Internet je postao prostor za kontrolu, manipulaciju i represiju

Autorka. Ana Martinoli, Izvor: Radar

Svako ko prati višegodišnje napore srpskih vlasti da disciplinuje medijski ekosistem, sa sve češćim napadima na kritičke i aktivističke glasove i u onlajn prostoru, neće biti iznenađen nalazom organizacije Freedom House (FH) da je Srbija iz grupe država „slobodnog interneta“ prešla u „delimično slobodnu“. Izveštaj Freedom on the Net 2025ocenom 67/100 markira zaključak da je onlajn okruženje u Srbiji postalo nepovoljnije i restriktivnije, posebno za studente, aktiviste, profesionalne novinare i civilno društvo. Analizirani period, od juna 2024. do maja ove godine, poklapa se sa prekretnicom u političkom pejzažu Srbije – tragičnim urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibijom 16 ljudi, nakon čega su usledili masovni građanski i studentski protesti, nacionalni nemiri i odgovor vlade koji se u velikoj meri oslanjao na medijsku kontrolu i pokušaje kreiranja dominantnih i obmanjujućih narativa.

Nadzor, zastrašivanje i digitalna gašenja

Izveštaj FH o slobodi interneta koji se odnosi na Srbiju pokazuje visoke ocene u kategoriji vezanoj za mogućnosti pristupa internetu (21/25), što znači da su dostupnost infrastrukturi i korišćenju internet usluga relativno dobri. Međutim, pad ukupnog statusa i komponenti u kategorijama „ograničavanje sadržaja“ i „kršenje prava korisnika“ ukazuju na zabrinjavajuće trendove. Jedan od najupečatljivijih nalaza poglavlja izveštaja FH za Srbiju je nivo koordinacije između oflajn represije i onlajn kontrole. U izveštaju se eksplicitno navodi da su „vlasti pritvarale korisnike društvenih mreža, uključujući studente, zbog sadržaja vezanog za demonstracije…“ i da su „onlajn novinari koji su pokušali da izveštavaju o priči bili izloženi povećanom nasilju i uznemiravanju, kako onlajn, tako i lično“.

O mnogim incidentima Radar je već pisao. U decembru 2024. godine, Amnesty International je otkrio da su srpska policija i obaveštajne službe koristile špijunski softver NoviSpy zajedno sa forenzičkim alatima firmi kao što je Cellebrite, za hakovanje mobilnih telefona aktivista i novinara. Izveštaj BIRN Srbija registrovao je 183 kršenja digitalnih prava u periodu od septembra 2024. do juna 2025. Najnoviji događaji u polju društvenih medija vezani su za prijave iznenadnih porasta „fantomskih pratilaca“ profila studenata u blokadi, desetina hiljada novih bot naloga na Instagramu i TikToku, koji su studentske profile izložili opasnosti gašenja ili suspendovanja.

Vlasti su pritvarale korisnike društvenih mreža, uključujući studente, zbog sadržaja vezanog za demonstracije…“ i „onlajn novinari koji su pokušali da izveštavaju bili su izloženi povećanom nasilju i uznemiravanju, kako onlajn, tako i lično

Ova dešavanja odražavaju stepenast, narastajući pritisak: sve počinje nadzorom i digitalnim uznemiravanjem, potom slede manipulacije platformama i konačno suspenzije naloga. Efekat može biti snažan – onlajn kanali koji se koriste za mobilizaciju, dokumentovanje događaja, razmenu iskustava i koji predstavljaju sve uticajniji glas kritike i neslaganja postaju ugroženi.

Informaciona kontrola – od disciplinovanja medija do „platformskog inženjeringa“

Medijski ekosistem Srbije je više od decenije pod snažnim pritiskom vlasti, ali proteklih godinu dana doneli su nove slojeve pokušaja kontrole – fokus i napori da se ukinu ili suze prostori otpora sad su sve snažniji na internetu. Brojne profesionalne medijske mreže, novine i onlajn mediji su više puta od strane državnih aktera označavani kao „teroristi“ ili agenti stranih uticaja. Broj napada na novinare raste – od novembra 2024. godine zabeleženo je najmanje 89 fizičkih napada na medijske profesionalce.

U takvom okruženju, aktivnosti u digitalnom domenu su stvorile nove prilike – za slobodno izveštavanje, ali i sofisticiranije napade. Instagram i X nalozi studenata u blokadi postali su za mnoge građane ključna tačka informisanja i mobilizacije, izvor necenzurisanog, sirovog materijala očevidaca i video zapisa građana. Prema podacima RFE, uticaj i vidljivost studentskih naloga nadmašuje brojeve naloga visokih zvaničnika i vladajućih partija onlajn. Vlasti su odgovorile ne samo policijskim kontrolisanjem bunta na ulicama, već i intervencijom u digitalnoj infrastrukturi protesta – od pokušaja gašenja profila studenata u blokadi na društvenim mrežama do najnovijih optužbi sa tabloidnih prorežimskih kanala da su studentski nalozi pokrenuti i kontrolisani iz inostranstva.

Ovi događaji pokazuju da je digitalni prostor postao produžetak mašinerije kulturnog rata politike: ne samo da se protivnici režima uznemiravaju i nadgledaju, već se i njihov glas onlajn pokušava strukturno oslabiti ili sasvim ugasiti.

