Srpska novinarska udruženja u poseti kolegama na Kosovu: Zajedničkim snagama moramo da zaštitimo i vas (FOTO)

Izvor: KoSSev

„Ono što je ugrožavanje bezbednosti, postaje sve drastičnije. Kolege i koleginice izložene su svako-nedeljnim napadima. Vrlo brutalni, uznemirujući napadi. Institucije sa druge strane pokušavaju da minimiziraju brojke, kako bi stanje prikazale boljim nego što jeste. Međutim, mi zaista imamo pogoršanje situacije“, naveo je Matić govoreći o stanju medija u centralnoj Srbiji.

Medijska udruženja iz Srbije kao posebno ugrožene u nesmetanom obavljanju svog posla vide i novinare srpskih redakcija na Kosovu, što su ovi i potvrdili.

Mi smo se toliko navikli da radimo u nenormalnim uslovima da nam je nenormalno postalo normalno

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) organizovala je u četvrtak, u Centru Građanske energije u Kosovskoj Mitrovici razgovor o bezbednosti novinara na Kosovu sa kolegama iz redakcija koje izveštavaju na srpskom jeziku.

Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija i ANEM-a razgovarala je sa lokalnim novinarima o solidarnosti, prevenciji napada, reagovanju na pretnje i procesuiranju nasilnika, i uopšte o uslovima u kojima rade redakcije na srpskom.

„Ovim sastankom želimo da uspostuvimo stalnu komunikaciju, da upotrebimo zajedničke snage da zaštitimo i vas koliko je to moguće. Mi znamo da nemamo mnogo mogućnosti da menjamo situaciju ali kroz snažnu mrežu solidarnosti, moguće je uhvatiti se u koštac“, kazao je Veran Matić.

Stanje medija u Srbiji: Pad efikasnosti rada institucija a ugroženost rastuća

Uprkos početnom entuzijazmu, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je početkom meseca saopštilo da zamrzava svoj status stalne radne grupe za bezbednost novinara zbog nedostatka adekvatne zaštite novinara i osećaja nesigurnosti među članovima.

I većina medijskih udruženja u Srbiji su u proteklih mesec dana zamrzli članstvo u ovoj radnoj grupi, koju pored njih čine policija i sudstvo – zbog neefikasnosti rada upravo ovih institucija a pre svega policije.

To se dogodilo uprkos tome što je izgrađen mehanizam tzv. kontakt tačaka.

„Ukupno je 115 kontakt tačaka u tužilaštvima, a još više u policiji širom Srbije. Prošle godine došlo je do naglog pada efikasnosti rada ove radne grupe, pre svega kada je u pitanju istraga policije“, kazao je Veran Matić, predsednik ANEM-a.

„Mi smo na početku rada ove grupe imali veći entuzijazam za njen rad i u tužilaštvu i u policiji, iako i dalje selektivno. Čak i kada je evidentirana neka pretnja, iako ona ne bi bila lingivistički eksplicitno izrečena, procesuirana je u tužilaštvu, bez obzira na epilog. Sa godinama se smanjivao taj entuzijazam do toga da bi danas bezbednost novinara morala da bude vrlo grubo narušena da bi se nešto uradilo“.

Od strane medijskih esnafa, upućeni su i predlozi za izmenu krivičnog zakonika. Iako je završena rasprava, neizvesno je da li će se uopšte nastaviti dalje.

Na udaru i novinarke

Sa druge strane targetiranje medija je u porastu. Pri tom, posebno na žene. Više od 50 odsto svih napada na novinare u Srbiji su napadi na novinarke. Štaviše, napadi i targetiranja novinarki su silovitiji po intenzitetu u odnosu na njihove kolege.

„To je trend, nije incident, taj procenat se penje na skoro 70 odsto, i mislimo da se to na žalost neće menjati“, ukazao je Veran Matić, istakavši da je potrebno da se u tom smeru gradi strategija.

Samo prošle godine, od 62 prijavljena slučaja napada na novinare, u njih 34 policija nije dala rezultate istrage u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara, uključujući i to da nije odgovorila ni na zahtev tužilaštva, čak ni kod najdrastičnijeg slučaja a to je fizički napad na novinara Vuka Cvijića, iako je u ovom slučaju poznat i počinilac – Milan Lađević, direktor tabloida „Srpski telegraf“

„Porast onih slučajeva u kojima policija nije dala nikakve rezultate je izuzetno velik – od 10 odsto. A kada su u pitanju procesuirani slučajevi imamo samo jednu pravosnažnu presudu koja se tiče ugrožavanja bezbednosti novinara, od njih 12 u 2023, i tu je takođe veliki pad. To su samo neki od razloga za zamrzavanje članstva medijskih udruženja“, kazao je Matić.

