Divlji zapad na južnjački način

Autor: Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost Koraci, Izvor: Radar

Rečenica „što južnije to tužnije“ u Srbiji se može podvesti pod aksiom. U tradicionalno siromašnom, zabačenom i zapuštenom kraju ljudi su prepušteni sami sebi i volji lokalnih moćnika. U malim zajednicama, nevidljivim za sistem, institucije i društvo u celini, svakovrsno i svepriutno nasilje se daleko više oseća i ubrzano doprinosi njihovom izumiranju uz ogromnu patnju i gaženje dostojanstva ljudi. 

Kada smo pre dve nedelje sa roditeljima ubijene dece u „Ribnikaru“ održali drugu tribinu u okviru ciklusa „Škola za sve nas“ u Kuršumliji, ostali smo zatečeni količinom nasilja koje se ispoljava nad decom i to od onih čiji je poziv i posao da se o deci i njihovim interesima brinu. 

Od 2016. direktorka OŠ „Miloje Zakić“ u Kuršumliji je kadar SNS-a Radica Jović, kojoj se odmah poveravaju važni partijski zadaci. Kako bi održala isturena odeljenja škole u udaljenim selima i stvorila radna mesta na određeno vreme za stranačke kadrove, počela je, uz „stručno“ odobravanje njene zamenice i psihološkinje škole Nataše Miladinović, da razmešta decu iz matičnih škola. Već te godine, učenicu iz Kuršumilije kojoj je UG Vrlina kupilo kuću šalje u selo Merćez, na put od 50 kilometara dnevno. Nakon reakcije ovog udruženja, učenicu vraćaju u matičnu školu, a u isto selo naredne četiri godine šalju drugu devojčicu, iako živi 400 metara od škole. Jedan dečak je od petog od osmog razreda putovao 64 kilometra dnevno, iako mu je matična škola udaljena samo četiti kilometra. 

U školskoj 2022/23, svih petoro đaka u Lukovskoj banji od petog do osmog razreda putovalo je oko 70 km. Nijedno nije bilo iz Lukovske banje ili okoline. Pored njih, 62 km u predškolsku ustanovu je putovala devojčica koja je sada prvi razred i opet prelazi isti put, a u selu Konjuva, na oko 200 metara od njene kuće postoji škola u koju već ide dvoje đaka. 

Dvoje dece putuje iz sela Žuč koje je od matične škole udaljeno devet, a oni prelaze 50 kilometara dnevno. Među razmeštenim đacima ima i onih koji pohađaju IOP nastavu, bez obezbeđene stručne podrške. Budući da sva deca dolaze iz socijalno ugroženih porodica, roditelji su ucenjeni radnim mestima u lokalnim komunalnim preduzećima. 

Skoro svi razmešteni đaci koji pohađaju IOP nastavu dolaze iz socijalno ugroženih porodica, pa su njihovi roditelji ucenjeni radnim mestima u lokalnim komunalnim preduzećima

Zaštitnik građana je 2018. reagovao zbog zloupotrebe dece. Rezultat? Nema ga. Nastavilo se po starom.

Svakog dana učenica prvog razreda, putuje 62 kilometra do škole u Lukovskoj banji, iako u selu Konjuva, na oko 200 metara od njene kuće, postoji škola u koju već ide dvoje đaka

Lokalnom tajkunu na poklon školsko dvorište, koje je pretvoreno u teniske terene

U maju 2018, uz pomoć Školskog odbora Radica Jović školsko dvorište izdvojenog odeljenja u Lukovu ustupa za izgradnju teniskog terena preduzeću Planinka lokalnog tajkuna Radovana Raičevića, nekadašnjeg socijaliste, sada naprednjaka, koji je Banjski kompleks Žubor kupio za 1,4 miliona, a od države je dobio 2,5 miliona evra. Zauzvrat, Planinka se obavezala da će okrečiti zidove i ofarbati vrata i prozore škole. Izgradnja terena je započeta pre potpisivanje ugovora o ustupanju. Turisiti su dobili teniski teren, a škola ostala bez dvorišta.

