Hrvati ne žele da identifikuju srpske borce sahranjene u istom grobu u Kninu

Autor: Saša Kosanović, Specijalno za “Politiku”

Zagreb – Pitanje nestalih u ratu devedesetih godina prošlog veka jedno je od najvažnijih koja opterećuju političke odnose Srbije i Hrvatske. U Osijeku je u organizaciji udruženja Dokumenta – Centra za suočavanje s prošlošću, održan okrugli sto s temom „Rešavanja sudbine nestalih u ratu – otvorena pitanja i izazovi”. Na okruglom stolu je bilo devetoro učesnika, ali nije bilo predstavnika Republike Srbije. „Dokumenta” je jedna od malobrojnih organizacija koje podjednako poštuju žrtve iz redova srpskog i hrvatskog naroda, tako da je na skupu govorila i Marija Lovrić, čijeg su supruga Branka, jednog od direktora osječke pošte, 1991. zajedno s grupom uglednijih osječkih Srba ubili etnički čistači Osijeka. Telo Branka Lovrića, koga su odveli iz kuće usred bela dana, nikad nije nađeno, ali su neposredni počinioci barem osuđeni za njegovo ubistvo. Nalogodavci nisu. Oni su i dalje na slobodi.

Posebno je zanimljivo što se na skupu pojavila i Višnja Bilić, načelnica sektora za traženje zatočenih i nestalih osoba u Domovinskom ratu pri Upravi za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, jer predstavnici hrvatskih tela koja se bave ovom problematikom retko istupaju u javnosti. Bilićeva je istakla da Hrvatska potražuje još 1.803 nestale osobe.

„Protok vremena nam je jako veliki neprijatelj. Sve informacije do kojih dolazimo zahtevaju sve dugotrajniju istragu i pretragu terena. Biološki razlozi čine svoje, imamo sve manji broj živih krvnih srodnika, tako da se sve ono što činimo usložnjava i zahteva neuporedivo više vremena”, objasnila je Bilićeva.

Važno je istaći da je medicina danas toliko napredovala da se identitet nestalih može utvrditi i preko krvnih uzoraka njihovih daljih rođaka, dok je ranije trebalo dobiti krvne uzorke samo najbližih članova porodice.

Stoga je Višnja Bilić još jednom ponovila apel da se porodice nestalih aktivnije uključe i da imaju više poverenja u institucije:

„Da nam se jave porodice koje možda još nisu dale krvne uzorke za potrebe identifikacije i da konkretno doprinesemo rešavanju slučajeva njihovih najbližih i rešavanju pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka. Isto tako, bilo bi vrlo dragoceno da svi oni koji raspolažu informacijama ili nekim drugim saznanjima o osobama koje možda raspolažu informacijama o mogućim mestima sahrane, te informacije podele s Ministarstvom hrvatskih branitelja”, apelovala je Bilićeva.

Problem s poslednjim delom izjave predstavnice Ministarstva branitelja je u tome što bi, u slučaju da su na okruglom stolu učestvovali predstavnici udruženja nestalih Srba ili predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije taj deo izjave u kojem traži da se jave pojedinci koji znaju mesto sahrane nestalih osoba bio smatran pomalo licemernim, jer su iz Komisije za nestala lica i iz raznih udruženja više puta od hrvatskih organa tražili da se ekshumiraju pojedinačna grobna mesta u kojima leže ubijeni srpski vojnici i civili, a koja se nalaze po celoj Hrvatskoj i ima ih na desetine.

Možda je najkonkretniji primer namerne aljkavosti hrvatskih organa kad je reč o Srbima nestalim u ratu groblje u Kninu, na kojem počiva 12 vojnika stradalih u borbama protiv hrvatske vojske na Miljevačkom platou 21. juna 1992. Njihova tela i tela njihovih saboraca koji su nosili uniforme krajiške vojske pobacana su u jednu jamu i na njih je nabacano dosta krupnog otpada iz Šibenika, tako da su tela nesrećne dvanaestorice bila uništena do neprepoznatljivosti, pa su pokopana u Kninu. Od ulaska hrvatske vojske u Knin 1995. i od početka utvrđivanja identiteta ekshumiranih tela DNK analizom porodice dvanaestorice sahranjenih u Kninu traže od hrvatskih vlasti ekshumaciju, tako da je pomalo uvredljivo za njihove porodice i porodice brojnih drugih Srba čija se grobna mesta znaju, ali Hrvatska iz političkih razloga ne želi da ih ekshumira, da danas, desetinama godina posle rata, predstavnica hrvatskog Ministarstva branitelja traži da im se jave osobe koje znaju gde su tela nestalih.

Članak je prenet sa portala Politika.