Srđan Bogosavljević: Kampanja protiv Ipsosa je promašena

22. Jul 2021.
Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opoziciju deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima.
srdjan-bogosavljevic-e1581331016621
Srđan Bogosavljević. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Radmilo Marković

VREMEAko gledamo merenja Ipsosa od početka godineko bi ušao u parlament 2022ko bi mogao da formira vlast na nivou Grada Beograda i da li bi bilo drugog kruga predsedničkih izbora?

Srđan Bogosavljević: Još je rano da se odgovori na ova pitanja traže kroz istraživanja, jer se ne znaju liste koje će učestvovati, niti se nazire njihov broj, kao ni ko će biti kandidati za predsednika. Očigledno je da SNS komotno vodi, i to sam, za parlament. SPS, SSP i POKS+DSS ne bi trebalo da imaju problem sa cenzusom, a blizu je i DJB. Za Beograd nismo imali istraživanje koje može da se citira, ali se nazire da će neke opozicione i neke lokalne stranke imati bolji rejting nego za parlamentarne izbore. Konačno, iako nema ni kandidata, pa ni istraživanja, na pitanje koje najbolje simulira predsedničke izbore – o poverenju, vrlo ubedljivo vodi aktuelni predsednik.

***

Koliko medijska slika utiče na rejting stranaka imajući u vidu da opozicije nema u glavnim medijimaodnosnoima je uz izrazito negativan prizvukKako će ispitanici da imaju stav o opoziciji kada je ne vide ili je vide negativno predstavljenu?

Medijska slika svakako utiče, i postoji niz institucija koje se bave medijima i medijskim slobodama – pa i pristrasnošću medija. Mi merimo percepcije, konkretno što vi pitate, merimo političke stavove birača bez obzira na uzroke. Medijska scena i njena regulativa je predmet i političke borbe, pri čemu internet portali, društvene mreže i ogroman potencijal kablovskih provajdera daju neuporedivo veće mogućnosti sada, nego što su bile devedesetih i prve dekade dvehiljaditih. Ono što je merljivo jeste da postoji ozbiljan problem sa poverenjem u medije, a nema dileme da imamo dominantno neproporcionalno podeljene navijačke medije.

***

Šta jeprema vašem stavurazlog za optužbe dela opozicije na račun Ipsosa i njegovih istraživanja?

Nažalost, deo opozicije sa snažnom medijskom infrastrukturom vrši ozbiljan pritisak, pre svega politički, na Ipsos. Na medijima bliskim toj opciji vodi se kampanja protiv Ipsosa sa neverovatnim brojem negativnih objava, pa tako, iako demantovane, optužbe ponavljaju naknadno više puta u više medija. Ne razumem motive, jer su svi koji mi padaju na pamet ekstremno naivni i prozaični. Ipsos nije politički takmac, ne radi ništa protiv njih, a uveren sam da su opoziciji veoma potrebna kvalitetna istraživanja. Kampanja protiv Ipsos-a je promašena tema, kao da na političkoj areni nema mnogo ozbiljnijih i za uspeh na izborima profitabilnijih političkih tema, o kojima treba polemisati sa političkim protivnicima. A objavljivanje podataka istraživanja jeste uobičajena praksa razvijenijih društava i prihvaćeni demokratski instrument u svetu. Kod nas je to još relativno retko, jer mediji nisu naručioci istraživanja.

Kompletan intervju pročitajte u novom broju Vremena.

Share