Krajem iste godine, sekretar škole Goran Stajković, kojeg je Pištaljka proglasila uzbunjivačem, podnosi prijavu Ministarstvu prosvete i traži inspekcijski nadzor. Podršku mu pruža Vesna Nedeljković, nekadašnja pomoćnica ministra za osnovno obrazovanje. Predmet preuzima Sonja Vukanić, republička inspektorka i članica Saveta za bezbednost Niša koji je formirala bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski, prosleđuje ga opštinskom prosvetnom inspektoru Ivanu Kovačeviću, koji utvrđuje da je sve po zakonu. 

U maju 2018, uz pomoć Školskog odbora Radica Jović je školsko dvorište u Lukovu ustupila za izgradnju teniskog terena preduzeću Planinka Radovana Raičevića, nekadašnjeg socijaliste, sada naprednjaka, koji je Banjski kompleks Žubor kupio za 1,4 miliona, a od države je dobio 2,5 miliona evra

Nasilje bez epiloga  

Sledeće godine, sekretar se usprotivio zapošljavanju na mesto psihologa sa 20 odsto norme osobe koje je zaposlena u Centru za socijalni rad i ne nalazi se u evidenciji za zapošljavanje. Direktorka, ipak, zapošljava već zaposlenu osobu, dok Dejan Lović sa diplomom više mašinske škole (danas diplomiranog inženjera mašinstva, kako se navodi na sajtu opštine), zamenika sadašnjeg predsednika opštine Vojimira Čarapića, već predaje matematiku, fiziku, informatiku i fizičko vaspitanje. Stajković ubrzo, dve godine pred penziju, dobija rešenje o suspenziji, dok ga direktorkin muž Milivoje Jović fizički napada u dvorištu škole nakon okončanja disciplinkog postupka i biva osuđen na tri meseca zatvora, godinu dana uslovno.

Zbog podrške sekretaru i zapisnika o izvođenju radova na parnim kotlovima koje je škola htela prikriti, direktorka volšebno površinu škole u dokumentaciji smanjuje za oko 1.000 kvadrata, čime se smanjuje i broj izvršilaca i stiču uslovi da Slavišu Simića, neposlušnog domara proglasi tehnološkim viškom, prebaci na niže radno mesto, smanji mu platu i rasporedi u selo udaljeno 25 km. Presudu suda u Simićevu korist nije htela da primi više od šest meseci. Iste godine, zbog neisplaćenih putnih troškova zaposlenima, škola je oštećena za pet miliona dinara, bila je u blokadi 99 dana, a samo jednom advokatu je isplaćeno više od million dinara. Advokat Radiša koji zastupa školu i direktorka se prezivaju isto, ali autoru ovog teksta nije poznato da su u srodstvu. 

Sekretar škole Goran Stajković, kojeg je Pištaljka proglasila uzbunjivačem, dve godine pred penziju dobija rešenje o suspenziji, dok ga direktorkin muž Milivoje Jović fizički napada u dvorištu škole nakon okončanja disciplinkog postupka i biva osuđen na tri meseca zatvora, godinu dana uslovno

Na potezu nova ministarka prosvete 

Uprkos svemu, direktorka dobija drugi mandat. Problemi se produbljuju, a zloupotreba dece nastavlja. U jesen 2019. jednog prvaka udaraju i bacaju u kameno korito česme u dvorištu škole. Tek posle par sati, pedagog škole mokrog dečaka vraća kući. Sudeći po anonimnim prijavama, istog dana je drugi učenik u glavu udario svog druga. Iako se nasilje desilo van škole, povređeni dečak je sedeo u školi, bez obaveštavanja roditelja i prijavljivanja nasilja. Sedam dana pre toga povređen je još jedan učenik, koji je povređen sedeo četiri časa u školi, a potom ga je profesor fizičkog vaspitanja odveo kući. Nasilje nikada nije prijavljeno, niti je škola reagovala, jedino postoji zabeleška u radnoj knjizi psihologa po prijavi oca dečaka.

