Protest prosvetnih radnika u Užicu

Povod za protest su sve učestaliji napadi na nastavnike u Srbiji, ali i u Užicu jer je, početkom novembra ove godine, učitelja pretukao njegov bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole, koju je pohađao. Napad je prijavljen užičkoj policiji, a učitelj i profesorke ne žele javno da govore o tome.

Iako u Užicu ima više od hiljadu prosvetnih radnika, okupljanju ispred gradske skupštine odazvalo se nešto više od sto nastavnika osnovnih i srednjih škola, a izostala je podrška roditelja.

Navodeći da školstvo u Srbiji nikada nije bilo tako poniženo, Branko Nikolić, profesor u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“, istakao je da su, „poslednjih meseci, učestale sve vrste nasilja, ali da su država i javnost najosetljiviji na vršnjačko nasilje“.

„Napadaju nas učenici i roditelji, omalovažavaju nas država i javnost, koja često misli da se bunimo samo zbog plata. Radeći jedan od najznačajnijih poslova za budućnost dece, često smo izloženi pritiscima, uvredama i fizičkim napadima, koji se prećutkuju ili se brzo zaborave. Uvek se među nama traži krivac za incidente u školama, ali šta kada smo mi žrtve, šta kada nas biju i maltretiraju, jer savesno radimo svoj posao. Država tada ne šalje inspekcije da utvrde da li smo popunili sve tabele, napisali izveštaje i da li su se sastali svi školski timovi“, kazao je Nikolić.

„Nećemo da nas biju, nećemo da ćutimo i trpimo. Škole moraju da budu sigurne i za učenike i za nastavnike. Od države i roditelja tražimo pravo da svoj posao radimo onako kako najbolje znamo i umemo“, poručio je Nikolić.

On je pozvao roditelje i celokupnu javnost da podrže prosvetne radnike u borbi za sigurne škole, a državne organe da preduzmu mere kako bi se svi u školama osećali bezbedno.

„Pozivamo na razgovor i predstavnike Školske uprave, policije, sudstva, Centra za socijalni rad, zdravstva, medija i drugih kako bismo dijalogom i dogovorima sprečili ovakve i slične događaje“, poručio je Nikolić.

Ružica Marjanović, profesorka u Užičkoj gimnaziji, objasnila je da prvi put govori na protestu, jer je pre nekoliko dana na sednici nastavničkog veća „prepoznala zastrašujući strah među svojim kolegama“, ali da ih zbog toga nije optuživala.

„Ako ne umemo ili ne smemo da se izborimo za sopstveno pravo da dostojanstveno radimo, onda smo svi u ogromnom problemu. Zastrašujuće je što nas je ovako malo i što nema roditelja, jer ovo nije samo pitanje nastavnika“, poručila je Marjanović.

On je svedočila o tome da je jedan učenik pretio i njoj, a da joj je direktor škole savetovao da ga tuži, jer učenik ima 18 godina, te da joj je policajac, kada je prijavila roditelja tog učenika za pretnju da će „završiti na naslovnoj stranici tabloida“, rekao da to nije uvreda.

„Reakcija škole je bila hajde da zaključamo školu, kako bi nas zaštitili, ali škola mora da bude mesto slobode, slobodne misli i razgovora. Moramo da nađemo način da zaštitimo sami sebe u školi i izvan nje. Mi smo profesori 24 sata i ne traba nam policijska zaštita. Neću policajca na vratima škole u kojoj radim. Hoću slobodu da radim svoj posao. Hoću solidarnost kolega i podršku roditelja koji razumeju ovaj problem i samo tako može nešto da se promeni“, kazala je profesorka Marjanović.

Sistemski cinizam 

Pitajući se „kako je moguće da nijedan državni organ ne može da zaštiti nastavnike“, Branko Nikolić je naveo da „sistem, umesto zaštite, nastavnicima cinično poručuje da se sami brane, ćute i trpe“, a potom rekao da „prosvetne radnike ne treba da štiti policija, već ugled i dostojanstvo koje bi ta profesija trebalo da ima u društvu“.