„Krik” Edvarda Munka nastao je pre 130 godina (FOTO)
Autorka: Dr Ana Stjelja, Izvor: Politika
Ove godine obeležava se 130 godina od nastanka remek-dela „Krik”, čuvenog norveškog umetnika Edvarda Munka. Ujedno, obeležava se i 160 godina od rođenja ovog velikog slikara.
Kurioziteta radi, ove godine obeležava se i 140 godina od erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji, koja je zapravo poslužila kao inspiracija za nastanak ove Munkove nadaleko čuvene slike. Naime, ova slika ponajbolje govori o svemu onome sa čim se Munk još od detinjstva suočavao. Bile su to utvare siromaštva, osećanja duhovnog posrnuća, životnih nesreća, bolesti, lične usamljenosti, melanholije, koje su ga progonile sve do njegove smrti 1944. godine. Sve to stalo je u jedan umetnički „krik”.
O nastanku ove slike, sam Munk je rekao: „Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavocrvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji prijatelji nastavili su da hodaju, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom.”
Postoje čak četiri verzije ove slike. Najranija naslikana verzija datira iz 1893. godine. Posebno je zanimljivo nedavno otkriće da je ovaj kontroverzni umetnik na svojoj čuvenoj slici napisao zagonetne reči, koje je pokazalo skeniranje infracrvenim zracima. Kratka i jedva vidljiva rečenica upisana olovkom u gornjem levom uglu, glasila je: „Ovo je mogao da naslika samo ludak.”
Munk nikad nije krio svoje probleme s depresijom, osećajem teskobe i izraženim strahovima koji nisu odraz samo njegove, već i duše celog čovečanstva. O borbi sa ličnim demonima ovako je govorio: „Oduvek sam patio od dubokog osećaja teskobe koji sam pokušavao da pokažem u umetnosti… Bez anksioznosti i teskobe bio bih kao brod bez kormila.”
Slika „Krik” je autentični izraz umetnikovog duhovnog stanja i zato je tako uverljiva. Predstavlja jedno od najpoznatijih umetničkih dela, koje je izvršilo veliki uticaj na umetnički pravac ekspresionizam, ali je svoje mesto našlo i u popularnoj kulturi. Slika je nekoliko puta kradena i pritom nepovratno oštećena. Nalazi se u stalnoj postavci Nacionalnog muzeja u Oslu.
Članak je prenet sa portala Politika
