Drugi svetski rat i nacisti: Francuska odala počast šestogodišnjem kuriru Pokretu otpora

Pant je u Pokretu otpora bio kurir, a poginuo je u avgustu 1944. godine kada je slučajno opalila puška jednog od njegovih saboraca.

Odata mu je počast na Danu primirja u ceremoniji u Eks-sir-Vijenu, mestu u centralnoj Francuskoj, nedaleko od grada Limoža.

Njegov otac Eugen Pant – tajnog imena Atos – bio je jedan od lokalnih lidera Pokreta otpora, vodio je mrežu boraca sa farme nedaleko od Eks-sir Vijena.

Dečak je bio agent za vezu, nosio je tajne poruke i pisma do obližnjih farmi.

„Sa školskim rancem na leđima nikome nije bio sumnjiv”, kaže Mark Pant, unuk Marselovog oca Eugena.

Marsel je ljude iznenadio „neverovatnim pamćenjem”, tako da su mu bili povereni zadaci da nosi poruke drugim liderima Pokreta otpora.

„Sve je odmah razumeo”, kaže Mark Pant za AFP.

Kako navodi, Marsel je voleo da vreme provodi šumi sa drugim francuskim partizanima, poznatim kao maquisards.

Eugen, njegova žena Paula i petoro dece živeli su na farmi na kojoj su održavani sastanci sa borcima Pokreta otpora.

Aleksandar Bremo, takođe jedan od potomaka porodice, proveo je niz godina istražujući Marselovu priču jer se, kako kaže, zvanični podaci bave samo borcima i operacijama.

U tim podacima, dodaje on, nema onih koji su pomagali borcima – što su uglavnom radile žene i deca – a koji su takođe rizikovali živote kako bi porazili nacističku Nemačku.

„Moja baka ga je (Marsela) opisivala kao veoma srećnog, inteligentnog i genijalnog brata, uvek spremnog na nestašluk”, kaže Bremo za BBC.

Marsel je želeo da učestvuje u borbi protiv nacističke Nemačke i postao je agent poznat kao Kankan (Quinquin), tj. malo dete.

Farma je bila na „skrivenom mestu, do kojeg se veoma teško dolazilo” i partizani su smatrali da je „praktična i diskretna”, kaže Bremo za AFP.

Marselovu ulogu je kasnije priznala i francuska država.

Posthumno mu je 1950. dodeljen čin narednika Pokreta otpora, da bi mu 2013. Kancelarije za bivše borce i žrtve rata posthumno dodela priznanje za „volontera u borbama u okviru Pokretea otpora”.

Pokret otpora je 1944. godine, kada su saveznici preko Normandije krenuli u oslobađanje Francuske i ostatka Evrope, pojačao operacije protiv Nemaca.

Jedne noći je Marsel sa grupom partizana išao na mesto gde su je padobranom trebalo da padne paket municije i sličnih stvari.

Odjednom, dok su čekali, slučajno je opalila puška jednog od boraca, pogodivši Marsela nekoliko puta.

Bremo kaže da su Britanci odali počast Marselu tako što su u sledećoj pošiljci municije koristili crne padobrane.

Bremo je u vojnom arhivu u Vensenu pronašao zapis francuskog vojnika u kojem se nalazi Marselova priča, a postupci njegovog oca tokom rata bili su dobro poznati.

Marsel je sahranjen u avgustu 1944. godine, nekoliko sati pre oslobađanja Limoža.

„Prisustvovalo je dosta bataljona, a kovčeg je bio prekriven francuskom zastavom”, kaže Mark Pant.

Eugen je preminuo 1951, sa 49 godine, a sahranjen je pored sina u Eks-sir-Vijenu.