Ekološke stranke i pokreti u Srbiji: Zašto je zeleno postalo omiljena boja u srpskoj politici

Upravo je zeleno postalo nova najpopularnija boja u srpskoj politici, uoči predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora.

Talas ekoloških problema i protesta u zemlji doneo je i povećan broj političkih opcija koje se predstavljaju kao partije koje se bore za očuvanje životne sredine.

„Zaštita životne sredine odjednom je postala popularna i moderna u srpskoj politici”, objašnjava Darko Nadić, profesor ekološke politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu za BBC.

„To je dobra stvar, jer postajemo svesni ekoloških izazova i posledica.”

Ipak, pod zelenim političkim plaštom u Srbiji danas stoje i najrazličitije opcije koje ne odaju utisak samo borbe za zaštitu prirode.

Među njima su stranke koje zapravo štite prava manjina, kao i partije koje su bukvalno prekopirale imena stranih zelenih, iako ona na srpskom ne znače ništa.

Tu su i mnoga preuzimanja starih stranaka drugačijih političkih ideologija, što je praksa koja je dozvoljena u Srbiji, ali je legitimitet takvih partija upitan.

„Ono što je loše jeste što neke stranke samo koriste talas pojačane ekološke svesti ljudi da uzmu neke glasove”, kaže profesor FPN.

„Zato je bitno razlikovati ih.”

Na spisku političkih opcija koje su najavile da će učestvovati na parlamentarnim i lokalnim izborima ove godine, ima stranaka, ali i političkih pokreta i udruženja.

Dok su poslednjih godina mnogi pokreti i udruženja bili izuzetno aktivna na ulici u borbi za očuvanje prirode Srbije, neke političke stranke zovu se zelenim – samo na papiru.

Na listi su Zeleni socijalna pravda, Zelena stranka Srbije, Zeleni Srbije, Savez 90/Zelenih Srbije, Zelena stranka i Evropska zelena partija.

Evropska zelena partija je zapravo politička stranka ruske nacionalne manjine, dok su Zelena stranka Srbije i Zelena stranka – partije koje predstavljaju slovačku manjina, mahom u Vojvodini.

Jan Paul je predsednik Zelene stranke Srbije, koja je najaktivnija u Kovačici, Staroj Pazovi i Bačkom Petrovcu.

„Mi se borimo najviše za slovačku zajednicu u Srbiji”, kaže Paul za BBC.

„Ipak, kako većina Slovaka ovde živi od poljoprivrede, registrovali smo se kao zelena stranka, da bismo privukli slovačke investitore, ali i borili se protiv velikih zagađivača u lokalnim opštinama, što smo i uspeli.”

Paulova stranka ne bavi se, kaže, visokom politikom i najviše sarađuje sa drugim manjinskim strankama.

U parlamentu, gde su do sada najčešće imali po jednog poslanika, podržavali su, po pravilu, odluke većine, osim ako one nisu u nesaglasju sa njihovim manjinskim interesima.

Iako sve manjinske partije nisu uvek bile aktivne i učestovale na izborima, Zeleni Srbije su jedna od najstarijih stranaka koje su se nazvale zelenom – nastala 2007. godine.

Stranka je 2012. godine dobila jedan mandat na parlamentarnim izborima nastupajući u koaliciji sa Demokratskom strankom.

Kada je tadašnji predsednik DS-a Boris Tadić odlučio da napusti stranku, a onda i osnuje svoju, Zeleni Srbije se udružuju sa Tadićem – na vrlo specifičan način.

Zeleni Srbije pred izbore 2014. godine menjaju naziv u Nova demokratska stranka – Zeleni.

Tada je izglasan novi statut, program stranke i Tadić je izabran za novog predsednika.

Ipak, posle izbora, deo stranke se osamostaljuje i formira posebnu Novu demokratsku stranku, a naziv stare partije ponovo postaje Zeleni Srbije.

Zelena stranka, pak, nastala je odvajanjem jednog dela članova od Zelenih Srbije u vreme saradnje sa Borisom Tadićem.

Nova tranzicija stranke nastaje 2016. godine, kada Zeleni Srbije prave koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), sa kojom su izašli i na parlamentarne izbore 2020. godine.

