Zadužbina za zdravlje i prosvećenje naroda

Piše: Darko Pejović, Politika

U kafane nije zalazio, niti je znao za dokolicu. U njegovom domu se živelo bez preteranog luksuza. Bio je veliki radnik skromnih životnih prohteva. Njegovo životno geslo bilo je: „Radi i štedi, štedi i radi.”

„Sticao je trudoljubivo svoj imetak, da bi ga posle smrti stavio u službu opšte koristi”, rekao je o Nikoli Spasiću patrijarh Varnava 15. septembra 1935. na ceremoniji osvećenja Gradske bolnice na Zvezdari. Moderna prestonička kuća javnog zdravlja, koja postoji i danas,   podignuta je po testamentalnoj želji ovog veletrgovca i dobrotvora. Nikola Spasić je svu imovinu zaveštao svom narodu, a vrednost zadužbine u novcu i nekretninama bila je gotovo jednaka – Nobelovoj.

Čovek koji je stekao sve to bogatstvo rođen je na današnji dan 2. novembra 1838. u Beogradu. Kao majstor opančar, 1865. otvara prvi dućan u Vasinoj ulici. Njegova obuća bila je na glasu zbog kvaliteta i pristupačnih cena, pa relativno brzo stiče imetak kojim dalje razvija posao. Počinje da trguje na veliko prerađenom kožom i platnom, a zarađeno ulaže u kupovinu placeva i podizanje zgrada u poslovnom srcu prestonice, u Knez Mihailovoj ulici.

Bio je izuzetno štedljiv, ali ne i škrt. Širokogrudo je pomagao siromašne i dobre đake, a kreditirao je i manje preduzetnike. Bilo je onih koji dug nisu vraćali, ali se ni sa kim od njih nije sudio. Govorio je da je za gubitak sam kriv, jer nije dobro procenio moral ili poslovne mogućnosti tražioca zajma.

Kada je 1912. buknuo Prvi balkanski rat, iako u poznoj životnoj dobi i narušenog zdravlja, stavlja se u službu otadžbine. U Beogradu organizuje vojnu bolnicu, kupuje opremu i lekove, o svom trošku dovodi lekare iz Nemačke. Njegova treća supruga, Anastasija, bila je glavna bolničarka, a hrana se spremala u kući Spasića. Svakog oporavljenog vojnika Nikola je lično ispratio, uz novčani dar. Na kraju rata, sav nameštaj i medicinski materijal poklanja Srpskom crvenom krstu.

U februaru te 2012, Nikola Spasić, koji iz tri braka nije imao dece, svoje bogatstvo testamentom zaveštava srpskom narodu „u dobrotvorne i privredne svrhe”. U avgustu 1915. formira fond „Sveti Đorđe” za pomoć srpskim ratnim vojnim invalidima. Za finansiranje te zadužbine, poklanja imanje i zgrade na uglu Knez Mihailove i Ulice Vuka Karadžića. Nekoliko meseci kasnije, pred okupatorskom ofanzivom, kreće u izbeglištvo, u Grčku. Preminuo je na Krfu 28. novembra 1916. Njegovi posmrtni ostaci su u aprilu 1923. preneti u Beograd i sahranjeni na Topčiderskom groblju, u Hramu Svetog velikomučenika Trifuna, koji je podigao 1903.

Upravni odbor Zadužbine Nikole Spasića formiran je 30. aprila 1920, a za predsednika je izabran Tihomilj Marković, guverner Narodne banke. Testamentalna želja da se podigne bolnica „koja će biti predata opštini beogradskoj” ispunjena je u decembru 1935. U oporuci je navedeno da se „podignu još dve bolnice, gde je najpotrebnije, kao i jedan dom za iznemogle i sirote građane”. Bolnice su izgrađene u Kumanovu (1935) i Krupnju (1938), a dom u Knjaževcu primio je prve štićenike u julu 1935.

U slavu imena velikog dobrotvora, Upravni odbor zadužbine 1937. na Beogradskom sajmu (Staro sajmište) podiže Spasićev paviljon, koji je očuvan do danas. U tom reprezentativnom zdanju, 11. septembra iste godine održana je izložba jugoslovenskog turizma.

Time je zaokružena međuratna epoha zadužbine. Osim graditeljskih, bio je i niz drugih akcija prosvetnog i privrednog prosvećivanja. Osim organizovanja „pokretnih domaćičkih škola”, namenjenih seoskim devojkama širom Srbije, držani su i kursevi za pčelare, proizvođače sira i kajmaka, voćare i vinogradare… Najbolji od njih su i novčano nagrađivani.

Zadužbina Nikole Spasića živi i danas i jedina je naša zadužbina koja nije prekidala rad, iako joj je 1959. imovina nacionalizovana, čime su sasečeni izvori prihoda od rentijerstva. Posle decenija pravne borbe, istinski pomak je napravljen tek 2013, kroz postupak restitucije. Tada su zadužbini vraćena 64 stana i 18 lokala u centru Beograda. Iz tako uvećanih prihoda, zadužbina realizuje brojne humanitarne akcije i nabavlja opremu za medicinske ustanove širom Srbije, a svake godine dodeljuje nagrade najboljim studentima Poljoprivrednog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Članak je prenet sa portala Politika.

Srpski filantropski forum zalaže se za restituciju objekata zadužbina koje su dobrotvori kao što je Nikola Spasić donirali za različite humanitarne i socijalne svrhe. Veliki broj objekata koji su donirali Univerzitetu, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Matici srpskoj itd. još uvek nije vraćen u svrhu za koju je doniran, a najčeže je reč o finansiranju i unapređenju obrazovanja i nauke, kulture. Ove oblasti su danas manje donirane od zdravstva i socijalnih potreba. Potrebno je što pre usvojiti zakon kojim će se regulisati restitucija i ako to nije moguće onda finansijska kompenzacija za donirane objekte, čime će se bitno unaprediti naučni i obrazovni, kulturni rad ovih institucija/Javni servis .net