(Zlo)upotreba antibiotika

Piše: Jelena Aleksić. Izvor: Novi magazin

Svetska zdravstvena organizacija godinama unazad apeluje na čovečanstvo da smanji upotrebu antibiotika kako bi se postojeći lekovi mogli efikasno primenjivati. Ovo je posebno važno jer se paralelno s trendom rezistencije bakterija na postojeće lekove ne pojavljuju novi medikamenti koji bi obuzdali infekcije, što znači da je svetska populacija u ozbiljnom problemu. I to jednako važi i za građane Srbije koji su prošle nedelje još jednom upozoreni da se manu manira „biti svoj doktor“ i strogo se pridržavaju preporuka lekara, koji neće ili bar ne bi trebalo da prepisuju antibiotike na prvi kašalj.

Tim pre što je u slučaju respiratornih infekcija uglavnom reč o virusnom oboljenju na koje antibiotici nemaju baš nikakav uticaj. Ali zato njihova konzumacija ostavlja dugoročne posledice izlažući nas sve većoj otpornosti bakterije na postojeće lekove.

NOVA PANDEMIJA: Procena je da će rezistencija na antimikrobne lekove (antibiotici) do 2050. godine dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta ukoliko ne budu preduzete opsežne mere racionalne upotrebe antibiotika.

U Srbiji je situacija na jednakom nivou upozorenja kao i u celom svetu, a posebno nakon pandemije izazvane virusom kovid-19, koja je bukvalno preko noći poništila sve napore ovdašnje, ali i vlada sveta u pokušajima edukacije i širenja svesti o štetnosti uzimanja antibiotika onda kada nismo sigurni da su nam uopšte potrebni.

Na konferenciji početkom meseca, održanoj na inicijativu Udruženja pacijenata Srbije, rečeno je da „otpornost bakterija na antibiotike u Srbiji poprima razmere pandemije“.

„Ako se tako nastavi, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija biće sve manji, a ozbiljne slučajeve bolničkih infekcija biće sve teže lečiti“, upozorio je ovom prilikom predsednik pomenutog udruženja Savo Pilipović, a mnogi lekari, od infektologa preko mikrobiologa, pedijatara i farmakologa govore isto.

„Pandemija kovid-19 infekcije, kod nas i u svetu, dodatno je povećala problem rezistencije na antibiotike zbog prekomerne upotrebe istih i u situacijama kada je potvrđena virusna infekcija kod koje dobro znamo da antibiotici nemaju efekta. Zbog ovakve situacije samo mere racionalizacije primene antibiotika verovatno više neće biti dovoljne. To se pogotovo odnosi na pacijente u bolničkim uslovima, gde se najčešće sreću bakterije otporne na antibiotike i mogu ugroziti živote bolesnika, uključujući i one koji su primljeni zbog rutinskih procedura“, upozorio je na istoj konferenciji prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

U Srbiji je, prema procenama lekara, 15 odsto povećana rezistencija bakterija na antibiotike samo u dve godine pandemije, što našu zemlju zajedno sa okruženjem svrstava u sam vrh neslavne liste.

Što se ostatka starog kontinenta tiče, stanje ne ohrabruje. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardi troškova u zdravstvenoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU.

U izveštaju ECDC objavljenom 17. novembra prošle godine povodom Evropskog dana racionalne upotrebe antibiotika navodi se da je od 2016. do 2020. zabeleženo značajno povećanje infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije, a da se njen uticaj na zdravlje može porediti sa uticajem gripa, tuberkuloze i HIV/AIDS zajedno.

(NE)ZNANJE: Kako smo to od revolucionarnog leka napravili modernog ubicu? Koliko nam je ostalo do postantibiotske ere u kojoj se neće moći izvoditi ni jednostavne operacije zbog straha od bakterijskih infekcija?