Zeleni Srbije će i na predstojeće parlamentarne izbore u Srbije izaći upravo sa SPS-om.

Osim u skupštinskom sazivu 2016. godine kada su imali dva, Zeleni Srbije od 2012. imaju jedno poslaničko mesto, koje pripada Ivanu Kariću.

„Spočitava nam se da smo uvek deo vladajuće koalicije”, kaže Karić za BBC.

„Ipak, mi smo 2016. godine podržali Vladu Ane Brnabić jer je osnovano Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a za to se mi zalažemo.”

Karić kaže da je program stranke oslonjen na ekološke programe već 15 godina, a da je najbitnija stvar koju su uradili izgradnja prve automatske stanice za merenje kvaliteta vazduha u Obrenovcu.

Manir pukog preuzimanja imena stranaka iz inostranstva drugi put se dešava među strankama koje sebe nazivaju zelenim.

Tako je Evropska zelena partija, koja zapravo predstavlja rusku manjinu u Vojvodini, preuzela ime European Green Party, stranke koja je aktivna u Evropskom parlamentu.

Zeleni, koji sebe nazivaju evropskim, a predstavljaju rusku zajednicu, izašli su na lokalne izbore u Šapcu 2020. godine i osvojili jedan mandat.

Slično su razmišljali i u stranci Savez 90/Zelenih Srbije, koja je poslednjih meseci izazvala veliku buru i komešanje među ekološkim aktivistima u Srbiji.

Da bi se osnovala politička stranka u Srbiji, potrebno je, prema Zakonu o političkim partijama, 10.000 potpisa i oko 30.000 evra, da bi se svi ti potpisi overili kod notara.

Savez 90/Zelenih Srbije nije pristupio ovom činu, već je stranka nastala u julu 2021. godine promenom imena Konzervativne stranke, utvrdilo je istraživanje BIRN-a.

Ovu stranku od kraja januara vodi Stevan Vlajić, politikologa u javnosti poznatog kao čoveka koji je osmislio satiričnu kampanju Ljubiše Preletačevića Belog iz Mladenovca.

On je na leto 2021. godine osnovao organizaciju Zeleni presek.

Na pojedine komentare iz ekoloških organizacija da je Savez 90, koji ima naziv zeleni u imenu, nastao samo kako bi razjedinio glasove zelene opozicije, Vlajić kaže da su „svi sad novi zeleni”.

„I Ne davimo Beograd su bili liberali, pa su postali zeleni, Nebojša Zelenović iz Šapca je odjednom zeleni, kao i ja”, kaže Vlajić za BBC.

„Meni neko kaže – nisi bio na Staroj planini, ne čuvaš ekologiju.

„Ja odgovorim: pa nisam, radim osam sati dnevno u Beogradu.”

Vlajić dodaje da ne može niko da određuje ko je opozicija, a ko nije i tvrdi da je on došao da bude predsednik Saveza 90 baš da bi ujedinio opoziciju.

„Iz koalicije Moramo nisu hteli sa nama, ali moja ideja je da napravimo jedinstvenu zelenu kolonu”, kaže Vlajić.

Tvrdi da mu je prvi cilj da smeni vlast Aleksandra Vučića.

Koaliciju Moramo čine organizacije Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak.

Nebojša Zelenović iz koalicije Moramo za BBC kaže da u „Srbiji postoje lažne stranke sa lažnim idejama i programima”.

„Lepo je što vide u nama partnera, ali gde su bili sve ove godine”, kaže Zelenović.

„(Aleksandar Jovanović) Ćuta (Ekološki ustanak) se bori po brdima i planinama, Dobrica (Veselinović – Ne davimo Beograd) se deset godina bori za svoj grad, a gde su oni?”.

Kao glavne poruke stranke, Vlajić navodi baš stvaranje koalicije, koja u zbiru može da smeni vlast, a zatim i rešavanje ključnih ekoloških problema i princip socijalne pravde.

Pored sukoba sa pokretima u Srbiji, Savez 90/Zelenih Srbije naljutio je i evropske zelene.

