Srpski novinari na Kosovu – zarobljeni između instrumentalizacije i ignorisanja

Autorka: Jelena L. Petković, Izvor: Radio Goraždevac

Dva, ali “bezbedna”.

Tokom pometnje koja je zavladala u petak po podne, u celokupno napetoj atmosferi, svedočili smo i bizarnoj situaciji. “Medijima koji postavljaju pitanja” je savesni kolega iz “prijateljskog medija” doturio informaciju da je zakazano obraćanje čelnika Srpske liste. Ali, kada su tamo stigli – instrukcija je bila – fizički sprečiti novinare da uđu na konferenciju – za novinare.

Tako su predstavnici više redakcija ostali pred vratima Srpske liste, jer ih je zaposlena službenica fizički sprečavala da rade svoj posao. Ni trepnula nije na insistiranje da će građani koji ih slušaju i gledaju ostati bez važnih informacija.

Nije prvi put da predstavnici Srpske liste selektivno pozivaju medije na svoje konferencije. To se dešava skoro svaki put. Nizom postupaka pokazali su da ne razlikuju informisanje od propagande.

Oni pokazuju kako instrumentalizuju informacije za svoje specifične političke ciljeve. Očigledno sebe ne vide kao odgovorne prema celoj srpskoj zajednici, već samo prema jednom segmentu.

I nisu jedini.

Pa, kako obavljati novinarski posao na Kosovu, kako izveštavati iz krize, kako doći do informacija?

Od petka na listu snalažljivosti dodajemo i – na silu.

Do informacija i na silu

Kada je novinarka “Juronjuza” Anđelka Ćup pokušala da uđe na konferenciju za novinare Srpske liste, u nameri da fizički zaustavi njen ulazak u prostorije stranke, službenica ju je čak uhvatila i za ramena.

“Prvo je rekla snimatelju “Juronjuza” da ne može da uđe jer je konferencija samo za “Kosovo-onlajn” i televiziju “Most”, kaže novinarka Anđelka Ćup i dodaje:

“Zamolila sam službenicu da nas pusti, a ona je odgovorila da izađemo napolje. Pozvala sam Anu Marković, novinarku TV “Prve” i rekla šta se dešava. Nakon što su ona i urednica portala “KOSSEV”, Tatjana Lazarević reagovale, Zlatan Elek predsednik Srpske liste i njen član Ivan Zaporožac su rekli da nas puste. Ana je sišla da nam kaže da uđemo, a službenica me je zaustavljala, čak me je uhvatila i za ramena. Otrgla sam se i ušla zajedno sa snimateljem”.

Ostale novinare službenica je vratila i rekla im da ne mogu da uđu.

“Ovde na Kosovu se sve dešava na silu, tako smo i mi, na žalost, morali na silu da uđemo zato što su nam rekli da je konferencija samo za dva medija”.

Ovim rečima je u petak uveče Anđelka Ćup završila uključenje u program “Juronjuza” .

Bahatost prema javnosti

Urednica “Alternativne” internet stranice Ana Marija Ivković sprečena je da radi.

“Jedna službenica je rekla da moramo da sačekamo potpredsednika Srpske liste Igora Simića, druga nas je fizički sprečavala da uđemo. Lično nisam želela da uđem u sukob, ponajmanje fizički i odustala sam od ulaska”, kaže Ana Marija Ivković.

Zato podvlači, tvrdnje predstavnika Srpske liste da je svim novinarima dozvoljeno da uđu – “nisu tačne, jer novinarima koji su ostali pred vratima to nikako nije bilo dozvoljeno”.

“Nismo imali priliku da postavimo pitanja od važnosti za javnost, a to je u našem poslu – najvažnije. Odnos predstavnika Srpske liste prema koleginici koja se založila da svi uđemo je samo pokazao da ne osećaju odgovornost prema javnosti”, ističe Ana Marija Ivković i podvlači:

“Bahatost prema novinarima je ništa drugo nego bahatost prema javnosti. Politički predstavnici, iz koje god vladajuće stranke da dolaze, da li albanske ili srpske, ne mogu da razumeju da mi, novinari, postavljamo pitanja od javnog značaja. Ona su često nelagodna i teška, ali mi osećamo odgovornost prema našim čitaocima, zato i pitamo”.

“Nemoj da se dereš ti bre!”

“Nemoj da se dereš ti bre!” Tim rečima se obratio istaknuti funkcioner Srpske liste, Srđan Vulović, novinarki TV “Prva” Ani Marković, samo zato što je negodovala jer je deo kolega ostalo ispred prostorija Srpske liste, sprečen da uđe.

