Zemljotresi na Balkanu: Srbija na staklenim nogama

Piše: Jelena Aleksić, Novi magazin

Tlo u Srbiji će se sigurno zatresti u narednih pet do deset godina, ali zemljotres koji sledi biće 100 puta slabiji od onog u Turskoj i Siriji, što ne znači da neće biti žrtava ili materijalne štete iako se ne mogu ni uporediti sa razmerama katastrofe sa kojom se ovih dana suočavaju pomenute države.

Ovo bi ukratko bio odgovor na pitanje koje potresa građane dok s nevericom gledaju scene iz razrušene Turske i Sirije u kojima je poginulo više od 47.000 ljudi, i to mnogi zbog bahatosti investitora i nesavesne gradnje.

U zemlji u kojoj se jedna zgrada sruši jer su joj potkopani temelji prilikom gradnje druge, u kojoj dobijanje dozvola ima „kovertiranu tarifu“, u kojoj su državni službenici i zvanični kontrolori tek služinčad moćnijih, u kojoj je najprofitabilnije dokopati se građevinskog zemljišta… strah građana Srbije od nekakvog „turskog scenarija“ je ne samo opravdan već i sasvim razložan.

Jer, nije da Turska nije imala propise koji su mogli da spasu hiljade života – naprotiv.

POŠTOVANJE PROPISA: Naime, zbog trusnog područja i procenjenog rizika od jakih zemljotresa, mnogo snažnijih od onih koji mogu zadesiti Srbiju, u Turskoj postoje rigorozna pravila uvedena nakon zemljotresa u Izmitu 1999, kada je poginulo 17.000 ljudi.

Tada je uveden i „porez na zemljotrese“ koji su plaćali svi vlasnici nekretnina (i pojedinci i firme), s tim što je Vlada dozvolila i amnestiju za izvođače koji su odstupili od građevinskih propisa kako bi podstakla građevinski bum, između ostalog, i u regionima podložnim zemljotresima!

Šta se onda može očekivati u Srbiji, čija je čitava privredna aktivnost oslonjena na građevinski sektor i zidanje stanova i lokala? Ko nam garantuje da nećemo ginuti zbog nemara nekog investitora ili slepila inspektora, sve zajedno aminovano vlastima koje već čitavu deceniju od Srbije prave betonsku spavaonicu za budne?

„Suština je u svesti svih učesnika u procesu izgradnje jednog objekta. Od investitora, projektanta, tehničke kontrole projekta, izvođača, stručnog nadzora i građevinske inspekcije. Svi ovi učesnici u ovom lancu treba da budu svesni svoje odgovornosti, propisa i pravila struke. Ukoliko neka od ‘karika’ u ovom lancu zakaže, posledice mogu da budu katastrofalne kao u Turskoj. Japan je poznat kao trusno područje, sa jakim zemljotresima i oni su naviknuti da budu spremni na zemljotresne događaje. Tako da se retko dešavaju velike štete pri dejstvu zemljotresa. Više problema imaju zbog cunamija koji se mogu javiti usled zemljotresa. U svakom slučaju, slučajevi totalnog rušenja i kolapsa objekata, kao što smo videli u Turskoj, ne događaju se u Japanu“, podseća u razgovoru za Novi magazin dr Marko Marinković sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čija je uža naučna oblast zemljotresno inženjerstvo, zaključujući da „poštovanje osnovnih pravila projektovanja objekata pri dejstvu zemljotresa obezbeđuje da ne dođe do rušenja objekata“.

KONTROLISANE ŠTETE: Istina je da bi zemljotres magnitude od 7,8 kakav je pogodio Tursku sravnio Srbiju sa zemljom jer i objekti građeni prema svim važećim pravilima i uz sve mere predostrožnosti nisu zidani da izdrže takvu vrstu pomeranja tla.

Seizmolozi objašnjavaju da je maksimalna jačina zemljotresa kod nas oko šest stepeni, što je čak 100 puta slabije od onoga što se dogodilo u Turskoj. U skladu s tim saznanjima, pisana su i pravila koja seizmološki hazard smanjuju na minimum.

Naime, u Srbiji je od 2019. na snazi Pravilnik za građevinske konstrukcije, koji je uveo evropske propise (Evrokod).

Inače, pravila o načinu izgradnje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ozbiljno su pooštrena najpre 1963, posle razornog zemljotresa u Makedoniji. U udaru magnitude 6,1 stepen Rihtera tada je poginulo više od 1.000 ljudi.

Glede aktuelnih propisa koji su na snazi već deceniju i po i u Evropskoj uniji, suština njihove primene je da garantuju ispunjenje osnovnog zahteva da se objekti pri dejstvu zemljotresa ne smeju srušiti i ugroziti ljudske živote.

Na ovom principu insistira i seizmološkinja Ana Mladenović, koja se nakon zemljotresa u Kraljevu 2010. našla na licu mesta.

„Poenta dobre gradnje je da objekat napukne ili se ošteti, ali da se ne sruši tako da ugrozi život. Štete nakon zemljotresa u Kraljevu bile su na nivou očekivanja, ali se generalno može reći da su kod nas nešto veće štete nego što bi trebalo, posebno imajući u vidu da mi nismo neko trusno područje“, kaže ona za Novi magazin, podsećajući i da zemljotresi u Srbiji imaju „povratni period“ od 10 do 15 godina.