Naziv stranke bukvalno je prekopiran od nemačke zelene partije Bündnis 90/Die Grünen (što u bukvalnom prevodu znači upravo Savez 90/Zeleni).

„Devedeset (90) u nazivu nemačke stranke ukazuje na 1990. godinu koja je bila ključna godina pošto se Nemačka ujedinila”, objašnjava Darko Nadić, profesor ekološke politike.

„To je nulta godina za Nemačku.”

Srpska stranka je, dodaje on, „potpuno neverovatno prekopirala ime”.

„Za Srbiju ova godina može da bude bitna samo u negativnom kontekstu, zbog raspada Jugoslavije i nagoveštaja rata”, kaže Nadić.

Savez 90/Zelenih Srbije prekopirao je i suncokret – cvet koji je bio zaštitni znak nemačke stranke.

Iz Evropskih zelenih saopštili su da su „svesni postojanja lažnih zelenih aktera u Srbiji koji koriste vizuelni identitet Evropskih zelenih i drugih evropskih zelenih partija.

„Uvereni smo da će građani sami prepoznati legitimne zelene aktere, čije akcije govore više od populizma oportunista”, spiše u saopštenju.

Za Violu fon Kramon-Taubadel, poslanicu iz redova nemačkih Zelenih „apsolutno je neprihvatljivo da bilo koji politički subjekt može bukvalno da krade ideje, politički program, čak i logo druge stranke ili pokreta bez ikakvih političkih ili pravnih posledica”.

„Savez 90/Zelenih Srbije je sve to na nevaspitan način preuzeo od nemačke Zelene stranke“, kaže Fon Kramon-Taubadel za BBC, koja je i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.

„Šta uopšte znači Savez 90 u srpskom kontekstu?”.

Očigledno se, smatra ona, „radi o spin partiji koju podržava vladajuća elita SNS-a da obmane birače i uzme deo birača iz pravih zelenih partija koje su okupljene u koaliciji Moramo“.

Za ove optužbe, Vlajić krivi staro rukovodstvo stranke.

„Taj će se problem imena brzo rešiti rebrendiranjem organizacije”, kaže on.

„To je direktno prevedeno sa nemačkog i besmisleno je”, dodaje.

Koalicija Moramo formirana je krajem januara, a u ovoj zeleno-levoj opciji zajednički će na predstojećim izborima na proleće nastupati Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak i Otvorena građanska platforma Akcija.

Ne davimo Beograd je neformalno nastao 2014. godine sa projektom izgradnje Beograda na vodi – kontroveznog projekta sadašnje vlasti zamišljenog kao luksuznog naselja u centru prestonice tik uz reku Savu.

Aktivisti, među kojima su bili i mnoge arhitekte i deo političke javnosti, ustali su protiv idejnog rešenja za priobalje beogradskih reka.

Udruženje je napravljeno 2016. godine, kada su krenuli i prvi protesti zbog izgradnje Beograda na vodi.

Ipak, iako postoji već osam godina, Ne davimo Beograd nije postao politička stranka – mada već uveliko vodi političke bitke.

Dobrica Veselinović, kandidat koalicije Moramo za gradonačelnika Beograda i član Ne davimo Beograd, kaže za BBC da se nisu registrovali kao stranka zbog brojnih potpisa koji su neophodni i količine novca koja treba da se uloži.

„Nismo hteli da pravimo malverzacije kao neki sa menjanjem imena neke druge stranke ili preuzimanjem”, kaže Veselinović.

„To nije fer prema biračima.”

Udruženje ipak planira da postane stranka, ukoliko dobro prođu na predstojećim republičkih i beogradskim izborima.

Na konstataciju Stevana Vlajića da je i Ne davimo Beograd „nova zelena opcija”, Veselinović kaže da su im u središtu od početka bile klimatske promene i socijalne nejednakosti.

„Nismo hteli da stavimo zeleni u naziv, već da na konkretnim primerima i akcijama pokažemo da se bavimo zaštitom životne sredine”, dodaje on.

U naredne tri, četiri godine udruženje će se najviše baviti problemima Beograda, dodaje Veselinović.

Ekološki ustanak je udruženje koje predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivno u akcijama za sprečavanja izgradnje malih hidroelektrana i rudnika na istoku i zapadu Srbije.

