Godišnjicom zločina u Meji obeležen Dan nestalih na Kosovu

Izvor: KoSSev

YIHR: Ugasite svetla na pet minuta

Uoči Dana nestalih oglasila se Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Kosovo), sa tradicionalnim pozivom građanima Kosova da u 20:30 časova u svojim domovima na pet minuta isključe svetla.

Reč je o akciji koju primenjuju već godinama s ciljem iskazivanja poštovanja nestalima. Sada iznose podatak da se na listi nestalih nalaze 1,592 osobe.

U pozivu objavljenom pre tačno godinu dana, prema podacima ove organizacije na listi nestalih bilo je 1,615 ljudi.

„Sa pet minuta tame u našim domovima, da saosećamo sa bolom i tamom u kojoj već 26 godine žive rođaci 1.592 nestalih osoba. Gašenje svetla postalo je tradicija, kroz koju svake godine, istog dana i u isto vreme, zajedno imamo priliku da se setimo nestalih osoba“, naveli su.

I dok poručuje da porodice i dalje čekaju razrešenje sudbine nestalih, YIHR ujedno navodi da i ove godine svedočimo institucionalnom neuspehu u razjašnjavanju ovog pitanja.

„Pravo da se sazna istina je jedan od osnovnih principa suočavanja sa prošlošću, pa pozivamo Vladu Kosova da ozbiljno pristupi pitanju nestalih osoba u skladu sa pravilima međunarodnog humanitarnog prava. Glavni zahtev je bio i ostaje razjašnjenje sudbine nestalih osoba“, konstatuju.

O zločinu u Meji

Zločin koji se desio 27. aprila u selu Meja u kosovskoj javnosti se pamti kao „najmasovnije pogubljenje i najveći masakr u ratu na Kosovu tokom 1998-1999″.

Prema dostupnim dokumentima, koje je sakupio Fond za humanitarno pravo, ubijeno je 376 ljudi.

Srpske snage su tada opkolile Lošu Reku (Rekën e Keqe) i dolinu Caragoja (Ligun e Carragojëj) u okolini Đakovice, a stradali su muškarci u grupama od 15 do 60 godina iz 15 sela u okrugu Đakovice, kao odmazda za prethodno ubistvo grupe srpskih policajaca, navode iz FHP.

BIRN je pre par godina u detaljnom tekstu na osnovu svedočenja u Haškom tribunalu pisao da su neki od ključnih svedoka koji su otkrili detalje o ovom slučaju upravo bili insajderi iz srpske, odnosno jugoslovenske vojske i policije. Iz BIRN-a su naveli da su, analizirajući dokaze iz Haga, otkrili da je oko 30 ljudi umešano u ovaj slučaj. Takođe, istakli su da je nekoliko osumnjičenih bilo pod istragom, ali da niko nije bio procesuiran.

Prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u slučajevima protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, napadi na sela bili su deo vojne operacije zvane Reka, u kojoj su pripadnici Vojske Jugoslavije, srpske policije i paravojne jedinice ubile najmanje 377 civila, od kojih je 36 bilo mlađe od 18 godina. Hiljade je proterano u Albaniju.

REKOM: „Nema tela, nema zločina“

Mreža pomirenja „REKOM“, u prošlogodišnjem oglašavanju saopštila je da su „posmrtni ostaci 309 Albanaca koji su ubijeni tokom vojno-policijske operacije 27. i 26. aprila 1999. godine u selu Meja i okolnim selima, ekshumirani tokom 2001. i 2002. iz masovnih grobnica na policijskom terenu u Batajnici kod Beograda“, kao i da još uvek nisu pronađeni svi posmrtni ostaci.

Govoreći o događajima u ovom selu, tvrde da su sredinom maja 1999. Slobodan Milošević i najviši predstvnici MUP, DB i VJ „dogovorili akciju ‘Nema tela, nema zločina’“.

„Odmah zatim, s groblja u Đakovici iskopana su tela žrtava, koje su poslednji put viđene u Meji i okolnim selima 27. ili 28. aprila 1999. godine i zakopana u Batajnici“, naveli su.

Kurti položio cveće kod spomenika nestalim licima

Nakon još jednog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine, najviši predstavnici odlazeće vlasti, sada poslanici, predvođeni Aljbinom Kurtijem, položili su cveće kod Spomenika nestalim osobama u blizini same skupštine.

Tu su bili i predstavnici udruženja i članovi porodica nestalih, kao i britanski ambasador u Prištini, Džonatan Hargrivs.

„Članovi porodica nestalih lica, iz svih zajednica na Kosovu, imaju pravo da znaju istinu o sudbini svojih voljenih. Velika Britanija ostaje posvećen tome da podrži sve vlade širom Zapadnog Balkana u pronalaženju odgovora koje porodice zaslužuju“, poručio je ambasador u objavi na Fejsbuku.