Cena pada digitalnih sloboda

Šta nalazi izveštaja Freedom on the Net 2025 znače za sve one koji se u Srbiji bore protiv medijske kontrole, koji učestvuju u građanskom otporu i zalažu se za kritičke narative? Zaključci izveštaja o Srbiji pokazuju da je internet sada ne samo alat za osnaživanje, već i prostor za kontrolu, manipulaciju i represiju. Zato napori za izgradnju održivosti i slobode medija moraju da uključuju znanje o tehničkim aspektima onlajn komunikacije, digitalnim pravima u okruženju sve snažnijih nadzora i autocenzure i, konačno, svest o tome da se narativna dimenzija društveno-političkih događaja onlajn ne konstruiše obavezno organski, već sve više kontrolisanim i sistemski osmišljenim kreiranjem tokova komunikacije na mreži. Registrovan pad slobode interneta u Srbiji može imati konkretne i kompleksne posledice po građane i društvo – dalje slabljenje profesionalnih medija, smanjivanje kapaciteta za protestnu mobilizaciju i manje bezbednih prostora na mreži za otpor i kritiku.

I dok su profesionalni mediji ugroženi i pod opsadom, a vidljivost i snaga glasova na društvenim mrežama opada, budućnost javne debate može biti sumorna – sužena na provladine okvire i eho-komore, sa „zaključanim“ podobnim narativima i gašenjem svakog prostora za kontra-narative

Svi pomenuti trendovi, nažalost, mogu progresirati, ukoliko ne bude snažne reakcije mreže domaćih i međunarodnih organizacija civilnog sektora, medijskih udruženja i političkih aktera. Tzv. „digitalno utišavanje“ je samo jedan od rizika – umesto velikih vidljivih represija poput gašenja naloga, vlast bi se mogla sve više oslanjati na „platformski inženjering“ koji podrazumeva algoritamske manipulacije ili preplavljivanje naloga botovima, kako bi neslaganja i kritiku onlajn učinila nevidljivim, manje dostupnim.

Sa normalizacijom i nesankcionisanjem upotrebe špijunskih softvera i forenzičkih alata, aktivisti i novinari mogu sve češće pribegavati autocenzuri ili povlačenju iz digitalnog profesionalnog rada, iz straha od odmazde. I dok su profesionalni mediji ugroženi i pod opsadom, a vidljivost i snaga glasova na društvenim mrežama opada, budućnost javne debate može biti sumorna – sužena na provladine okvire i eho-komore, sa „zaključanim“ podobnim narativima i gašenjem svakog prostora za kontra-narative.

Konačno, slučaj Srbije može biti i opomena drugim zemljama zapadnog Balkana čiji rezultati nisu mnogo bolji, iako su, formalno, još uvek u zoni „slobodnog interneta“. Naša država je pokazatelj da se čak i relativno napredna okruženja digitalnih prava mogu brzo pogoršati kada se politička volja promeni.

Digitalna faza medijske strategije Aleksandra Vučića

Uočeni, sve snažniji napori da se ograniči onlajn prostor u Srbiji neodvojiv su deo šire političke arhitekture koju Aleksandar Vučić gradi već više od decenije – konstrukcije izgrađene na sistematskom zauzimanju tradicionalnih medija, regulatornih tela i javnih emitera. Ono što se sada dešava u digitalnoj sferi sledeći je logičan korak. Nakon konsolidacije gotovo monopolskog uticaja na televiziju – koja je i dalje dominantan izvor informacija za većinu građana – i ukidanja nezavisnosti ključnih institucija poput REM-a i RTS-a, autoritarni režim je usmerio pažnju na poslednju poluautonomnu arenu: internet.

Obračun sa studentskim Instagram profilima, kampanje uznemiravanja vođene botovima, infiltracije špijunskog softvera i brisanja pokrenuta od strane platformi nisu izolovane zloupotrebe, već strateške komponente namernog modela upravljanja informacijama

Mehanizmi primenjeni na tradicionalne medije, vidljivi su i onlajn: suziti spektar dozvoljene kritike, stigmatizovati neslaganje kao stranu manipulaciju, kriminalizovati istraživačko novinarstvo i preplaviti javnu onlajn sferu orkestriranom propagandom. U ovom kontekstu, obračun sa studentskim Instagram profilima, kampanje uznemiravanja vođene botovima, infiltracije špijunskog softvera i brisanja pokrenuta od strane platformi nisu izolovane zloupotrebe, već strateške komponente namernog modela upravljanja informacijama.

Vučićeva administracija više ne toleriše nepredvidivost – a onlajn mreže, svojom brzinom, decentralizacijom i sposobnošću mobilizacije, predstavljaju upravo onu vrstu nepredvidivosti koju sve represivniji sistem ne može sebi da priušti. Zato borba za digitalni prostor Srbije nije sporedna: ona je ključna za pokušaj vlasti da obezbedi totalnu narativnu dominaciju i eliminiše poslednje preostale kanale slobodnog izražavanja i demokratskog otpora.

Srbija u proteklih godinu dana nije samo zemlja koja se bori sa korupcijom i autoritarnom politikom. Ona je sada i studija slučaja o tome kako su digitalna prava, sloboda medija i građanska mobilizacija isprepletani – i kako pogoršanje jednog elementa, kao što je sloboda interneta, odražava i ubrzava pogoršanje drugih poput slobode govora, javne odgovornosti, pa i same demokratije. Izveštaj Freedom on the Net 2025 daje sumiran rezultat, brojke. Vesti o nadziranim novinarima, bot napadima na studente onlajn, hakovanim telefonima i suspendovanim profilima otkrivaju priču koja stoji iza tih brojki. A ta priča je uznemirujuća, uz opasnost da postane još turobnija i mračnija.

Tekst je prenet sa portala Radar.