„Čak i u retkim slučajevima hapšenja, izricanje presuda se očekuje u uslovima kućnog pritvora, sa nanogicom, pa se skidaju nanogice i uhapšeni beže“, takođe se moglo čuti na ovom sastanku.

Istovremeno, nanogice u Srbiji nemaju GPS, dok u potvrđenom slučaju bega osobe sa dvostrukim državljanstvom, koja je novinarki Ani Lalić pretila ubistvom i silovanjem, francuske vlasti ne mogu da postupaju dalje bez podignute poternice INTERPOL-ove iz Srbije.

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović-Stevanović ukazala je na problem namernog neevidentiranja prijavljenih slučajeva od strane tužilaštva kako bi se stvorio privid da je broj napada na novinare smanjen.

Iako su podnete i krivične prijave, oni nisu zavedeni u zvaničnoj bazi podataka.

„Na taj način se stvara veštačka atmosfera da je smanjen broj napada na novinare, a zapravo za prošlu godinu je u ‘Safe Journalist’-u evidentirano 119 slučajeva, a mi smo primetili da u bazi tužilaštva nije evidentirano nešto manje od 20 slučajeva za koje znamo da su prijavljeni nadležnim institucijama“, kazala je Filipović-Stevanović.

Iako od ovog broja ne podležu svi slučajevi krivičnim delima, i nisu svi neposredna pretnja po život i delo novinara, problem leži zapravo u efektu zastrašivanja koji se postiže.

Poseban problem na koji je ukazano su i hajke koje dolaze iz samog medijskog sektora.

„Deo naših uslovno rečeno kolega je najveći neprijatelj novinara i dnevnim hajkama najčešće pokreću mehanizam pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara“, primetio je Matić.

Uprkos svemu, važno prijavljivati

Slučajevi napada na novinare i uopšte medijske kuće se svakodnevno prijavljuju, dok se medijska udruženja, odnosno medijski deo dojučerašnje radne grupe trudi da novinari trpe što manji vid štete, i da istovremeno mogu da dobiju zaštitu.

Pravnik Rade Đurić naglasio je da je važno da novinari prijavljuju sve slučajeve, uključujući i srpske institucije, iako je jasno da je njima na Kosovu rad limitiran.

„Ostavljaju mnogo veće posledice, čak iako nisu direktna pretnja. Nekad nismo svesni opasnosti, a to tužioci i policija jako dobro znaju i oni treba da procene. Na žalost, veliki broj slučajeva se odbacuje. Nemoguće da se 20-30 godina radi, a da kao ozbiljan inspektor VTK-a ne znate kuda to može da odvede. Zaista smo ukazali na policiju kao ozbiljan problem. Ogroman broj slučajeva zastareva, i zato mislim da je jako važno da se svi događaji, kakvi god da su – napad ili potencijalna situacija – da se prijavi“.

„Mi insistiramo na detaljnom ispitivanju okolnosti koje su dovele do napada, insistiramo na kontekstu, jer ako svedemo pretnju na lingvistiku, od toga nema ništa“.

Stanje srpskih medija na Kosovu: Vanredne okolnosti svakodnevica, na napade rezistentni

A kada je reč o izveštavanju srpskih redakcija na Kosovu, udruženja iz Beograda i Novog Sada smatraju da je reč o najnezaštićenijim novinarima u regionu.

„Novinarke i novinari na ovom prostoru izloženi su stalnim pretnjama i napadima i spadaju u grupu najmanje zaštićenih novinara u regionu. U posebno teškoj poziciji nalaze se koleginice i kolege koji izveštavaju za medije na srpskom jeziku na Kosovu, kao i dopisnici drugih medija“.

Novinari srpskih redakcija sa Kosova ukazali su na to da su krizna situacija i vanredne okolnosti u kojima rade deo njihove svakodnevice, i da su pritisci dvostruki.

„Rezistentni smo na napade, tome nas je vreme naučilo“, kazao je urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.

