Bez fizičkih napada na novinare, ali sve češće onlajn pretnje i pritisci

Autor: Nikola Kočović, Izvor: Sto plus radio

Urednica portala “Free media” i članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Amela Bajrović kaže da su vređanja u onlajn prostoru “postala deo svakodnevice do te mera da ih novinari često i ne primećuju”.

“Međutim, kao ozbiljan vid pritiska vidim objavu Spoljne obaveštajne službe Rusije, u kojoj je između ostalih pomenut i portal Free media. U tom dokumentu se tvrdi da se bavimo ‘ispiranjem mozga srpske omladine’, a te navode smatram pokušajem zastrašivanja, stigmatizacije i diskreditacije nezavisnog novinarstva u Srbiji. Optužbe ovakve vrste su potencijalno opasne, jer dodatno pogoršavaju našu bezbednost i stavljaju nas u ranjiv položaj”, poručuje ona.

Drastične primere onlajn pretnji navodi urednik portala “A1.net” Enes Radetinac koji navodi da je u 2025. godini dobio tri pretnje smrću, od kojih je jedna bila upućena i njegovoj supruzi, novinarki tog medija.

“Prvi slučaj desio se 3. marta, nakon serijala emisija o pomirenju Srba i Bošnjaka koje smo realizovali kroz humorističke skečeve. Tada se na ‘TikToku’ pojavio crtež sa mojim likom, uz poruku da sam ‘neko ko širi zlo’ i da me ‘treba eliminisati’. Drugi slučaj desio se 7. avgusta, nakon emisije uživo sa predstavnikom Islamske zajednice. U komentarima ispod isečka iz te emisije na društvenim mrežama pojavila se pretnja – ‘Prvo treba pobiti ovaj medij, pa ćemo lako sa narodom’”, kazao je Radetinac.

Kao treći slučaj navodi i da mu je nepoznata osoba danima slala poruke da ga treba ubiti i da zna gde živi, te da se to nastavilo sve dok ga nije blokirao.

I ostali novinari sa kojima smo razgovarali navode da su meta uvredljivih poruka i komentara, pretnji da će biti tuženi.

Novinarka Regionalne televizije Novi Pazar Katarina Radović navodi da je za prethodne dve godine dobila jednu uvredljivu poruku i to nakon izveštavanja o incidentu kada je vozilo Stranke pravde i pomirenja udarilo dečaka.

“U inboksu na Instragramu sam posle par dana našla poruku od nepoznatog profila, bez imena i fotografije, a koji je poprilično nepismeno uputio niz uvreda na račun medija za koje radim, na račun mog izveštavanja. Ta poruka je stajala u mom inboksu dva dana, a kada sam se vratila da je ponovo pročitam, eventualno sačuvam i prijavim, nije je više bilo, pa pretpostavljam da je izbrisana od strane osobe koja je i poslala”, kazala je ona.

Urednik portala “020 media” Emir Tutić dodaje da mu se ljudi često drsko obrate ili ga opsuju dok je na terenu, te da mu prete tužbama što izaziva dodatan stres.

Novinarka portala “Takt info” Nusreta Brunčević izdvaja česte uvrede na račun marame koje nosi, ali da takve stvari ne prijavljuje nadležnima.

“Ipak, poslednji neprijatan incident dogodio se tokom jednog studentskog protesta koji sam pratila, kada mi je policijski službenik, nakon što sam ga zamolila da se predstavi, jer nije imao istaknutu legitimaciju, uputio uvrede i rekao ‘videćemo se’, što je izgovorio u jasno pretećem tonu. Na moje pitanje gde ćemo se videti, jer ga lično ne poznajem, nastavio je podrugljivo da klima glavom”, rekla je ona.

Veliku većinu pretnji koji su novinari iz ovih gradova dobili tokom prethodne dve godine nisu prijavili – ni policiji, ni tužilaštvu, ali ni udruženjima novinara.

Kao razloge, uglavnom, navode da ne smatraju da se radi o direktnim pretnjama ili ne veruju da bi dale rezultate.

Direktor “TV Sandžak” Salahudin Fetić naglašava da su sve napade iz ranijih godina uredno prijavljivali, ali ne i uvrede i komentare.

“Za pretnju odbornika (Skupštine Novog Pazara) Ramiza Župića gde priznaje da mi je oteo telefon i da će to uraditi ponovo, tužilac Samir Bakić je smatrao da nema elemenata za odgovornost, iako je Župić u tom trenutku bio pod uslovnom kaznom zbog prvobitnog napada i otimanja telefona. Takođe, oružani napad na mene u Prvomajskoj ulici nikada nije rasvetljen jer događaj ‘nije zabeležila niti jedna nadzorna kamera’”, rekao je Fetić.

Radetinac dodaje da pretnje prijavljuje NUNS-u, te da to udruženje dalje postupa i prosleđuje nadležnim organima, ali da su samo u jednom slučaju bili kontaktirani od strane tužilaštva iz Beograda.

