Boru je potrebna održiva urbana mobilnost

Šta je održiva urbana mobilnost i kako do nje?

„Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju. U celoj Timočkoj Krajini, a i u celoj Srbiji imamo taj problem što se saobraćajna infrastruktura više prilagođava motornim vozilima, nego ostalim učesnicima u saobraćaju, a urbana mobilnost je upravo to, da se prostor da i ostalim učesnicima u saobraćaju, kao što su pešaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom, starijim licima i majkama sa decom u kolicima. Održiva urbana mobilnost je politička mera koja olakšava kretanje svih učesnika u saobraćaju”, kaže Igor Velić, master inženjer saobraćaja iz Udruženja „Sigurne staze“.

Možete nam li nam reći više o vašem projektu „Staze urbane mobilnosti na teritoriji grada Bora”?

„U sklopu projekta “Staze urbane mobilnosti na teritoriji grada Bora” izgradili smo prvu web platformu za urbanu mobilnost, prva ovakve vrste platforma na teritoriji jugoistočne Evrope. Više o tome može se saznati na mobilitybor.com. Bor ima lošu infrastruktur za ranjive učesnike u saobraćaju, jer nedostaje pešačka, biciklistička i infrastruktura za osobe sa invaliditetom. Nama je cilj kroz ovaj projekat bio upravo to: da se srede zone škola, da se formiraju sigurne staze za decu, da se formiraju zone 30, zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze/trake i da GU Bor donese i usvoji Plan održive urbane mobilnosti i Strategiju za bezbednost saobraćaja.”

Koje ste sve inicijative podneli Gradskoj upravi u Boru?

„Prva inicijativa nam je bila za unapređenje biciklističke infrastrukture, druga inicijativa nam je bila za uređenje zona škola, jer u svakoj zoni ima nekoliko vrsta problema. Treća inicijativa nam je bila da Bor donese i usvoji Strategiju za bezbednost saobraćaja, ali nije samo Bor u pitanju, generalno gradovi u Timočkoj Krajini nemaju Strategiju, koja je obavezan strateški  dokument. Imamo sad inicijativu da se promeni Odluka o tehničkom regulisanju saobraćaja i da se formiraju zone 30 i zone usporenog saobraćaja kao  i da Bor donese i usvoji Plan održive urbane mobilnosti.”

Nedavno ste prezentovali projekat na Međunarodnoj konferenciji „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” i u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije, kakvi su Vaši utisci?

„Na poziv Kancelarije za IT i eUpravu i Ujedinjenih nacija, u organizaciji Odbora za obrazobanj, nauku i tehnološki razvoj, bili smo pozvani da naše projekte koji se tiču upotrebe otvorenih podataka, informacionih tehnologija i urbane mobilnosti predstavimo u Domu Narodne skupštine. Projekti su dostupni na mobilitybor.com, pristupacnostbor.com i bor.sigurnestaze.com. Projekti se vezuju za ciljeve upravo proglašene dekade bezbednosti saobraćaja (2021. do 2031. god.) od strane Ujedninjenih nacija, kao i za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv “Održivi gradovi i zajednice” koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i velikim brojem zelenih površina. Što se tiče projekata imamo podršku Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj, Ujedinjenih nacija, Odbora za informatičko društvo, Kancelarije za IT i eUpravu, USAID-a, Beogradske otvorene škole, Trag fondacije itd. Ali za sve ovo nažalost nismo dobili podršku GU Bor.”

Šta su “pametni gradovi” (smart cities)?

„Pametni gradovi imaju za cilj da kroz korišćenje informacionih i drugih pametnih tehnologija olakšavaju život građana u nekoj lokalnoj zajednici. Zbog toga je izašla publikacija “Pametni gradovi Srbije“, gde i naši projekti zauzimaju mesto. Publikacija je besplatna i dostupna svima, a korisna je stvar pre svega za donosioce odluka unutar lokalnih samouprava.

Kroz Vaše projekte promovišete i primenjujete “humani inženjering”, šta on predstavlja?

Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez primene “Humanog inženjeringa”, koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici. Ovaj princip na kome se zasniva ovaj projekat zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.

Trenutno se nalazimo u dekadi bezbednosti saobraćaja koju su proglasile Ujedinjene nacije, kakvo je stanje bezbednosti saobraćaja u Timočkoj Krajini i da li ima mogućnosti za napredak?

“Kod nas u Timočkoj Krajini jedine mere ka bezbednosti saobraćaja sprovode policijske uprave – to su mere kontrole i regulisanja saobraćaja, dok se ostale mere ne primenjuju. Nijedan grad nema Strategiju za bezbednost saobraćaja, Katastar saobraćajne signalizacije, Akcione planove za bezbednost, Plan održive urbane mobilnosti, obrazovne i edukativne mere itd. Cilj je da se ova dekada upravo posveti ranjivim učesnicima u saobraćaju, da se radi na poboljšanju pešačke, biciklističke i infrastrukture za osobe sa invaliditetom i to je ono što naše Udruženje “Sigurne staze” zapravo zagovara.”

Preuzeto za timocka.rs