I kao mnogo puta dosad, odgovor je – neznanje. Naime, prema istraživanju Eurobarometra, svaki drugi Evropljanin i dalje pogrešno misli da se antibiotici koriste protiv virusa, ali istovremeno je 23 odsto ispitanika reklo je da je protekle godine uzelo antibiotik.

Lekari s kojima je razgovarao Novi magazin kao najbolji i siguran lek protiv nagađanja i poluinformacija prepisuju edukaciju. Pre svega roditelja jer je opštepoznato da upravo oni insistiraju da se detetu da antibiotik čak i ako pedijatar ima drugačije mišljenje.

„Nažalost, tako je, i jedini spas je edukacija, savetovanje i objašnjavanje roditeljima zašto antibiotici mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje njihovog deteta. Uostalom, većina gušobolja, respiratornih infekcija, a posebno sezonskih oboljenja su virusi na koje antibiotici ne deluju, i to stalno treba ponavljati. Problem je, nažalost, što jedan pedijatar u smeni ima oko 30 pregleda i malo je verovatno da će naći vremena za edukaciju“, konstatuje u razgovoru za Novi magazin Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

On insistira da je kod lečenja dece nužno objasniti roditeljima da je „normalno da dete nekoliko dana ima temperaturu“ i da će mu antibiotik, ako ga uzme onda kad mu ne treba, napraviti mnogo više problema nego što je kijavica ili kašalj.

„Najgora opcija je ako se antibiotik uzima do prve godine života jer se tada formira crevna flora i ako nije potreban, on je sigurno štetan. Zašto? Zato što će tada ubijati dobre bakterije u crevima, dete može imati alergijske reakcije i konačno, antibiotici imaju toksične efekte na jetru i bubrege preko kojih se izlučuju, pa čak i na koštanu srž u ređim slučajevima. Roditelji treba da zapamte da je čak 80 odsto infekcija virusne prirode i treba da budu strpljivi, pa i hrabri da sačekaju koji dan kako bi bili sigurni da je antibiotik zaista potreban“, savetuje sagovornik Novog magazina, a sve što je rekao, naglašava, primenjivo je i za odrasle.

Posebno za one koji se leče onlajn i preko foruma tipa „Draga Saveta“.

„Kad uzimate antibiotike na svoju ruku, vi ubijate i dobre bakterije, zbog čega gubite sposobnost organizma da se idući put odbrani od infekcije. I ne samo to. Ljudi neretko uzimaju antibiotike dva ili tri dana umesto koliko je propisano. Time se bakterija ne ubije već određeni deo preživi postajući otporan, što predstavlja problem prilikom budućeg lečenja. Suština je da što više ljudi pokušava da ubije bakterije antibioticima i što više različitih antibiotika upotrebe, više će prilika bakterija dobiti da razvije nove gene kako bi pružila otpor tim antibioticima. Dvadeseti vek je bio vek antibiotika, a neracionalnom upotrebom došli smo do toga da će 21. biti vek bakterija“, objašnjava farmakolog Radan Stojanović, skrenuvši pažnju i na povezani problem, a to je masovno korišćenje antibiotika u veterini.

U praksi, kako Novom magazinu govori profesor Stojanović, događa se da životinje nemaju odgovor na infekciju, a samo konzumiranjem mesa čovek je potencijalno ugrožen da i sam razvije rezistenciju na iste bakterije.

30 GODINA STAGNACIJE: U ovom vrzinom kolu kao poseban problem profesor Stojanović izdvaja to što se u međuvremenu ne radi na proizvodnji novih antibiotika.

„Objektivno, mi nemamo novi antibiotik skoro 30 godina, i to je zapravo najveća zebnja. A zašto nemamo? Zato što su istraživanja jako skupa za farmaceutske kompanije koje bi vlade trebalo da stimulišu da rade na otkrivanju novih, efikasnijih lekova. Pritom, antibiotici treba da su jeftini i svima dostupni, što višegodišnja istraživanja čini još neisplativijim za laboratorije“, kaže naš sagovornik.