Prosvetna inspektorka Dragana Krstić utvrđuje niz propusta u postupanju škole, od neprijavljivanja nasilja u zakonskom roku od 24 sata, već tri dana kasnije po anonimnoj prijavi roditelja, nepostupanja po Pravilniku o zaštiti dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja do plaćenog odsustva direkotrke i njenih saradnika, koji su bili na „Učiteljijadi“ u Ohridu, u organizaciji Društva učitelja Opštine Petrovac na Mlavi, koja nije predviđena planom stručnog usavršavanja. 

Na osnovu izveštaja prosvetnog inspektora, tadašnji ministar Mladen Šarčević, 4. oktobra 2019. donosi rešenje o razrešenju direktorke, a 10. oktobra deo kolektiva zahteva hitnu sednicu Nastavničkog veća. Par sati nakon isticanja obaveštenja o zakazivanju te sednice, pojavilo se novo, u kome predsednik opštine Radoljub Vidić objašnjava da zaposleni ne bi trebalo ništa da preduzimaju povodom imenovanja nove direktorke. Već sutradan Šarčević poništava rešenje o razrešenju, a par meseci kasnije dolazi u posetu školi i u društvu direktorke škole, predsednika opštine i vlasnika Planinke govori o pospešivanju i razvoju turizma Kuršumlije. 

Na osnovu izveštaja prosvetnog inspektora, tadašnji ministar Mladen Šarčević, 4. oktobra 2019. donosi rešenje o razrešenju direktorke, posle samo dva dana ga poništava, a par meseci kasnije dolazi u posetu školi i u društvu direktorke, predsednika opštine i vlasnika Planinke govori o pospešivanju i razvoju turizma Kuršumlije

U međuvremenu je majci prvaka koji je pretrpeo nasilje zamereno što je o tome pisala na svom fejsbuk nalogu, a „stručne“ službe su njeno dete prijavile Centru za socijalni rad i tražili pojačan nadzor. 

Nakon posete Šarčevića, Akademija Dositej iz Beograda otvara izdvojeno odeljenje Srednje medicinske škole u prostorijama osnovne škole. Vlasnik Zoran Jovanović je dva puta sa svojim saradnicima hapšen zbog prodaje diploma. Jovanoviću je šprostor škole izdat za 100 dinara po metru kvadratnom, a novac uplaćuje na račun opštine. Inače, škola ne raspolaže slobodnim prostorom, jer u njoj od 1999. godine radi i OŠ “Kosta Vojinović”. Treba li uopšte pominjati da privatna medicinska škola nema akreditaciju niti može postojati u Kuršumliji, jer na teritoriji opštine ne postoji baza za održavanje nastave i medicinske prakse u odgovarajućim medicinskim ustanovama. Kao razlog za izdavanje prostora, Radica je navela želju učenika da  pohađaju medicinsku školu – o čemu je sprovela anketu među učenicima.

Uprkos svim nezakonitim postupcima, zloupotrebi dece, sudskim presudama i prijavama građana i zaposlenih, 21. maja ove godine Školski odbor je Ministarstvu preporučio da dobije i treći mandat. 

Od majskih tragedija slušamo da sistem nije zakazao, traktate o lepšem, srećnijem i bezbednijem životu dok stvarnost to dematuje na svakom koraku. U slučaju OŠ „Miloje Zakić“, na potezu je ministarka prosvete. Možda do sada nije znala za probleme u ovoj školi, evo prilike da sazna i reaguje. Mali korak za ministarku, veliki za Kuršumliju. Nije isključeno da ona kao slabiji partner vladajuće kolalicije ne sme dirati članove SNS-a, ali bi tom slučaju bilo časno da ponese ostavku. Ako, pak, pak potpiše rešenje o ponovnom imenovanju Radice Jović, biće jasno na čiju se stranu svrstala. Na stranu moćnika koji trguju dečjim sudbinama.

I da ne bude zabune, Kuršumlija nije izuzetak, već pravilo. 

Pa, Slavice?

Napomena: imena dece su poznata autoru teksta i redakciji Radara

Tekst je prenet iz Radara.