ŠTRAJK U KOMRADU: I mi smo ljudi, a ne ROBOVI!

Izvor: Vranjske

Svi radnici u štrajku, okupljeni u Gornjoj čaršiji kod spomenika slavnom trubaču Bakiji Bakiću, potencirali su svoj ropski položaj i ugrožena ljudska i prava na radu i traže da budu ispunjena obećanja koja im je dao direktor Dimitrijević.
– Pre četiri meseca u razgovoru sa direktorom Zoranom Dimitrijevićem obećao nam je da ćemo ugovor o radu potpisati sa “Komradom”, a ne sa Agencijom kao do sada. Obećano je da će to biti urađeno posle novogodišnjih praznika, ali je danas 9. januar, a od obećanja ništa, dok se od rukovodstva niko nije pojavio, dok sindikata nema nigde! Pa čija prava na radu štite, da li služe pare od članarina samo za proslave 8. marta – ističe u izjavi za InfoVranjske Fado Jašarević, predsednik štrajkačkog odbora.

Jašarevića prekidaju gnevni i nezadovoljni radnici koji ovde rade za platu od 25.000 dinara i bez toplog obroka i prava na bolovanje, dok je minimalac od 1. januara 33.600 dinara.
– Jutros su tražili da sa Agencijom potpišemo ugovor o radu pod istim uslovima, kao da smo robovi a ne građani ove zemlje!? Iako nemaju pravo da nas teraju da radimo subotom i nedeljom i u noćnoj smeni, oni to često traže od nas, ali kada dođe do povrede na radu, ne priznaju nam da smo povređeni, mada smo radili u nedozvoljeno vreme!? Zato smo stupili u štrajk, jer smo svesni da «Komrad» neće da nas uposli, jer samo preko Agencije možemo da radimo ispod minimalca, dok običan vozač, čak i oni što su tu tek tri meseca, primaju po 45.000 dinara, a mi i dalje ulazimo u kuće i dvorišta uz rizik za bednih 25.000 dinara – kaže Jašarević.

Nakon Jašarevićevog izlaganja, nastupaju sasvim spontano radnici u štrajku sa svojim teškim i tužnim ispovestima.
– Mi ovde radimo od dve do 12 godina sve pod istim uslovima, pojedini i bez ugovora i rešenja!? A kako čujemo, sada će i one na privremeno-povremenim poslovima da bace Agenciji, baš kao da su i oni i mi robovi, a ne radnici koji iznose smeće i zarađuju za sve zaposlene u preduzeću – poručuje mlađi radnik štrajkač.
– Već 11 godina radim pod ovim uslovima, preko Omladinske zadruge, a kada sam se povredio na radu, primio sam ne 25.000, već 16.000 dinara, kao da me kažnjavaju zbog povrede – jada se drugi radnik.
– Radim sedam godina, i danju i noću, i subotom i nedeljom, to se naravno ne plaća, nema toplog obroka, već hranu sami kupujemo, šta da kažem, kao da smo robovi – upozorava sagovornik InfoVranjskih, štrajkač.
Gotovo istovremeno radnici u štrajku pričaju svoje muke, počev od onih “koji su posle 13 meseci rada dobili otkaz bez razloga”, “radili preko firme, a onda bez objašnjenja prebačeni u Agenciju”, “sumnji vlasnika kuća da im ponešto nestane kada se iznosi smeće i tretmana da nisu radnici, već lopovi”….
Na kraju, “Komradovi” štrajkači poručuju «da su spremni da idu do predsednika Republike, ministra za rad i socijalna pitanja», dakle, u Beograd da potraže u Vranju izgubljenu pravdu!
S. Kostić