Ilon Mask: Šest tajni poslovnog uspeha i sticanja bogatstva

Neto vrednost preduzetnika koji stoji iza Tesle i Spejseksa premašila je 185 milijardi dolara, posle skoka cene deonica u njegovoj kompaniji za proizvodnju električnih automobila.

Šta je, dakle, tajna njegovog uspeha?

Pre nekoliko godina proveo sam skoro sat vremena razgovarajući sa njim upravo o ovoj temi.

Da bismo obeležili novu prekretnicu u njegovoj karijeri, odlučili smo da oduvamo prašinu sa tog intervjua i podelimo ga sa vama.

Evo, dakle, vodiča Ilona Maska za poslovni uspeh.

Ovo je apsolutno ključno za stav Ilona Maska prema poslovanju.

Kad sam ga intervjuisao 2014. godine, rekao je da ne zna koliko je bogat.

„Nije da negde postoji hrpa gotovine”, rekao je on.

„Zapravo se radi o tome da imam određeni broj glasova u Tesli, Spejseksu i Solarsitiju, a na tržištu ti glasovi imaju određenu vrednost.”

On nema ništa protiv da jurite za bogatstvom, „ako to radite etički i pošteno”, ali on kaže da njega to ne radi.

U svakom slučaju, izgleda da taj pristup funkcioniše.

Inspiracija iz stvarnog života za Roberta Daunija Džuniora i njegovo tumačenje Tonija Starka u filmu Ajron Mena bio je težak možda 10 milijardi dolara kad smo razgovarali 2014. godine.

Njegova kompanija za proizvodnju električnih automobila Tesla imala je u poslednje vreme posebno dobar učinak.

Deonice su skočile u nebesa tokom prošle godine na više od 700 milijardi dolara.

Za to možete da kupite Ford, Dženeral Motors BMV, Folksvagen i Fijat Krajsler, a da vam i dalje ostane dovoljno da kupite Ferari.

Ali Mask, koji ove godine puni 50 godina, ne očekuje da će umreti bogat.

On kaže da misli da će većina njegovog novca biti potrošena na gradnju baze na Marsu i ne bi se iznenadio ako na taj projekat bude otišlo svo njegovog bogatstvo.

Štaviše, kao i Bil Gejts, on bi verovatno smatrao okončanje vlastitog života sa milijardama u banci znakom neuspeha zato što nije iskoristio taj novac za nešto korisno.

Ta baza na Marsu je znak šta Ilon Mask veruje da je ključno za uspeh.

„Želite da stvari u budućnosti budu bolje”, rekao mi je.

„Želite nove uzbudljive stvari koje život čine boljim.”

Uzmite za primer Spejseks.

On mi je rekao da je osnovao ovu kompaniju zato što je bio nezadovoljan što američki svemirski program nije ambiciozniji.

„Uporno sam očekivao da otputujemo dalje od Zemlje, da čovek sleti na Mars, da imamo bazu na Mesecu, i da imamo, znate, česta uzletanja u orbitu”, rekao je on.

Kad se to nije desilo, javila mu se ideja za „Misiju oaza na Marsu”, čiji je cilj da šalje male staklene bašte na crvenu planetu.

Ideja je bila da se ljudi ponovo zainteresuju za svemir i da se američka vlada ubedi da poveća budžet NASA.

Dok je pokušavao to da ostvari, shvatio je da problem nije „nedostatak volje, već nedostatak načina” – svemirska tehnologija bila je mnogo skuplja nego što je morala da bude.

Tako je rođena najjeftinija kompanija za lansiranje raketa.

I evo u čemu je suština: cilj njenog nastanka nije bio zaraditi novac, već spustiti čoveka na Mars.

Mask mi je rekao da sebe doživljava pre kao inženjera nego kao investitora, i kaže da je ono što ga tera da ustane svakog jutra želja za rešavanjem tehničkih problema.

To je pokazatelj njegovog uspeha, a ne dolari u banci.

On zna da svaka prepreka koju njegova kompanija premosti pomaže svakom ko pokušava da reši isti problem – i čini to zauvek.

Zbog toga je, neposredno pre nego što smo se sreli, preduzetnik najavio da će otvoriti sve Tesline patente da bi ubrzao razvoj električnih vozila svuda u svetu.