Od svih opcija u koaliciji Moramo, jedino Nebojša Zelenović ima političku stranku – Zajedno za Srbiju.

Zelenović je godinama bio gradonačelnik Šapca, član Demokratske stranke, a potom visoki funkcioner stranke koju je osnovao Dušan Petrović – nekada jedan od najznačajnijih funkcionera demokrata.

Na internet stranici stranke navedene su tri osnovne tačke zelenog dogovora za Srbiju, od kojih nijedna nema veze sa ekologijom.

To su – novi ljudi u politici, Srbija na Zapadu i rešavanje pitanja Kosova.

Ipak, Zelenović za BBC kaže da je ekologijom počeo da se bavi još 2015. godine u Šapcu.

„Sprovodili smo određene stvari, a da nismo znali da su zapravo ekološke. To su za nas bile normalne stvari”, kaže Zelenović.

„Tek su nam kasnije rekli da su to zelene politike.”

Kao primer daje rešavanje problema otpada u Šapcu, kao i upravljanja vodama, ali i uvođenje termoizolacije privatnih stambenih kuća.

Za poslednji projekat, Šabac je dobio nagradu Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ono što strankama i pokretima koji se bazično bore za ekološku svest može da bude problematično, kaže profesor ekološke politike Darko Nadić, jeste jednoobraznost.

„Stranka ne može da uđe u parlament samo ako se bavi ekologijom”, kaže on.

„Zato je potrebno da, ako ih pitamo – kakav je vaš pogled na fiskalnu politiku zemlje – oni imaju odgovor.

„To je već razrađeno kod zelenih partija u Evropi.”

Zelene teme u Evropi su postale popularnije kako zagađenje životne sredine i klimatske promene postaju sve izraženije.

„To nam je dalo neophodnu snagu za popularizaciju borbe za životnu sredinu, čist vazduh, očuvanu prirodu, ali i druga održiva rešenja za energiju i upravljanje otpadom”, kaže Viola fon Kramon-Taubadel, poslanica iz redova nemačkih Zelenih za BBC.

„Ljudi sve više shvataju da su mnoga od ovih pitanja međusobno povezana i da se ne možemo posebno baviti zagađenjem vazduha, zanemarujući energetsku tranziciju.”

Druga značajna tema je svakako globalno zagrevanje i porast temperature vazduha, objašnjava Tomas Vajc, kopredsedavajući Evropske zelene partije Austrije i poslanik u Evropskom parlamentu za BBC.

„Ekološka i klimatska kriza imaju više lica i sve one zaslužuju hitnu pažnju i akciju kreatora politike ako želimo da obezbedimo planetu pogodnu za život za ljude i sve žive ekosisteme”, kaže Vajc.

„Moramo delovati sada i učiniti sve što je u našoj moći da ograničimo globalno zagrevanje za 1,5 stepen Celzijusovih.”

Zelena pitanja postaju sve aktuelnija u Srbiji i to su odlične vesti za Violu fon Kramon-Taubadel, jer kaže da je „Beograd među najzagađenijim gradovima na svetu, stoga ne čudi što građani Srbije žele da se aktivnije angažuju na stvarima koje su im važne za život”.

„Svedoci smo poslednjih par godina čitavog talasa protesta ljudi koji zahtevaju zaštitu prirode, od zabrane izgradnje mini hidroelektrana, do sadašnjeg u vezi sa odgovornim rudarstvom i Rio Tintom”, kaže ona.

„Ljudi imaju osećaj da se bore za pravi cilj, za nešto pozitivno, a ne samo protiv nečega.”

Tomas Vajc kaže da je „impresivno videti kako se građani u Srbiji bore za ekološka pitanja, kako se organizuju i sarađuju da zaustave degradaciju životne sredine i okončaju sistemske napade na prirodu i njihov život”.

„Kada je ozbiljnost situacije ovolika, postoji potreba za akcijom, mobilizacijom i rešenjima na različitim nivoima”, kaže on.

„Građani su se zasitili starih politika i počeli su da se organizuju unutar zajednica na terenu.

„U svoje ruke uzimaju hitna pitanja i borbe.”