoru.

U nagradoj igri za patike nije učestvovao, ali bi ih kupio rado, kad bi se pojavile u slobodnoj prodaji.

Jugoplastika šila torbe za Adidas

Nije ovo prvi put da Adidas i Jugoplastika sarađuju.

Ova jugoslovenska fabrika je osamdesetih godina za Adidas pravila 4,5 miliona sportskih torbi godišnje, koje su se prodavale na istočnom i zapadnom evropskom tržištu, prenosi portal Dalmacija danas.

Jugoplastika je počela s radom 1952. godine kao preduzeće za proizvodnju plastičnih masa i tekstilnih proizvoda – obuće i torbi.

Osamdesetih je zapošljavala je gotovo 13.000 ljudi, mahom u Splitu, ali i u pogonima u brojnim gradovima Hrvatske.

Proizvode je prodavala u 180 radnji širom bivše Jugoslavije.

Jugoplastika je proizvodila plastične delove za niz proizvođača automobila – sitreon, reno, fiat ladu, dačiju, folksvagen i zastavu, podseća Slobodna Dalmacija.

Kakve su reakcije na društvenim mrežama?

Delom sentimentalne i duhovite.

Ljudi pišu o uspomenama i na košarkaške uspehe i na bivšeg industrijskog giganta, ali i na čitavu zemlju.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share