Filozofski fakultet u Novom Sadu: Ko protestuje, zašto i kakve veze imaju Hitlerovi smeđekošuljaši

Kada je krajem marta grupa mladića sa srpskim nacionalističkim obeležjima upala u zgradu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i blokirala ga, tražeći da profesor Dinko Gruhonjić dobije otkaz zbog navodnog govora mržnje, opoziciona političarka Marinika Tepić ih je uporedila sa paravojnom jedinicom koja je pomogla Hitleru da dođe na vlast.

„Svako ko mlati političke neistomišljenike zato što su neistomišljenici može da se poredi sa smeđim košuljama ili sa crnim košuljama u Italiji”, kaže Predrag Bajić, kustos Muzeja Vojvodine, za BBC na srpskom.

Nasilje koristi i vlast i opozicija, kaže Bajić.

„Ko se toljagom probija na političkoj sceni, može da se poredi s nacistima.

„Nažalost, bilo je toga, ima ga, a plašim se da će ga i biti”.

Protest koji je počeo u četvrtak u podne nastavak je višenedeljnih pritisaka na Gruhonjića zbog snimka njegovog govora na skupu u Dubrovniku pre više od godinu dana.

Agencija Frans pres je utvrdila da je citirana izjava da „ima lepo ime Dinko kao Dinko Šakić”, ustaški zločinac iz Drugog svetskog rata, izvađena iz konteksta, što je tvrdio i Gruhonjić.

Na zgradi u kojoj živi u Novom Sadu bio je ispisan grafit: „Dinko Šakiću za večni dom si spreman. Srpska Vojvodina”.

Ko protestuje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i zašto?

Grupa od dvadesetak mlađih ljudi od četvrtka odbija da napusti zgradu Filozofskog fakulteta dok Gruhonjić ne dobije otkaz.

Prethodnog dana, ispred zgrade je održan skup sa istim zahtevom, a među stotinak ljudi su novinari prepoznali i osobe koje nisu studenti već pripadaju takozvanim navijačkim grupama, prenosi Beta.

Okupljeni su nosili srpske zastave, podizali tri prsta, pevali nacionalističke pesme o Kosovu, a jedan od njih je nosio majicu sa likom Milorada Ulemeka Legije i transparent „Moj sinko nikad kao Dinko”.

Milorad Ulemek Legija je osuđen na 40 godina robije zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina robije zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina robije zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg lidera opozicije Vuka Draškovića.

Dekanat Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zatražio je da nadležni hitno reaguju jer im je ugrožena imovina i bezbednost, a njihovom protestu protiv „hajke” pridružila se i inicijativa „Nije filozofski ćutati” nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Obustavljena je i nastava. Policija gleda i ćuti. Neki novi smeđekošuljaši. Šturmabtajlung!”, napisala je Marinika Tepić na Iksu.

Odmah je reagovao lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević navodeći da joj se od srpskih studenata „priviđaju smeđekošuljaši”.

Optužio je Gruhonjića da širi govor mržnje i da se „podrugljivo odnosi prema žrtvama srpskog naroda”, indirektno podržavši blokadu.

Ko su ‘šturmabtajlung’ ili smeđekošuljaši?

Sturmabteilung (SA) ili takozvani Jurišni odred bio je paravojna formacija Hitlerove nacističke partije, formirana 1921. godine.

Zvali su ih i smeđekošuljašima po oker uniformama koje su nosili.

Predvodio ih je Ernst Rem.

Nacistima je narednih godina rasla popularnost, a SA jedinice su tome značajno doprinele različitim akcijama:

Do 1932. bilo ih je 400.000.

Sličnih jurišnih odreda bilo je i u Jugoslaviji

Smeđe košulje nisu bili aktivne samo u Nemačkoj, sličnih jedinica bilo je u Jugoslaviji.

Milan Stojadinović, nekadašnji predsednik jugoslovenske vlade, imao je 1930-ih partijsku miliciju obučenu u zelene košulje, ali su više služile za paradu, podseća istoričar Predrag Bajić za BBC na srpskom.

„Međutim, 1920-ih postojale su organizacije koje su bile baš terorističke sa nacionalnih pozicija – jedna je bila Organizacija jugoslovenskih nacionalista, Orjuna.

„Druga je bila njen srpski pandan – Srpska nacionalna omladina Srnao”, objašnjava.

I Orjuna i Srnao su bile najbrojnije u Vojvodini, iako su delovale i u drugim delovima Jugoslavije, dodaje.

„Kada je osnovan, Srnau je novčano pomogao (jedan od najvažnijih državnika u prvoj sredini 20. veka) Nikola Pašić, a jedan od istaknutijih članova je bio Puniša Račić, čovek koji je ubio hrvatske poslanike u Skupštini 1928″, kaže Bajić.

U Narodnoj skupštini je 20. juna 1928. godine radikalski poslanik Puniša Račić pištoljem ubio tri poslanika Hrvatske seljačke stranke, među kojima i vođu Stjepana Radića, a ranio dvojicu.

Ovaj napad je ostavio dugoročne posledice i doveo do uvođenja diktature kralja Aleksandra nekoliko meseci kasnije.

Kako su završili smeđekošuljaši?

Iako su odigrali ključnu ulogu i dovođenju Hitlera na vlast u januaru 1933, nacistički vođa je već naredne poželeo da se otarasi ove organizacije, piše BBC Bajtsajz.

Smetalo mu je što su zahtevali od nacista da uvedu velike društvene promene, zabrinut da će njihove naizgled levičarske ideje otuđiti grupe od kojih je najviše zavisio, srednju klasu, biznismene i industrijalce.

SA jedinice su u međuvremenu okupile dva miliona ljudi i težile da postanu deo regularne vojske, piše Britanika.

Za nacističkog vođu je bilo važno da vojska bude zadovoljna da ga ne bi svrgle i da bi sproveo ambiciozne planove u spoljnoj politici.

Hitler je bio uveren da je SA jedina grupa koja može da ga spreči da uspostavi diktaturu.

Zbog svega toga 30. juna 1934. naredio je SS jedinicama da ubiju oko 400 ljudi, među kojima je bio i lider šturmabtajlunga Rem.

Na listi za odstrel našli su se uglavnom prvaci smeđekošuljaša, ali i brojni drugi protivnici koje je Hitler želeo da eliminiše, poput prethodnog kancelara Kurta fon Šlajhera.

U javnosti, Hitler je pravdao pokolj optužujući SA da su homoseksualci i da kuju zaveru protiv Nemačke.

Trećeg jula 1934. Rajhstag je doneo zakon kojim se unazad legalizuje ova takozvana Noć dugih noževa – kada je u pokolju uništena opozicija Hitleru unutar nacističke partije i otvorena mogućnost za uvođenje brutalne diktature.