„”Zašto ne dozvoljavaju drugim kolegama, novinarima da uđu? O čemu se radi?”, upitala sam normalnim tonom. Za nijansu sam povisila ton i rekla: „ovo stvarno nema smisla, sramota“. “Nemoj da se dereš ti bre”, kazao je Vulović. “Šta se dereš“ nadovezao se Ivan Zaporožac”, podseća Ana Marković i podvlači:

“Mi ne vičemo, ne tučemo se, nismo u rijalitiju”.

Dugogodišnja novinarka TV “Prva” smatra da je kolegijalno postupila braneći kolege i profesiju:

“Novinari nisu državni neprijatelji, već ljudi koji javnost upoznaju sa aktuelnom situacijom i dešavanjima na terenu. Povodom ove situacije medijska kuća za koju radim me je podržala, a ovo što se desilo me neće sprečiti da i dalje svoj posao obavljam odgovorno”.

Nije međutim, prvi put da se funkcioneri Srpske liste prema njoj bahato ophode.

“Kada su zbog mera reciprociteta prema srpskim dokumentima i tablicama na 13 dana postavljene barikade na Jarinju i Brnjaku na severu Kosova, izveštavala sam nekoliko puta sa Brnjaka. Zatražila sam izjavu tada gradonačelnika Zubinog Potoka Srđana Vulovića. Prvo mi je rekao malo kasnije. Kada sam posle dva sata ponovo pitala, dobila sam odgovor „makni mi se bre“, priča novinarka Ana Marković.

Imaju pravo da nas vole ili ne vole, ističe, ali “profesionalno, moraju biti dostupni svima, posebno nama novinarima”.

Nisu mislili na građane

“Pravo na obaveštenost građana spada u osnovna ljudska prava i podrazumeva da svako bude blagovremeno obavešten o informacijama od javnog značaja. Sloboda izražavanja obuhvata i pravo da se primi informacija ili ideja. Značaj ovog prava naročito dolazi do izražaja kada su u pitanju krizne situacije koje mogu uticati na život građana”, podvlači Milena Vasić, advokatica i programska direktorka Komiteta za ljudska prava – YUCOM.

Nedozvoljavanjem prisustva novinarima na konferenciji za štampu, Srpska lista je diskriminisala i novinare i građane koje novinari informišu, pojašnjava Milena Vasić i zaključuje:

“Ovakvo ponašenje je nedemokratsko i veoma štetno. Pre svega, zbog građana. Čini se da Srpska lista nije mnogo mislila na građane kada je odlučivala kojim medijima će dozvoliti pristup, a kojima ne. Selektivan izbor medija koji izveštavaju znači i selektivan izbor publike kojoj se informacija plasira. Na ovaj način se izbegavaju teška pitanja na koja su građanima potrebni odgovori”.

U grupi novinara sprečenih da uđu na konferenciju za novinare Srpske liste bila je i Ivana Vanovac, urednica radija “Mitrovica sever” i predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu (UNS).

Reagujući na ovakvo ponašanje Srpske liste, UNS je podvukao da je ovakav odnos prema medijima nedopustiv, podsetivši da su u obavezi da se ravnopravno odnose prema svim medijima bez obzira na njihovu uređivačku orijentaciju.

Kontrola informacija

Ako ste novinar i na Kosovu izveštavate za redakcije na srpskom jeziku važno je da imate “svoje ljude” koji će vam “dojaviti” kada je neka konferencija ili poseta. Veliki trijumf je ako još uspete da postavite pitanje.

Srpska lista najčešće konferencije drži samo za dva medija.

Prvi je u široj javnosti upamćen po do tada nezabeleženoj medijskoj kampanji uništavanja ličnosti političkog lidera Olivera Ivanovića, emitujući nešto što do tada u srpskoj javnosti nije viđeno – spot u kome je označen kako izdajnik. TV “Most” je emitovala i video prilog koji pokazuje da lidera GI SDP neko tajno prati i snima, a sa ciljem da se prikaže kao izdajnik koji dogovara predaju Severa.

Drugi je poznat po ekskluzivnom pristupu informacijama koje dolaze iz Srpske liste, a pažnju javnosti je skrenuo i kada je nedavno višegodišnji urednik tog medija postavljen za državnog sekretara za javno informisanje Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Kontrola informacija ide toliko daleko da čak i kada je Zlatan Elek izabran za predsednika Srpske liste, novinari su ostali ispred kancelarije da čekaju izjavu. Unutra je ušla samo TV “Most”, te se samo njihovim gledaocima obratio i – otišao.

