Žrtve i zlikovci na istom mestu!

Piše: Marija Srdić, Novi magazin

Novi Sad se već dugo savija pod teretom nepočinstava gradske vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom i njenim partnerima, ali 2022. ostaće upamćena kao najmučnija. Počelo je zimus, otporom nacrtu i donošenju Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030, čija je uloga bila ne da utvrdi viziju razvoja grada već da legalizuje i etablira koncept „investitorskog urbanizma“, predajući najatraktivnije lokacije Novog Sada u ruke „omiljenih investitora“.

Nastavilo se u junu nelegalnom sečom 25 stoletnih stabala topole na Šodrošu, pošto su crne i bele topole „zasmetale“ izvođačima radova tokom tzv. pripreme terena za izgradnju budućeg Četvrtog mosta na Dunavu, megalomanskog projekta koji je gradonačelnik Miloš Vučević proglasio istorijskim poduhvatom „koji ništa ne može zaustaviti“. Odgovor je Šodroš survivor kamp koji opstaje gotovo tri meseca i u kojem aktivisti 24 sata sprečavaju dalju devastaciju jedinstvenog dobra prirode.

Vreli jul ostaje upamćen i po brutalnom nasilju koje su pripadnici privatnog obezbeđenja koje je angažovao Grad primenili nad demonstrantima okupljenim ispred zgrade Skupštine Vojvodine na dan skupštinske rasprave o GUP-u. I po uvredama koje je gradonačelnik uputio pobunjenim građanima, nazvavši ih „zgubidanima“.

Konačno, nad Novim Sadom ovih dana nadvija se još jedna tamna senka. Na obodu naselja Liman izvode se radovi za postavljanje „Spomenika nevinim žrtvama 1944/45“.

ISTORIJSKI FASLIFIKAT: Na osnovi postamenta vidljivi su tragovi poruka stavljenih tokom nedavnog protesta građana u organizaciji Antifašističkog fronta 23. oktobar, kada je iskazano snažno protivljenje podizanju spomenika – zbog dokumentacije koja ga prati, a predstavlja istorijski falsifikat. U dokumentaciji su među imenima žrtava i imena zločinaca, kolaboracionista i egzekutora zloglasne Novosadske racije u kojoj je januara 1942. pod led bačeno najmanje 1.246 Novosađana i Novosađanki, uglavnom Srba i Jevreja.

Na spisku „žrtava“ su, između ostalih: Nađ Mikloš (RKTG-54089) – okupacioni gradonačelnik Novog Sada, odgovoran za ratne zločine počinjene u gradu tokom okupacije, Kramer Đula (RKTG-28591) – član Gornjeg doma mađarskog parlamenta, jedan od članova legitimacionog Odbora za vreme racije 1942, Zombori Đula (RKTG-28598) – upravnik okupacione policijske kapetanije u Novom Sadu, koji je učestvovao u pripremi i sprovođenju racije, Batori Geza (RKTG-28594) – potpukovnik žandarmerije, komandant žandarmerijskih odreda koji su učestvovali u raciji, Popović L. Milan (RKTG-7159) – zloglasni kolaboracionista i „predstavnik“ bačkih Srba u mađarskom parlamentu za vreme okupacije, Heđi Jožef (RKTG-4483) – pripadnik organa Kontrašpijunaže, lično je vršio zlostavljanje žrtava tokom racije 1942. godine, Balog Imre (RKTG-22743) – tokom racije vršio ubijanje muškaraca, žena i dece; lično je bajonetom ubijao decu, što je sam i priznao pred radnicima fabrike Ristić u Novom Sadu, Nađ Jelena (RKTG-7127) – odgovorna kao podstrekač na ubistvo četiri člana porodice Crnje u Novom Sadu tokom racije 1942, Radosavljević Lajoš (RKTG-7165) – odgovoran kao podstrekač na zločine počinjene tokom racije u Novom Sadu u ulicama Cara Dušana i Arse Pajovića, Tot Janoš (RKTG-27308) – učestvovao u masovnim ubijanjima i saučesnik u ubistvu devet članova porodice Kolarov–Mašin iz Rumenačke ulice…

OD INICIJATIVE DO ODLUKE: Spomenik se podiže na inicijativu gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, a tvrdilo se da je posvećen nevino stradalima posle oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu 1944. i 1945. godine. U sazivu Saveta za kulturu Skupštine grada od 2016. inicijativa je razmatrana tri puta i svaki je pokrenuo SVM i udruženje građana iza kojeg je stajala ista stranka.