Predsednik komisije kosovske vlade za nestala lica, Andin Hoti, rekao je da pitanje nestalih lica nije „pojedinačna rana“, već pogađa „celo kosovsko društvo“.

Naglasio je da se normalnost ne može postići bez otkrivanja istine i uspostavljanja pravde, ali i da su nestanci, ubistva i skrivanje tela u masovnim grobnicama „zločini protiv čovečnosti i čisti genocid, za koje se pravda i dalje traži u međunarodnim instancama“.

Hoti je podvukao odlučnost da se neće zaustaviti dok se ne sazna sudbina poslednje nestale osobe.

Osmani: Zakletva za pravdu

Danas se oglasila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani, navodeći da je Meja „jedna od najdubljih rana Kosova“.

„376 nevinih života je okrutno oduzeo genocidni režim Srbije, samo zato što su bili Albanci. Rane koje je ostavila ova tragedija su još uvek otvorene, ali naš bol i odlučnost su se ujedinili da sprečimo da istina bude zaboravljena“, navela je.

Osmani je u objavi na Fejsbuku ujedno poručila:

„Svaka osoba ubijena i svaka osoba nasilno nestala tokom rata, svaki nasilno prekinut san, naša je zakletva za pravdu“.

Haradinaj: Ratne rane

Oglasio se i lider AAK, Ramuš Haradinaj. Govoreći o broju žrtva, izneo je broj za jedan veći od Osmani.

Poručio je da su pre 26 godina u Meji „srpske okupacione snage počinile jedan od najvećih masakara na Kosovu, okrutno pogubivši 377 albanske braće i sestara, obe veroispovesti“.

Tvrdi da se mnogi od njih čak i danas vode kao nestali.

„Nikada ne prestajemo da tražimo, niti da pamtimo. Nedostaju nam na svakoj proslavi, na svakoj radosti. Ratne rane neće zaceliti bez potpunog rasvetljavanja sudbine svake nestale osobe“, poručio je.

Pošta Kosova izdala poštansku marku posvećenu nestalima

A danas je Pošta Kosova izdala poštansku marku posvećenu nestalim osobama.

Saopštili su da time odaju počast „hiljadama građana koji su nasilno nestali tokom rata na Kosovu“, te da se njome „prenosi poruka kolektivnog sećanja, zajedničkog bola i nepokolebljive posvećenosti otkrivanju njihove sudbine“.

„Kao nosilac istorije i našeg kolektivnog sećanja, poštanska marka ovog puta podiže svoj glas za pravdu – glas koji ostaje živ i neotuđiv u našoj društvenoj svesti“, naveli su.

OEBS: Odgovori o sudbini nestalih uslov za poverenje

Povodom Dana nestalih oglasio se i OEBS, navodeći da ova misija poštuje sećanje na nestala lica i da se solidariše sa njihovim porodicama.

„Ovaj dan nas podseća na važnost pravde, istine i kolektivnih napora da se zaleče rane iz prošlosti“, naveli su.

Poručuju da su odgovori o sudbini nestalih neophodni kako bi se izgradilo poverenje, ali i porodice konačno dobile odgovor na višedecenijsko pitanje.

Nestali u Briselu

Pitanje nestalih na papiru je jedno od glavnih tema dijaloga Beograda i Prištine koji je u zastoju, a koji sada pokušava da oživi novi izaslanik EU, Peter Sorensen.

U sklopu ovog dijaloga maja 2023. godine potpisana je Deklaracija o nestalim licima koja se sastoji od devet tačaka među kojima je i ona kojom se dozvoljava pristup svim informacijama i dokumentima koja bi pomogla rasvetljavanju sudbine nestalih.

Uprkos dogovoru, strane su nastavile da se uzajamno optužuju za prikrivanje informacija o nestalima iz druge zajednice, odnosno za nedostatak saradnje i omogućavanja vršenja iskopavanja. Sa druge strane, Međunarodna zajednica je nastavila da poziva na sprovođenje Deklaracije o nestalima.

Udruženja porodica nestalih na sve to gledala bez velikih očekivanja da će se proces pretrage ubrzati. Kritikovali su Begrad i Prištinu, na samu deklaraciju gledali skeptično, pojedini je videli kao i „političku kamuflažu“ – bez očekivanja da će se proces rešavanja sudbine nestalih ubrzati.

U novom izveštaju UN o radu UNMIK-a za period od septembra prošle, do marta ove godine ukazuje se na sastanak glavnih pregovarača u Briselu, 17. decembra 2023. godine, te na to da su strane izrazile posvećenost primeni Deklaracije o nestalima, ali i da je glavni pregovarač Beograda, Petar Petković, napustio sastanak Zajedničke komisije za nestala lica 15. januar u znak protesta zbog zatvaranja nekoliko srpskih institucija na Kosovu.

Statistika