On i njegove kolege doživeli su više napada, neprijatnosti i incidenata u radu, ali ono na šta je Dimitrijević ukazao je selektivna pravda kosovskih institucija, kao i selektivan tretman, što su sami iskusili, navodeći primere epiloga procesuiranja veterana OVK Azema Nikćija u prvom slučaju i Momira Bulatovića, aktiviste Srpske liste u drugom slučaju.

Dimitrijević je ukazao i na potrebu kod samih novinara redakcija na srpskom da neguju nepristrasan pristup kada se sagledava problem ugrožavanja njihovog rada.

„Kad god se uhvatimo za neku temu, automatski se kreće sa nekom antikampanjom. To su, mnogo opasnije stvari. Mi moramo da krenemo iz svog dvorišta. Navikli smo da se nosimo sa onim što radi Priština, ali spoticanje o kamen kod nas samih ne primećujemo“, kazao je Dimitrijević.

Kosovo je, nažalost, i dalje jedno od najopasnijih područja za novinare, što se potvrđuje iz godine u godinu, ukazala je Ivana Vanovac koja rukovodi ogrankom Udruženja novinara Srbije na Kosovu.

Godina 2023. godina bila je najgora u poslednjih nekoliko godina prema broju napada na medijske radnike, ukazala je. Ovaj je ogranak zabeležio za samo dva meseca te godine – u maju i junu osam fizičkih napada na novinare, a ukupno 32 incidenta uključujući pretnje, pritiske i ometanje u radu. Bio je to period kada su specijalne jedinice kosovske policije zauzimale zgrade opština na Severu.

Vanovac je posebno ukazala na to da su svi organi zaduženi za bezbednost na Kosovu, uključujući KFOR, Kosovsku policiju i EULEX, praktično bili prisutni u takvim situacijama, što samo povećava ozbiljnost problema.

„Bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, svaki napad na novinare je osuđen“, ukazala je Vanovac. Takođe, UNS je redovno reagovao na međunarodnom nivou, ali nije bilo dovoljno odgovora od strane nadležnih na Kosovu.

Među ključnim događajima protekle godine, i godine pre nje, zabeleženi su fizički napadi, pretnje smrću, pokušaji uništavanja imovine, te ometanje u radu novinarskih ekipa. Među njima je i napad na novinare Politike i Jedinstva u Severnoj Mitrovici, kao i pokušaj uništavanja automobila novinarke Nevenke Medić.

Ona je ukazala i na to da su novinari u više slučajeva izbegavali javnu reakciju na incidente iz straha da bi to moglo dodatno ugroziti njihov rad i bezbednost.

Potrebna obuka za rad u kriznim situacijama na Kosovu i jačanje poverenja u kosovske bezbednosne službe

Na osnovu iskustava iz poslednjih nekoliko meseci, UNS poziva na dodatnu obuku novinara za rad u kriznim situacijama, kao i bolju opremu i edukaciju u pogledu prava novinara.

Takođe, ističe se neophodnost jačanja poverenja novinara u rad bezbednosnih institucija na Kosovu, koje su, prema rečima UNS-a, u mnogim slučajevima, delovale neprikladno prema novinarima.

„Novinari na Kosovu suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, a naša je odgovornost da nastavimo sa radom na poboljšanju njihovih uslova i bezbednosti“, zaključila je Vanovac.

Više je novinara srpskih redakcija sa Kosova ukazalo i na pitanje nestalih novinara iz srpske i albanske zajednice, ukupno 14 od kojih je sedam novinara Albanaca a 7 Srba.

Veran Matić je podsetio na napore medijskih udruženja i OEBS-a tokom proteklih godina, uključujući i istraživački rad novinarke Jelene Petković na prikupljanju informacija o nestalim novinarima, naglasivši da je za epilog istraga potrebna međunarodna komisija, koja će u svoj rad, sa jedne strane uključiti istražitelje, a sa druge imati autoritet da može izvršiti i pritisak na institucije da obave svoje deo posla.

Srpski novinari na Kosovu višestruko ugroženi, pritisci sa dve strane

„Mi smo se toliko navikli da radimo u nenormalnim uslovima da nam je nenormalno postalo normalno“, kazala je novinarka Anđelka Ćup.

„Nama je normalno da sačekamo da uđu prvo oni, pa svi mi“, kazala je govoreći o iskustvima na javnim događajima koji se organizuju u Prištini, dodajući da je sada ipak slobodnija atmosfera u odnosu na prošlost, ali:

„Slobodnije je zato što smo se mi oslobodili, ne zato što su nam dali više slobode“.