Prema svedočenju jednog od tadašnjih članova Saveta Radomira Kukobata, inicijativa je u dva navrata posle usvajanja na sednicama Saveta za kulturu jednostavno nestajala. „Neko“ je postupak usvajanja bez objašnjenja zaustavljao, a inicijativu sklanjao. Tek kada se isti predlog i treći put pojavio pred Savetom za kulturu, u zvaničnoj dokumentaciji, kao deo obrazloženja za inicijativu, prvi put se pojavio i sporni Spisak žrtava: „Kada sam pitao predsedavajućeg čemu taj papir uopšte služi u obrazloženju inicijative, odgovorio mi je da spisak zapravo i nije važan i da je tu eto tako, ‘samo da ilustruje’. Onda sam mu rekao: ‘Pa ako već nije važan, hajde da ga sklonimo i da nema nikakve sumnje i dileme kome se podiže spomenik.’ Spisak je ostao u dokumentaciji i ni za živu glavu nisu hteli da ga uklone. To me je uverilo da je ipak reč o opasnoj nameri, a ne o nepažnji i neznanju.“

Podizanje spomenika bez Spiska nije sporno. Sporno je to, kako je kasnije objasnio istoričar Aleksandar Horvat, što je spisak rezultat izuzetno lošeg rada Komisija za tajne grobnice koju je 2009. formiralo Ministarstvo pravde kako bi se bavilo „popisivanjem žrtava na teritoriji Srbije posle oslobođenja 1944“. Ovaj istoričar, ali i drugi istraživači ocenili su da se radi o eklatantnom primeru izuzetno lošeg rada komisije, nepotpunih podataka i velikog broja grešaka.

Iako su antifašističke i druge organizacije, istoričari i istraživači ukazali na važnost uklanjanja spiska i povlačenje odluke, gradska vlast i gradonačelnik Miloš Vučević su ostali gluvi, kao i na prethodne apele, kritike i zahteve građana. Istovremeno, predsednik SVM Ištvan Pastor je ponavljao da se „ne radi ni o kakvim spiskovima, ni o kakvim obeležavanjima ili odavanjima počasti onima koji su pravosnažno osuđeni nego o nevinim žrtvama“. Od početka je bilo jasno da je na delu bratski desničarski dogovor – prljava „trgovina“ iza koje stoji namera rehabilitacije zločinaca iz Drugog svetskog rata, samo ovog puta ne srpskih nego mađarskih. I to na talasu sličnih akcija koji se poslednjih godina pod vlašću Viktora Orbana sprovode u Mađarskoj.

PETICIJA: Odnedavno na ulicama Novog Sada aktivisti 15 organizacija – pet političkih stranaka i 10 formalnih i neformalnih udruženja građana prikupljaju potpise za peticiju Reci NE spomeniku fašistima! Do danas je prikupljeno oko četiri hiljade potpisa Novosađana i Novosađanki. Na akciju je reagovala Komunalna policija zahtevom da se ukloni jedan od štandova u centru grada i – kaznama. Radivoje Jovović iz novosadskog odbora Zajedno kaže: „Dobili smo dve kazne zbog bespravnog zauzeća javne površine. Mi smo uredno podneli zahtev za sve lokacije na kojima prikupljamo potpise, ali do danas nismo dobili odgovor Gradske uprave za opšte poslove. Propisani rok za donošenje odluke je besmisleno dug i mi ga doživljavamo kao jedan od načina da se administrativnim preprekama onemogući građanski i politički aktivizam, a ljudi obeshrabre u podizanju glasa i delovanju u javnom prostoru. Posetu komunalaca doživljavamo kao politički pritisak. Spomenik svakog momenta može biti postavljen i mi smo odlučni da iskoristimo i poslednji oblik institucionalne borbe – da peticijom izazovemo povlačenje ove anticivilizacijske odluke.“

I mobilizacija međunarodne javnosti je u toku. Nastavnici i prosvetni radnici, učesnici seminara O podučavanju o Holokaustu i ljudskim pravima, koji je prošle nedelje održan u Novom Sadu, izrazili su protivljenje postavljanju spomenika. Najavili su obraćanje IHR-i (International Holokaust Remebrance Alliance) u kojem će zatražiti međunarodni monitoring i pomoć. Profesorka sociologije Marija Vasić objasnila je da to čine jer je „izjednačavanje zločinaca s nevinima flagrantno iskrivljavanje i falsifikovanje istorije i predstavlja ne samo nepoštovanje žrtava nego je u službi relativizacije ideologije fašizma, ekstremnog nacionalizma, rasizma i nasilja.“

U međuvremenu je u javnost procurila informacija da je ugovoreni rok za postavljanje spomenika produžen za 53 dana i da je novi rok za završetak radova 19. oktobar. Kako je kao razlog kašnjenja navedena „suša“, moglo bi zaključiti da je Miloš Vučević, koji se uskoro seli iz Gradske kuće u Vladu Srbije, odlučio da vruć krompir ostavi nasledniku.

Reci NE spomeniku fašistima!

„Spomenik koji nosi naziv ‘nevinim žrtvama 1944/45’ mora biti dostojan svog imena i biti postavljen onima koji to zaista i jesu. U suprotnom služi izrugivanju žrtvama koje su nevine stradale. Mi, dolepotpisani građani i građanke Novog Sada i Republike Srbije, zahtevamo od nadležnih institucija da se ukine odluka kojom je predviđena izgradnja ovog sramnog spomenika ‘nevinim žrtvama 1944/1945’, te da se oformi novi sastav nadležne komisije čijim bi se radom utvrdio spisak istinski nevinih žrtava kako na takvom spisku ne bi bilo nijednog imena nalogodavaca, saučesnika i izvršilaca zločina kojim su na stravičan način kršena osnovna ljudska prava.“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.