Jedna od najupadljivijih stvari u vezi sa poslovnim poduhvatima Ilona Maska jeste koliko su oni odvažni.

On želi da unese revoluciju u automobilsku industriju, da kolonizuje Mars, da izgradi superbrze vozove u vakumskim tunelima, da integriše ljudski mozak sa veštačkom inteligencijom i da preokrene industriju solarne energije i akumulatora.

Tu postoji jedna zajednička crta.

Svi njegovi projekti su neka vrsta futurističkih fantazija koje ste mogli da nađete u dečjim časopisima s početka osamdesetih.

Recimo to ovako: njegova firma za pravljenje tunela zove se Dosadna kompanija (Boring kompani).

Mask ne krije činjenicu da je bio inspirisan knjigama i filmovima koje je gutao kao dete u Južnoj Africi.

Što nas dovodi do trećeg Maskovog poslovnog saveta – ne obuzdavajte se.

On smatra da su niske ambicije ugrađene u podsticajne strukture većine kompanija.

Previše kompanija je „inkrementalističko”, rekao je on.

„Ukoliko ste rukovodilac velike kompanije, a cilj vam je samo skromno poboljšanje, i to je potrajalo duže od očekivanog, i nije ispalo baš dobro, onda vas niko neće kriviti za to”, rekao mi je on.

Uvek možete da kažete da nije vaša krivica, već dobavljača.

Ako ste smeli, a cilj vam je revolucionarno poboljšanje i to ne funkcioniše, definitivno ćete biti otpušteni, tvrdi on.

On kaže da se zbog toga većina kompanija usredsređuje na mala poboljšanja postojećeg proizvoda umesto da se osmele i zamisle neke potpuno nove.

I zato je njegov stav da treba da se postarate da radite na nečemu što on naziva „stvarima koje će biti bitne”.

Dve stvari se ističu u Maskovoj ličnoj hijerarhiji onoga što je bitno.

Prvo, on želi da ubrza prelazak sa fosilnih goriva.

Evo šta je slavni preduzetnik imao da kaže o tome: „Mi crpimo duboka gasna polja i duboka naftna polja koja nisu ugledala svetlost dana od ere Kambrijum.

„Ukoliko je nešto poslednji put ugledalo svetlost dana kad je najsloženiji organizam bio sunđer, zaista morate da se zapitate da li je to pametan potez.”

Drugo, on želi da obezbedi dugoročni opstanak čovečanstva kolonizacijom Marsa i „čineći život multiplanetarnim”.

Kao što rekoh, budite ambiciozni.

Ovaj savet je očigledan.

Morate da budete spremni na rizik da biste uspeli u poslu, ali Ilon Mask je rizikovao više od većine.

Do 2002. godine je rasprodao deonice u svoja prva dva preduzeća, internet gradskom vodiču po imenu Zip2 i kompaniji za onlajn plaćanje PejPel.

Upravo je ušao u tridesete i imao je u banci skoro 200 miliona dolara.

On kaže da mu je plan bio da uloži polovinu tog bogatstva u poslovanje, a da drugu polovinu zadrži.

Ali nije ispalo tako.

Kad sam ga sreo, upravo je izlazio iz najmračnijeg perioda poslovnog života.

Njegove nove kompanije naišle su na svakakve rane probleme.

Prva tri prizemljenja Spejseksa bila su neuspešna, a Tesla je imao svakojake probleme sa proizvodnjom, dobavljanjem i dizajnom.

A onda je nastupila finansijska kriza.

Mask kaže da se suočio sa surovim izborom.

„Mogao sam ili da zadržim novac, a kompanije bi onda definitivno umrle, ili da uložim ono što mi je preostalo i možda imam neku šansu.”

Nastavio je da ulaže novac.

U jednom trenutku je bio u tolikim dugovima da je morao da pozajmljuje novac od prijatelja samo da bi platio životne troškove, kaže mi on.

Da li ga je, dakle, mogućnost bankrota plašila?

On kaže da nije.

„Moja deca bi možda morala da idu u državnu školu. Mislim, jaka stvar, ja sam išao u državnu školu.”

