Crna Gora i korona virus: „Koliko je divno kretati se Bokom u nekom sporijem ritmu i kako je nezahvalno reći to naglas“

„Lagano smo mogli da se krećemo po našem gradu, čak i onim uskim uličicama Kotora, u bilo koje doba”, kaže za BBC na srpskom Dubravka Milivojević, umetnica iz Kotora, koja tokom leta radi i kao turistički vodič.

Dubravka i mnogi drugi koji žive i rade na primorju smatraju da je ova godina mirnija, opuštenija i da im taj mir prija, iako znaju da zima za mnoge neće biti laka.

Za Igora Kažanegru, koji s porodicom vodi piceriju Lav u Starom gradu u Budvi, ovo leto je donelo letovanje kod kuće.

„Ranije je to bilo nezamislivo”, govori Kažanegra za BBC na srpskom i dodaje da je gužva manja u saobraćaju i prodavnicama, što mu dosta olakšava radni dan.

Sve mu je to prijalo, ako se izume manjak posla.

Primetio je da se „sezona malo poboljšala” kada je Crna Gora otvorila granice prema Rusiji i Srbiji, početkom i sredinom avgusta.

„Najviše gostiju ima iz tih država i bilo je lepo videti sliku turista na ulicama”, kaže on.

Darko Kasalica je menadžer hotela Konte u Perastu, gradiću koji znamenitostima privlači turiste.

Gradić koji je inače tih i u kom je tokom sezone zabranjeno automobilom prolaziti uskim putem uz obalu sada je bio još tiši, jer i ono malo restorana i kafića nije otvorilo bašte za goste.

Taj slučaj nije važio za Kasalicu i njegovu porodicu koji su ipak odlučili da se upuste u avanturu zvanu „ugostiteljki posao tokom pandemije”.

„Mi smo se zapravo i umorili tokom ove sezone, jer posla ima”, kaže Kasalica za BBC na srpskom.

On kaže da su njihovi promotivni paketi privukli goste, što im je donelo popunjenost skoro svih kapaciteta.

„Za nas je pandemija imala tu dobru stranu, jer je u nama probudila kreativnost i preduzimljivost”, kaže on.

I za njega samog nije bilo predaha, jer zbog korona virusa nije mogao da angažuje sezonske radnike, kojih čak 40 radi tokom leta u hotelu i restoranu.

Kasalica kaže da je „kičma” hotela – nekih 30 radnika – iznelo ovu sezonu.

Danka Mešković živi i radi u Beogradu, ali je rođena u Crnoj Gori i svakog leta posećuje porodicu koja živi tamo.

Ona kaže da je divno biti na plaži bez muzike i da je sve laganije bez „konstantne dreke sa neke strane”.

„Zapravo je je divno kretati se Bokom u nekom sporijem ritmu i bez gužvi. Ali koliko je nezahvalno reći to naglas”, piše Danka na Instagramu.

Žao joj je jer su mnogi ostali bez posla, između ostalog i njeni roditelji koji žive od turizma.

„Kao da su i oni shvatili da je ovo leto u kome i sami mogu da uživaju i kupaju se”, zaključuje ona.

Biti slikarka i kada nema pandemije je teško, zato Dubravka s početka teksta tokom leta radi kao turistički vodič.

Ovog leta je taj posao morala da otpiše.

„Gužva u gradu mi ne prija zbog stvaralaštva, ali kao roditelju i kao nekome ko mora da privređuje da bi nahranio porodicu, znam da od nje mnogo zavisim”, kaže ona.

Milivojević kaže da „sve ovo sa koronom” nosi i neke lepe stvari, kao na primer – prohodan Kotor u kome živi.

„Imamo tu jednu glavnu ulicu koja je vazda zakrčena i ove godine su i podvožnjak napravili, ali se ispostavilo da ove godine nije bio potreban jer nijedan kruzer nije uplovio u zaliv”, kaže Dubravka.

Iako mnogi u ovom gradu žive od turizma i prihoda koje donosi, zahvalna je što nema gužve.

„Oseća se da je vazduh u gradu čistiji, da su plaže i voda u moru kvalitetniji”, kaže Milivojević.

Svake godine kada se sezona završi, kada letnji barovi zatvore bašte i utihne žamor sa plaže, lokalci počnu da se raduju zasluženom odmoru.

„Ove godine taj osećaj neću imati, kao ni osećaj nostalgije koji imam svake godine kada se grad isprazni”, kaže ona.