U Nikolini nisu ugasili ono što su želeli. Pravdu im nećemo prepustiti

Autorka: Jovana Krstić, studentkinja Fakulteta političkih nauka, Izvor: Radar

Nikolina Sinđelić je moja koleginica sa Fakulteta političkih nauka. A pre toga moja drugarica i saborkinja. Upoznala sam je na ulici – i odmah sam znala da je to njeno prirodno mesto. U prvim redovima, bez straha, bez kalkulacije, glasna i borbena. Takve žene vlast mrzi, a policija pokušava da slomi.

Nikolina je pre nekoliko dana prošla kroz brutalno nasilje policije. Uvukli su je u haustor, tukli, šamarali, psovali. Pretili su joj silovanjem. Distribuirali intimne fotografije na društvenim mrežama. To je organizovan napad države na mladu ženu, studentkinju, aktivistkinju. Najveći nasilnik među njima bio je Marko Kričak – ime koje mora da se pamti i ponavlja, jer iza svake uniforme stoji konkretan čovek, nasilnik, zlostavljač.

Ovo što su uradili Nikolini je lice policije u Srbiji. Umesto zaštite, žene dobijaju poniženje. Kada prijavimo nasilje, neretko dobijamo podsmeh i retraumatizaciju. Kada tražimo zaštitu, završimo ubijene. Kada izađemo na ulicu, dobijemo batine. Policija je institucija koja nas ućutkuje, gazi i vređa. Oni nisu zaštitnici reda – oni su državni batinaši, nasilnici u uniformama, muškarci koji misle da je značka dozvola za teror nad ženama.

Ali u Nikolini nisu ugasili ono što su želeli. Umesto tišine, probudili su bes. Umesto straha, probudili su solidarnost. Nikolina nije sama – i nikada neće biti sama. Jer udar na nju je udar na svaku od nas.

Nikolina je danas simbol svega što ovaj sistem pokušava da slomi, ali i svega što ne može da slomi – ženskog dostojanstva, prkosa i solidarnosti. A mi ćemo ponavljati dok ne dobijemo pravdu: Nikolina nije sama. Nikada neće biti sama

Marko Kričak i ostali nasilnici neće sami od sebe završiti pred sudom. Policija nikada neće kazniti sopstvene zlostavljače, kao što nikada nije zaštitila žene koje prijavljuju nasilje. Pravdu im nećemo prepustiti, jer je oni ne poznaju. Naš odgovor ne može biti čekanje, naš odgovor je otpor. Na ulici, zajedno, glasno, dok ne srušimo zidove iza kojih se kriju.

Nikolina je danas simbol svega što ovaj sistem pokušava da slomi, ali i svega što ne može da slomi – ženskog dostojanstva, prkosa i solidarnosti. A mi ćemo ponavljati dok ne dobijemo pravdu: Nikolina nije sama. Nikada neće biti sama.