Ono što ga je stvarno šokiralo – a 2014. je bilo očigledno da ga to još uvek muči – bilo je sa kakvim uživanjem su mnogi analitičari i komentatori posmatrali njegovu patnju.

„Liberalna zluradost bila je prilično zapanjujuća”, rekao je Mask.

„Imali ste brojne sajtove sa satovima koji su otkucavali do vremena Tesline smrti.”

Sugerisao sam mu da su ljudi možda priželjkivali da ne uspe zato što njegovu ambiciju prati neka vrsta arogancije.

On je to odbacio.

„Mislim da bi bilo arogantno reći da ćemo definitivno to uraditi, za razliku od toga da težimo da to uradimo, i da ćemo dati sve od sebe.”

To nas dovodi do sledeće Maskove lekcije o poslovnom uspehu – ne slušajte kritičare.

On mi je rekao da nije verovao da će Spejseks ili Tesla zaraditi novac kad ih je osnivao – a istina je da nije ni niko drugi.

Ali on je ignorisao katastrofičare i ipak nastavio dalje.

Zašto? Zapamtite, to je čovek koji uspeh meri na osnovu važnih problema koje je rešio, a ne na osnovu toga koliko je novca zaradio.

Pomislite samo koliko je to oslobađajuće.

On se ne brine da će ispasti glup zato što se njegova velika finansijska opklada nije isplatila, njemu je bitno samo da sledi važne ideje.

To čini donošenje odluka jednostavnijim, zato što može da ostane usredsređen na ono što smatra istinski važnim.

A tržištu se izgleda dopada ono što radi.

U oktobru je američka investiciona banka Morgan Stenli procenila vrednost Spejseksa na 100 milijardu dolara.

Kompanija je transformisala ekonomiju svemirskog leta, ali ono na šta je Mask najponosniji jeste kako je njegova kompanija udahnula život američkom svemirskom programu.

Prošle godine su njegove rakete Kru dregon lansirale šest astronauta do Međunarodne svemirske stanice, u prvoj takvoj misiji sa američkog tla otkako su spejs šatlovi povučeni 2011. godine.

Sledite ovaj vodič i, uz malo sreće, i vi ćete postati nemoguće bogati i slavni.

Tada možete da počnete da izlazite iz svoje čaure.

Ilon Mask je slavan po tome da je radoholičar – on se razmeće da njegove nedelje imaju 120 radni sati da bi održao proizvodnju Tesla Modela 3 – ali otkako smo se upoznali čini se da je malo počeo i da se zabavlja.

Izazvao je kontroverzu tužbama za klevetu, pušenjem trave uživo i neobuzdanim ispadima na društvenim mrežama.

Naleteo je 2018. godine na probleme sa američkim finansijskim regulatorom kad je tvitovao da planira da privatizuje Teslu, a kad je pandemija Kovida-19 naterala Teslu da obustavi proizvodnju u pogonu u Zalivskoj oblasti San Franciska, postao je glasni protivnik izolacionih mera protiv korona virusa.

Preko Tvitera je nazvao paniku zbog virusa „glupom” a naredbe za ostanak kod kuće opisao kao „prisilno zatvaranje”, rekavši da su te mere „fašističke” i kršenje ustavnih prava.

Letos je najavio planove da rasproda sav svoj materijalni posed rekavši da vas on samo „koči”.

Svega nekoliko dana kasnije saopštio je čitavom svetu preko Tvitera da će se njegov novorođeni sin zvati X Æ A-12 Mask.

A opet se čini da njegovo nepredvidivo ponašanje nije uticalo na njegovo poslovanje, a slavni preduzetnik ostaje jednako ambiciozan kao i uvek.

U septembru je Mask tvrdio da će Tesla imati „fascinantni” auto od 25.000 dolara u roku od tri godine, i rekao da će uskoro sva nova kola kompanije biti automatizovana.

A godinu je završio pravim praskom u decembru, kad je Spejseks testirao svoje lansirno vozilo Staršip, za koje se nada da će odvesti prve ljude do Marsa.

Džinovska raketa je eksplodirala kad je prinudno sletela šest minuta nakon uzletanja.

Ilon Mask je test nazvao „izuzetnim” uspehom.