Od tih istih medija od kojih se “skriva” Srpska lista, predstavnici institucija Prištine – doslovno beže.

Ne obaveštavaju ih kada dolaze u česte posete Severu, pa kada ih novinari nađu – oni ih uglavnom ignorišu, odbijaju pitanja, a po zakonu obaveznog prevoda nikada nema.

To nekada izgleda i ovako.

“Ako može jedna distanca”, odbio je ministar unutašnjih poslova Dželjalj Svečlja razgovor sa novinarkom “KOSSEV”-a koja je došla da izvesti o njegovoj nedavnoj poseti Mitrovici, a povodom gradnje sigurne kuće.

Na njeno uporno insistiranje uputio ju je na prisutnu ministarku pravde Aljbuljenu Hadžiju. Na to je uskočila osoba iz tima Aljbuljene Hadžiju i pitala – znate li albanski? Kada je novinarka rekla da ne zna i zamolila da postavi pitanje na engleskom, Hadžiju je podrugljivo odgovorila “sorry” i produžila.

I ovo kada je po zakonu srpski zvanični jezik na Kosovu.

Tasteri na daljinskom upravljaču

I predstavnici međunarodne zajednice, izuzetno aktivni učesnici dnevnog političkog života na Kosovu, su izgleda procenili da je bolje da se klone profesionalnih srpskih novinara.

I oni znaju da dele novinare – na ove i one. Od kako je kriza na Severu Kosova kulminirala, komunikacija se svela na minimum, najčešće saopštenjima o davno završenim razgovorima.

“Sjaši Kurta da uzjaši Murta. Tako izgleda naše iskustvo komunikacije aktuelne kosovske vlasti posle iskustva sa nekadašnjom vlašću Srpske liste. Sada se takođe prepliću u ignorisanju medija i aroganciji”, kaže Tatjana Lazarević, urednica portala “KOSSEV” i dodaje:

“Što se Srpske liste tiče, njihovi predstavnici pokazuju elementarno nepoznavanje uloge medija van propagandnog i submisivnog rada. To su tasteri na daljinskom upravljaču jednog centra ili govorni aparati. Prema istom principu, razumeju da su i mediji takvi. I zaista, držači mikrofona, spineri, propagandisti jesu s njima zajedno čineći zajedno delić jednog sistema ustrojenog na uzajamnosti moći brutalne sile, straha i potčinjenosti”.

Preslikano, ponašaju se i vlasti u Prištini.

“Kod vladajućeg Samoopredeljenja moć plasiranja svog medijskog propagandnog sadržaja takođe čini udarnu pesnicu. Nalet LVV i politike aktuelne vlasti plasira se široko preko društvenih mreža i stiže do široke publike, uz televizijski program potom takođe”, objašnjava Tatjana Lazarević i podvlači:

“Lokalni mediji su nepostojeća adresa za njih u velikom projektu “širenja suvereniteta na Sever”, osim ako u retkim situacijama procene da je potrebno međunarodnim partnerima pokazati deo tzv. “outreach kampanje”, a da nije samo video obraćanje na srpskom. Novinare u Prištini sa kritičkim tonom razapinju kao “državne neprijatelje”. Ono što u Srbiji vlast označi kao izdaju i državnog neprijatelja preko etiketiranja “NVO” i “NATO lobista”, “Kurtijev lobista”, u Prištini je “saradnik Srbije”.

Sloboda informisanja

Koliko li je puta samo predstavnik OEBS-a za slobodu medija izjavio: „Bez slobodnih medija nema demokratije“?

Svi kojima je pristup komunikacije sa javošću instrumentalizacija i kontrolisanje informacija koje prema toj javnosti idu, jasno pokazuju nedostatak razumevanja lanca demokratskog upravljanja i odgovornosti prema svim građanima, čiji su mediji važna karika.

Srpska lista ima obavezu da informiše i svoje birače, ali i sve građane. Upravo one koji su maltretirani i zastrašeni i koji traže informacije, podršku i uputstva “svojih” političara.

Zašto se plaše medija? Zašto se plaše kritičnih pitanja? Da li je to zato što nemaju odgovore? Ili je to zato što se plaše svog naroda?

Tekst je prenet sa portala Radio Goraždevac.