Novinari su višestruko ugroženi, jer targetiranje dolazi i od strane lokalnih srpskih vlasti, ali u nekim slučajevima pritisak u radu se nameće i iz uredništva medija u Beogradu, zato što usled nepoznavanja težine i specifičnosti situacije na terenu, dovode lokalne novinare u opasnost.

„Lakše je podneti fizički napad, bar znate od koga preti ali ove opasnosti, posebno u ovoj trenutnoj situaciji, stičem utisak da redakcije ne štite dovoljno novinare koji su na terenu“, kazala je Ćup.

„Ja kao dopisnik u Gračanici samo čekam kada će neko da mi upadne i da mi kaže da ne radim“, upozorila je dugogodišnja novinarka lista Jedinstvo Momirka Čanković.

U pitanju su jedine novine na srpskom jeziku koje se izdaju na Kosovu, a redakcija je u dva navrata u poslednje dve i po decenije ostala bez prostorija.

„Radimo u jednom neprijateljskom okruženju, jedna apsolutna nesloboda. Navikli smo na nenormalno, i kada me vređaju dok radim i kada me pitaju zašto sam došla… Ja sam odrasla sa time, ja na to više ne obraćam pažnju, to je sastavni deo našeg života, trpela sam i u školi“, navela je ova novinarka.

Da su novinari redakcija na srpskom na Kosovu u posebno teškoj situaciji, potvrdili su i drugi novinari, iznoseći brojne primere, od prebijanja i uništavanja imovine, do sajber napada i pokušaja vođenja negativnih kampanja i u digitalnom prostoru, kao i u malim zajednicama u kojima novinari žive i rade.

Više je redakcija govorilo o selektivnoj pravdi uz svoja neposredna iskustva na terenu – bilo da je u pitanju neprocesuiranje slučajeva, ili drugačiji tretman osumnjičenih lica iz srpske, odnosno albanske zajednice.

Važno da novinar razume šta se dešava

„Ključna reč je atmosfera“, kazao je predsednik UNS-a, inače novinar i književnik sa Kosova Živojin Rakočević.

Upravo to što je više novinara sa Kosova govorilo o svojim iskustvima Rakočević vidi da se „sve sklapa u mozaik opšte nebezbednosti“, a sama činjenica da je 15 novinara stradalo na Kosovu, što ga čini i mestom sa najvišim brojem, govori ‘u prilog’ toj nebezbednosti.

„U atmosferi u kojoj mi radimo i živimo, ja mislim da nije problem reći uredniku – ‘ne mogu da idem, strah me je’“.

Sa druge strane, naglasio je da je važno da novinari razumeju procese i ono što im se trenutno događa.

„Slojevita je slika, kao i atmosfera na različitim nivoima. Američki Indijanci nisu nestali jer su ih pobile cevi belog čoveka, ubile bolesti. Nestali su i dovedeni u poznatu poziciju zato što nisu uspeli sebi da objasne šta im se dogodilo. Zato je ključna reč atmosfera. I ova medijska zajednica bi zarad opstanka morala da čita slojevito“, kazao je.

(Ne)saradnja medijskih udruženja na Kosovu 

Konačno, kakva je saradnja sa kolegama albanskih redakcija i sa udruženjima?

Iako je više primera isticano o dobroj saradnji sa kolegama albanskih redakcija, to da postoje dva medijska ekosistema na Kosovu je činjenica. Sa udruženjem novinara Kosova pre svega kontaktira Nezavisno udruženje novinara Srbije preko regionalne platforme „Safe Journalists“.

Sa druge strane, čula su se svedočenja o tome da Udruženje novinara Kosova ne sarađuje sa ogrankom Udruženja novinara Srbije na Kosovu, iako imaju regularnu registraciju u kosovskom sistemu. Razlog je u nazivu Srbija u naslovu.

„Fini ljudi iz Prištine razgovaraju sa finim ljudima iz Beograda. Najveće iznenađenje je da mi postojimo“, poručio je na kraju Rakočević.

Susret kolega iz centralne Srbije, Vojvodine i sa Kosova organizovan je u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji sprovodi ANEM u partnerstvu sa Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta nemačkog Maršalovog fonda.

Tekst je prenet sa portala KoSSev.