Nusreta Brunčević ističe da se ne obraća nadležnim organima jer smatra da “u ovakvom okruženju ne bih imala adekvatnu zaštitu”.

“Ako službenik policije sebi može da dozvoli takvo ponašanje prema novinarki tokom obavljanja posla, teško je imati poverenje u institucije od kojih bi ta zaštita trebalo da potiče. Nažalost, osećaj nesigurnosti dodatno pojačava činjenica da oni koji bi trebalo da garantuju bezbednost svim građanima, pa i novinarima, često izostanu u toj ulozi”, zaključuje.

Novinari i medijski radnici iz ovih gradova navode da su upoznati sa procedurom prijave napada na njih, a većina tvrdi i da zna ko su kontakt tačke u policiji i tužilaštvu.

Iskustva iz ranijih godina, dodaju, pokazuju različita postupanja ovih organa, od veoma efikasnog reagovanja policije nakon nekoliko sati (Bajrović) do nepostupanja tužilaštva i po “šest – sedam meseci” (Radetinac).

Zbog toga se, naglašavaju, često odlučuju da pretnje i pritiske prijave novinarskim udruženjima, iako smatraju da i njihove reakcije nekada nisu adekvatne.

“Obratila sam se NUNS-u i odmah sam dobila punu podršku. Bili su vrlo dostupni, pratili situaciju do kraja i jasno mi stavili do znanja da mogu računati na njihovu pomoć u svakom trenutku, ukoliko se odlučim na dalje korake. Takva podrška je izuzetno važna, posebno u trenucima kada se osećate nezaštićeno”, rekla je Nusreta Brunčević.

Direktor “TV Sandžak” smatra da su reakcije često na nezadovoljavajućem nivou.

“Kada mi je u Skupštinskoj sali u Novom Pazaru otet mobilni telefon, NUNS je istraživao da li sam ja tu bio kao novinar ili stranački aktivista. A otet mi mobilni sa kojim sam snimao događaj. Bio sam uredno akreditovan kao novinar na Skupštini. Često se igraju tužioca, umesto zaštitnika novinara”, dodaje.

Oni koji se u prethodnom periodu nisu obraćali novinarskim udruženjima, poput urednika “020 media” Emira Tutića, smatraju da su ona nemoćna i da se saopštenjima ne rešavaju problemi.

Tutić kao problem navodi i “izraženu nekolegijalnost”.

“Postoji grupa koja samo sebe smatraju medijima, a ostale ne. Smatram da ukoliko bismo sutra bili napadnuti, da bi to lokalni mediji većinski ignorisali. Kada govorimo o zaštiti i uzajamnom poštovanju, rekao bih da se sve svodi na agendu i projekte i da druge apsolutno nije briga za svoje kolege i ugroženost. Oni koji sebe nazivaju nezavisnim medijima potpuno ignorišu mlade i nove medije. To je neki vid pritiska konkurencije. Osećam se usamljeno i ne očekujem nikakvu podršku kolega”, poručuje Tutić.

Ostali novinari smatraju da postoji određena vrsta solidarnosti, da se u slučajevima napada i pritisaka na neki medij, o tome izveštava, pruža podrška i izdaju saopštenja za javnost.

Osim gotovo svakodnevnih pretnji i uvreda, mediji iz Novog Pazara, Tutina i Raške suočavaju se i sa ekonomskim pritiscima zbog čega im je opstanak ugrožen, a novinari se osećaju nesigurno, ranjivo i diskriminisano.

Glavni i odgovorni urednik “TV Pešter” iz Tutina Amel Fakić tvrdi da ekonomske pritiske trpe zbog političke nepodobnosti.

“Nije to uvek bio slučaj, ali u poslednje dve godine je izraženiji takav odnos. Zbog uređivačke politike koja nije u skladu sa lokalnim političkim strukturama, naš medij je često zanemaren prilikom raspodele budžetskih sredstava ili nedovoljno finansijski podržan, iako se radi o mediju televizijskog formata koji iziskuje veće troškove produkcije”, ističe Fakić.

Dodaje da se suoačavaju i sa diskriminacijom u vidu nepozivanja na zvanične događaje.

Novinarka portala “Razglas” iz Raške Marijana Vasiljević Cvetić kaže da taj medij postoji tek nekoliko meseci, ali da se već susreo sa indirektnim pritiscima vlasti.

“Pored orkestriranih komentara botova da smo ‘strani plaćenici’, imali smo i javne komentare nosilaca visokih opštinskih funkcija u kojima kritikuju naše izveštavanje, govore nam šta smo trebali da objavimo, a šta ne, što je, svakako, neki vid pritiska i disciplinovanja ovako mladog medija u ovako maloj sredini”, naglašava Vasiljević Cvetić.

U analizi stanja bezbednosti učestvovali su novinari Radio televizije Novi Pazar, TV Sandžak, TV Pešter, radija Sto plus, portala A1.net, Free media, Takt info i Razglas. Pozivi su upućeni i drugim redakcijama, ali oni nisu odgovorili.

Tekst prenet sa portala Sto plus radija.