Novinare iz lokalnih redakcija u digitalnom okruženju najviše ugrožavaju članovi stranaka a javno prozivaju funkcioneri

Izvor: Jugpress

Da ih najviše ugrožavaju članovi političkih stranaka koji nisu na visokim funkcijama reklo je 62,1 posto učesnika u anketi , 13,8% kaže da to rade funkcioneri, 3,4% kaže da to rade građani koji nisu članovi nijedne političke stranke, dok je ostatak dao neodređene odgovore I ne definiše jasno društvenu grupu koja ovo najviše radi.

U anketi “Bezbednost lokalnih novinara u digitalnom svetu” učestvovali su novinari i novinarke iz 29 lokalnih redakcija iz čitave Srbije.

Na pitanje da li su zbog izveštavanja o studentskim protestima doživeli situacije u kojima im je digitalna bezbednost bila ugrožena skoro polovina učesnika u anketi je odgovorila potvrdno.

Tako je 37,9% učesnika reklo da im je digitalna bezbednost više puta bila ugrožena, 34,5% da im bezbednost nikada nije bila ugrožena zbog ovoga, 17,2% kaže da uopšte nije izveštavalo o studentskim protestima, 6,9% da im je digitalna bezbednost zbog ovoga jednom bila ugrožena, dok 3,4% kaže da im je bila ugrožena digitalna bezbednost zbog nepristrasnog izveštavanja koje nije imalo veze sa studentima.
One kojima je digitalna bezbednost bila ugrožena zbog izveštavanja o studentskim protestima pitali smo da nam kažu šta se tačno desilo.
Više učesnika navodi pretnje smrću, uvrede i opaske tokom izveštavanja sa protesta, kao i konkretan fizički napad. Ovakve situacije dovode do realnog osećaja straha, nesigurnosti i ugroženosti, posebno kada online pretnje prelaze u offline kontekst, preneli su nam.

Novinari su često nazivani „stranim plaćenicima“, „izdajnicima“, „pamfletistima“ ili političkim aktivistima. Ovakvo targetiranje ima za cilj diskreditaciju profesionalnog rada, dodatno pojačava pritisak i stvara atmosferu neprijateljstva. Posebno je značajno što su neke etikete dolazile od učesnika protesta ili političkih struktura, čime poprima institucionalnu težinu.

Neki od odgovora ukazuju na posledice targetiranja: lokalne vlasti su prestale da pozivaju novinare na zvanične događaje, čime se stvara osećaj institucionalne izolacije i narušava profesionalno funkcionisanje redakcije. Ovo ukazuje na širi pritisak koji prevazilazi samo online uvrede.

Pored verbalnih napada, zabeleženi su i tehnički incidenti — hakovanje sajta, organizovani negativni komentari i pretnje kroz direktne poruke ili mejlove. Neke redakcije su izrazile i zabrinutost zbog moguće nedovoljno stabilne ili zaštićene infrastrukture, posebno u kontekstu potencijalnih tendencioznih napada.

Na pitanje „Da li smatrate da ste dobro informisani o tome šta je sve ugrožavanje bezbednosti novinara u digitalnom svetu?“, 48,3% smatra da jesu, 37,9% da nisu, a 13,8% nije sigurno da li je dobro informisano o ovome.

Na pitanje: „Da li smatrate da vam je bezbednost u digitalnom svetu nekada bila ugrožena zbog Vašeg bavljenja medijskim radom?“, 48,3% je odgovorilo da možda jeste, ali da nisu sigurni; 44,5% je odgovorilo da im je bezbednost u digitalnom svetu bila ugrožena više puta, 3,4% da im je bila ugrožena jednom, dok je samo 3,4% odgovorilo da im digitalna bezbednost nikada nije bila ugrožena.
Kada je trebalo navesti šta im se dešavalo što smatraju ugrožavanjem digitalne bezbednosti zbog njihovog novinarskog rada, novinari su davali različite odgovore.

Veliki broj ispitanika navodi da su dobijali pretnje smrću, pozive na linč, najave fizičkog napada, kao i komentare koji sugerišu mogućnost „posete“ redakciji. Neki su primali pretnje preko poruka, a drugi i preko poziva sa skrivenih brojeva. Ovo predstavlja najteži vid narušavanja digitalne bezbednosti.