Prethodno je o ovome opširno govorio doktor Mark Sprenger, direktor antimikrobskog programa Svetske zdravstvene organizacije, rekavši da bi „pri aktuelnom stepenu korišćenja novog antibiotika, ovaj lek imao svega dve godine života na tržištu pre nego što bi se razvila bakterijska otpornost na njega“.

Uostalom, manje od 100 godina od primene antibiotika u medicini, u Velikoj Britaniji je 2010. godine otkrivena bakterija otporna na sve do tada poznate antibiotike – NDM-1 (New Delhi metallo-betalactamase).

„Ključna je prevencija, a to uključuje redovno pranje ruku, zdrav način života, pravilnu ishranu kojom ćemo jačati imunitet i, naravno, nikako drugu krajnost, a to su oni koji neće da popiju antibiotik ni po koju cenu. Kada je potreban, on je jedini lek protiv bakterijske infekcije, ali je probiotik obavezan kao dodatak“, podseća profesor Stojanović, prilično sumnjičav prema suplementima i alternativnim načinima lečenja bakterijskih infekcija.

DODACI ISHRANI NISU LEK: Baš kao i doktorka, specijalista ishrane Jagoda Jorga podseća da su suplementi registrovani kao dodaci ishrani, što u praksi znači da baš niko ne proverava njihov sastav. Ona skreće pažnju i na lečenje od kuće, kada ljudi kod apotekara sami izmole antibiotik, što može biti štetno čak i ako sigurno imaju bakterijsku infekciju. Zašto?

„Potrebno je uzeti antibiotik za određenu bakteriju jer je baš on specifičan za lečenje, dok se kod onih koje pacijenti sami uzimaju može stvoriti rezistencija. Naprosto, neke bakterije će sigurno preživeti i samo se umnožiti“, tvrdi doktorka.

Ona naglašava da je zdrav način života i svaka vrsta prevencije ideja na kojoj je savremena medicina i zasnovana.

„Svega treba da ima u ishrani, od vlakana preko mesa i povrća, mleka i umereno voća. Spavanje, fizička aktivnost i lične metode smanjenje stresa u današnje vreme su nužni preduslovi zdravlja. Uzimanje suplemenata je mačka u džaku jer vi nikada ne znate šta tačno sadrži određeni vitamin ili suplement koji se prodaje kao dodatak ishrani, za razliku od lekova koji prolaze stroge laboratorijske kontrole“, kaže doktorka Jorga, govoreći o masovnoj upotrebi suplemenata u Srbiji, što takođe zabrinjava.

Naime, prema podacima Privredne komore Srbije, u ovom trenutku čak dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda. Istovremeno, identifikovano je 6.700 oglasa za prodaju ovakvih preparata bez dozvole nadležnog ministarstva.

„To što neki ima dozvolu ne znači baš ništa kada govorimo o sastavu suplementa jer ni jedan ni drugi nisu proveravani da li u tačnoj dozi kao na deklaraciji sadrže količinu određenog vitamina ili supstance. To ne znači da su svi netačno deklarisani već samo treba skrenuti pažnju ljudima da suplementi nisu način da se nadoknadi nezdrav način života, manjak fizičke aktivnosti ili raznovrsna ishrana u kojoj možemo pronaći sve što nam je potrebno za jačanje imuniteta“, mišljenja je sagovornica našeg magazina.

Na svu sreću, rešenje ovog gorućeg problema ne pravi se u laboratorijama niti ga tamo treba tražiti. Dovoljno je, veruju naučnici, promeniti ponašanje i antibiotike koristiti samo i isključivo uz preporuku lekara i prema strogo utvrđenim pravilima. Konačno, rezultati naučnih studija pokazuju da je čak 43 odsto propisanih antibiotika izdato potencijalno bez odgovarajuće opravdanosti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.