Korona virus doveo do poplave lažnih lekova

Ljudi širom sveta prave zalihe osnovnih lekova. Međutim, dok su dva najveća proizvođača lekova na svetu – Kina i Indija – u izolaciji, potražnja je postala mnogo veća od ponude, a kruženje opasnih falsifikovanih lekova vinulo se u nebesa.

Iste nedelje kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila korona virus pandemijom, Operacija Pangea, Interpolova jedinica za borbu protiv globalnog farmaceutskog kriminala, izvršila je za samo sedam dana 121 hapšenje u 90 zemalja, što je dovelo do zaplene opasnih lekova u vrednosti od preko 14 miliona dolara.

Od Malezije do Mozambika, policajci su konfiskovali desetine hiljada falsifikovanih maski za lice i lažnih lekova, od kojih se za mnoge tvrdi da mogu da „izleče” od korona virusa.

„Ilegalna trgovina takvih falsifikovanih medicinskih artikala tokom krize javnog zdravlja predstavlja potpuno nepoštovanje ljudskih života”, izjavio je generalni sekretar Interpola Jirgen Stok.

Prema SZO-u, falsifikovana medicinska roba, u koju spadaju lekovi koji su možda kontaminirani, sadrže pogrešan ili nemaju aktivan sastojak, ili im je možda istekao rok trajanja, vredi više od 30 milijardi dolara u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.

„Najbolji mogući ishod je da ti lažni lekovi ne leče bolest za koju su namenjeni”, kaže Pernet Burdiljon Esteve iz tima SZO-a koji se bavi falsifikovanim medicinskim proizvodima.

„Ali najgori mogući ishod je da će oni aktivno naneti štetu, zato što mogu da budu kontaminirani nečim toksičnim.”

Lanac snabdevanja

Globalna farmaceutska industrija vredi preko trilion dolara. Beskrajni lanci snabdevanja protežu se od ključnih proizvođača na mestima kao što su Kina i Indija, preko skladišta za pakovanje u Evropi, Južnoj Americi ili Aziji, do distributera koji šalju lekove u svaku zemlju na svetu.

„Verovatno ništa nije toliko globalizovano kao lekovi”, kaže Esteve. Međutim, kako se svet sve više zatvara, lanac snabdevanja već počinje da puca.

Nekoliko farmaceutskih kompanija u Indiji izjavilo je za BBC da sada funkcioniše na 50-60 odsto normalnog kapaciteta. Budući da indijske kompanije opskrbljuju 20 odsto svih osnovnih lekova za afrički kontinent, afričke zemlje će biti posebno pogođene ovim.

Efraim Firi, farmaceut iz Lusake, u Zambiji, izjavio je da već oseća nestašicu.

„Lekovi već ponestaju i mi ih na nadomešćujemo. Ne možemo ništa da uradimo po ovom pitanju. Veoma je teško doći do novih zaliha… naročito lekova kao što su antibiotici i protiv malarije.”

Proizvođači i dobavljači takođe se muče jer su sirovine za pravljenje tableta sada toliko skupe da neke kompanije prosto ne mogu da priušte da nastave s radom.

Jedan proizvođač u Pakistanu rekao je da je nekada nabavljao sirovine za antimalarijski lek po imenu hidrohlorokin za oko 100 američkih dolara po kilogramu. Ali danas se cena povećala na 1.150 američkih dolara po kilogramu.

I dok sve veći broj zemalja uvodi potpunu blokadu, nije problematično samo smanjenje proizvodnje, već i povećanje potražnje, jer ljudi širom sveta panično prave zalihe osnovnih lekova.

Ova nestabilna mešavina, smanjene ponude i povećanje potražnje, razlog je zbog kog je SZO upozorila na opasni skok u proizvodnji i prodaji lažnih lekova.

„Kad ponuda ne namiruje potražnju”, kaže Esteve, „to stvara okruženje u kom će tu potražnju pokušati da namire lažni ili lekovi slabijeg kvaliteta.”

Lažni lekovi

Iz razgovora sa farmaceutima i kompanijama za proizvodnju lekova širom sveta, ispostavlja se da se trenutno na udaru našlo globalno snabdevanje antimalarijskim lekovima.

Otkako je predsednik Tramp počeo da govori o potencijalu hlorokina i srodnog mu derivata hidroksihlorokina na brifinizima u Beloj kući, došlo je do globalnog skoka u potražnji za ovim lekovima, koji se inače koriste za lečenje od malarije.

SZO je iznova upozorila da ne postoji definitivan dokaz da hlorokin ili hidroksihlorokin mogu da se koriste protiv virusa koji izaziva Kovid-19.

Međutim, na nedavnoj konferenciji za štampu, dok je govorio o ovim antimalarijskim lekovima, predsednik Tramp je rekao: „Šta imate da izgubite? Uzmite ga.”

Kako je potražnja skočila, BBC je otkrio da su velike količine lažnog hlorokina već sada u opticaju u Demokratskoj republici Kongo i Kamerunu.

Antimalarijski lek hlorokin u kutijama od po 1.000 tableta u normalnim uslovima prodaje se za oko 40 dolara, dok ga lokalni farmaceuti u Demokratskoj republici Kongo prodaju i za do 250 američkih dolara.

Ovaj lek koji se tamo prodaje navodno se pravi u Belgiji, kod proizvođača po imenu „Braun i Burk farmaseutikals limited”.

Međutim, kad smo kontaktirali „Braun i Burk”, farmaceutsku kompaniju registrovanu u Velikoj Britaniji, oni su rekli „da nemaju nikakve veze sa tim lekom. Mi ne proizvodimo taj lek, to je lažnjak.”

Kako se pandemija korona virusa bude nastavljala, profesor Pol Njutn, ekspert za lažne lekove sa Univerziteta u Oksfordu, upozorava da će se opticaj lažnih i opasnih lekova samo povećavati ukoliko vlade širom sveta ne nastupe jedinstveno.

„U opasnosti smo od paralelne pandemije, i to nekvalitetnih i falsifikovanih proizvoda, ukoliko se svi ne potrudimo da postoji globalni, koordinisani plan… Inače će korist od moderne medicine biti potpuno izgubljena.”

Ilustracije: Džila Dastmalki