Učestale su uvrede u komentarima, pogrdni nadimci, mizogini sadržaji i optužbe da su novinari politički pristrasni ili nestručni. Kod nekih su zabeležene koordinisane kampanje ostavljanja loših recenzija ili negativnih komentara, što ukazuje na organizovane napade.

Jedan ispitanik je naveo ozbiljan incident – otvaranje lažnog Facebook profila sa logoom medija i lažnim predstavljanjem kao novinar, čime su građani dovođeni u zabludu i delili informacije pogrešnoj osobi.

Više puta su profili prijavljivani masovno kako bi bili uklonjeni ili blokirani. Jedan medij je ostao bez Facebook stranice na nekoliko dana.
Na pitanje: “Da li ste nekada na sajtu ili profilu medija u kome radite videli negativne komentare koji vređaju medij ili novinara/ku zbog etičkog novinarskog rada?”, “da, više puta” je odgovorilo 79,3% učesnika, “da, jednom” 10,3%, “ne, nikada” 6,9%, I 3,4% je odgovorilo sa “ne znam, ne obraćam pažnju”.

Na pitanje: “Da li su nekada u komentarima vas lično vređali zbog vašeg etičkog obavljanja novinarskog posla? “, 51,7% je reklo “da, više puta”, “ne, nikada” je odgovorilo 24,1%, “da, jednom” je odgovorilo 17,2%, dok 6,9% kaže da ne želi da odgovori na ovo pitanje.

Na pitanje: “Da li ste nekada dobili pretnju direktnom porukom zato što ste svoj novinarski rad obavljali etički?”, 48,3% je odgovorilo sa “ne, nikada”, 24,1% sa “da, više puta”, 17,2% sa “da, jednom”, dok 10,3% nije htelo da da odgovor.

One koji su imali ovakva iskustva podstaknuti su do strane istraživača da napišu kako su se osećali.
Brojni učesnici u anketi navode da su se osećali neprijatno, uznemireno ili „užasno“, posebno kada su poruke sadržale pretnje smrću, batinama, hapšenjem, silovanjem ili drugim oblicima fizičkog nasilja. Ovakvi komentari i poruke stvarali su osećaj straha i nesigurnosti, jer su prelazili granicu “običnog” internet nasilja i ulazili u sferu direktnih pretnji.

UVREDE, OSPORAVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA, OPTUŽBE ZA PRISTRASNOST ILI ETIKETE POPUT „PLAĆENIK“ ILI „NEPISMEN“

Česta je pojava da uvrede, osporavanje profesionalnog integriteta, optužbe za pristrasnost ili etikete poput „plaćenik“ ili „nepismen“ izazivaju osećaj frustracije, neprijatnosti i demotivacije. Posebno je teško kada napadi dolaze od političkih aktera, lokalnih funkcionera ili organizovanih grupa, što dodatno pojačava osećaj nepravde i pritiska, preneli su nam učesnici u anketi.

Kod dela ispitanika primećuje se pokušaj emocionalnog distanciranja — neki navode da „ne obraćaju pažnju“ na uvrede ili da su se navikli na takve komentare. Ipak, i pored te distance, u odgovorima se vidi da uvrede i pretnje ostavljaju trag, jer se pominje da „nikome ne prija“ takav vid komunikacije, čak i kada se na njega svesno ne reaguje.

Na poziv da napiši kako se osećaju u odgovoru na pitanje : “U digitalnom svetu (na svom sajtu, društvenim mrežama svog medija, svom ličnom profilu) osećate se:”, 55,2% učesnika u anketi je odgovoruilo da se ne oseća ni bezbedno ni ugroženo; 13,8% se oseća ugroženo, 13,8% ne razmišlja o bezbednosti u digitalnom svetu, 13,8% se oseća bezbedno, dok 3,4% ne zna koji odgovor da da na ovo pitanje.

Na pitanje: “Da li kada vidite novi komentar na sajtu ili društvenim mrežama medija za koji radite odmah pomislite da se desilo nešto: “, 44,8% kaže da ne pomisli ništa, 41,4% kaže da pomisli da se desilo nešto negativno, 10,3% pomisli da se desilo nešto pozitivno, a 3,4% kaže da se oseća ništa jer je naviknuto na to.

Na pitanje: “Da li objavljivanje na sajtu/društvenim mrežama u vama budi osećaj: “, 48,8% kaže da budi osećaj negativne neizvesnosti, 31% kaže da ne budi nikakav osećaj, 6,9% kaže da budi osećaj pozitivne neizvesnosti, dok ostatak kaže da zavisi od toga šta se objavljuje, a 3,4% kaže da budi osećaj da rade ono što vole.

Na pitanje: “Da li smatrate da novinare/ke u digitalnom okruženju najviše ugrožavaju: “, 62,1% je odgovorilo da to čine članovi političkih stranaka koji nisu na visokim funkcijama, 13,8% kaže da to rade funkcioneri, 3,4% kaže da to rade građani koji nisu članovi nijedne političke stranke, dok je ostatak dao neodređene odgovore I ne definiše jasno društvenu grupu koja ovo najviše radi.

VEĆINA DIGITALNE PRETNJE NE PRIJAVLJUJE

Na pitanje: “Ukoliko Vam je digitalna bezbednost ikada u karijeri bila ugrožena, da li ste to prijavili nadležnim organima?”, 48,3% nije prijavilo, 24,1 kaže da im digitalna bezbednost nikada nije bila ugrožena pa nisu imali šta da prijave, dok je 17,2% prijavilo svom novinarskom udruženju, a 10,3% je prijavilo policiji.

Na pitanje zbog čega nisu prijavili ugrožavanje bezbednosti u digitalnom svetu, novinari su davali različite odgovore. Mnogi ispitanici navode da pretnje doživljavaju kao „prazne priče“, uvrede ili nešto što ne prelazi prag ozbiljnog rizika. Zbog takvog doživljaja incidenti se smatraju nečim što „ne vredi prijavljivati“, pa samim tim ostaju bez reakcije.
Jasno je prisutan osećaj
institucionalne nemoći ili nepoverenja – deo ispitanika ekspllicitno navodi da nema poverenja u institucije ili da „nema kome da se požali“.

Ovaj stav ukazuje na duboko ukorenjeno uverenje da formalna prijava neće dovesti do konkretne zaštite. Kod nekih je razlog praktične prirode – prijavljivanje zahteva vreme, energiju i proceduru za koju ispitanici smatraju da je previše zahtevna u odnosu na moguće koristi. Ovo ukazuje na doživljenu neefikasnost procesa prijave.
Pitali smo novinare koji su prijavili ugrožavanje bezbednosti kako su institucije reagovale I da li su zadovoljni reakcijom institucija.

Najčešći obrazac je potpuna neefikasnost sistema: prijave se podnose, ali povratnih informacija nema („ni na jednu do sada podnetu prijavu nismo dobili odgovor“, „nikakav“). Ovo stvara osećaj institucionalne pasivnosti i obeshrabruje dalje prijavljivanje. U nekim slučajevima određeni postupci jesu pokrenuti (npr. dopis novinarskog

udruženja, poziv iz tužilaštva radi potvrde prijave), ali ispitanici naglašavaju da se time ništa suštinski nije rešilo. Uvrede ostaju nekažnjene, a institucionalne intervencije se doživljavaju kao formalne, bez stvarnog ishoda.

Nekoliko odgovora izražava neposredno nezadovoljstvo („nisam bila zadovoljna“, „mislio sam da je obavljen posao“), što ukazuje na gubitak poverenja u mehanizme zaštite i osećaj da institucije ne ispunjavaju svoju funkciju.

Na pitanje: “Da li znate koje su procedure za prijavljivanje ugrožavanja bezbednosti u digitalnom svetu?”, 41,4% je odgovorilo “da, u potpunosti sam upoznat/a sa procedurama”, 34,5% je delimično upućeno u procedure, 13,8% zna osnovno o procedurama, dok 10,3% uopšte nije upućeno u procedure.

„Ovo istraživanje je izrađeno uz finansijsku podršku Evropske unije.
Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovoran Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“

Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.

Tekst je prenet sa portala Jugpress.