A to znači sledeće: „Ponavljanje potresa u tom roku i kod nas se može očekivati za koju godinu ili ranije, zemljotres u centralnoj Srbiji, dolini Morave okolini Rudnika, Kopaonika ili negde oko valjevskog kraja. Međutim, to i dalje ne znači ni blizu razaranja kao u Turskoj, a ne bi valjalo ni da nam se ponove štete od zemljotresa u Mionici koje su bile nešto veće od očekivanih iako je tu bila reč o starim i oronulim objektima“, podseća naša sagovornica, govoreći o potresu iz 1998. u Mionici kod Valjeva.

Tada je za samo nekoliko minuta delimično porušeno više od 4.000 objekata i još toliko je pretrpelo teža konstrukcijska oštećenja. Istina, u pitanju su bile kuće i pomoćni objekti stari i po 50 i 100 godina, a neretko građeni od pečene cigle, pa i blata. Istovremeno, većina ako ne svi, izgrađeni su bez poštovanja ikakvih seizmoloških propisa.

STARO ZA NOVO: Urbana Srbija je, međutim, izbetonirana još pre pola veka, a mnogi danas tvrde da su zgrade građene sedamdesetih i osamdesetih otpornije na potrese nego novogradnja. No, pitanje je da li je baš tako i, ako jeste, kako je to uopšte moguće ako se za izgradnju novih objekata koriste nova i napredna znanja, materijali i metode?

„Na ovo pitanje ne može se odgovoriti generalno i uopšteno. Mape seizmičkog hazarda su se s vremenom menjale, razvijale i unapređivale, tako da bi trebalo da su noviji objekti, projektovani prema novijim standardima, otporniji na zemljotrese. Ali ovo važi samo u slučaju ako je sve dobro projektovano i izvedeno uz poštovanje propisa i standarda. Ukoliko to nije slučaj, i noviji objekti mogu lošije da se ponašaju pri dejstvu zemljotresa u odnosu na starije zgrade. Tako se i događa da usled zemljotresa nova zgrada pretrpi daleko veća oštećenja od stare. To smo imali priliku da vidimo u zemljotresu koji je pogodio Albaniju 2019. Tada su Građevinski fakultet u Beogradu i Srpsko udruženje za zemljotresno inženjerstvo poslali tim eksperata u područja pogođena zemljotresom. Zabeležili smo da su dominantno bile oštećene zgrade izgrađene u poslednjih 20-30 godina“, otkriva za Novi magazin Marinković.

U Albaniji su te 2019. život izgubilo 52 osobe, a tamošnji sudovi su bili zatrpani procesima protiv izvođača radova zbog divlje, nepropisne gradnje i korumpiranih državnih činovnika. U pojedinim mestima tužilaštvo je od policije tražilo da srušene zgrade označi kao mesta zločina.

Sličnost sa Albanijom ne može se prevideti. Naime, iako raspolažemo minimalnim uzorkom, recimo da je BIRN došao do podataka da samo u Beogradu u proteklih sedam godina ozakonjeno 450.000 kvadrata stambenih objekata koji su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a grubom računicom današnja vrednost tih zgrada premašuje milijardu evra.

Istraživanje pokazuje da su ozakonjeni stambeni objekti koji su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine.

A o kakvom je bumu reč najbolje govore podaci s terena. Naime, prema prvim podacima sa popisa prošle godine, u Srbiji je oko pola miliona stanovnika manje nego pre 11 godina, ali je zato na nivou države čak 12 odsto stanova više.

Samo u Beogradu je za ovu deceniju broj stanova povećan za skoro petinu (18,6 odsto). Koliko je njih građeno u skladu s propisima, sasvim je upitno.

„Garancija seizmičke otpornosti trebalo bi da bude objekat izveden prema zakonu i standardima. Ponovo ističem važnost lanca kontrole projekta i izvođenja. Projektant – institucija koja izdaje građevinsku dozvolu – tehnička kontrola projekta – izvođač – stručni nadzor i građevinska inspekcija. Svi ovi akteri od početka do kraja učestvuju u kontroli svakog koraka: od projektovanja do izvođenja ugrađenog materijala i poštovanja propisa. Ako bilo ko od njih u ovom lancu zakaže, posledice su neizbežne“, insistira naš sagovornik sa Građevinskog fakulteta.

On dalje objašnjava da objekti koji su urađeni u skladu s pravilima i propisima svakako sadrže seizmički proračun. Međutim, za „sumnjive“ valja pojedinačno zatražiti projekat procene seizmičke nosivosti.

„To je nešto što mi radimo relativno često, ali uglavnom za javne objekte (škole, bolnice, pozorišta itd.). Može se, naravno, uraditi i za stambene i poslovne objekte, ali to je projekat koji je zahtevniji od projekta za novi objekat i ne može se uraditi brzo. Drugi pristup je globalni i u Srbiji još nije zaživeo.

Najveći zemljotresi u okruženju

Makedonija

Jedan od najjačih zemljotresa bio je u Skoplju 1963. godine i bio je jačine 6,9 stepeni po Rihteru. Iako je pogodio samo južni deo Jugoslavije, stravičan udar u kojem je više od 1.000 ljudi poginulo, oko 3.000 njih je povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo je bez krova nad glavom. Uništeno je 80 odsto grada, pa su organizovane radne akcije da bi se grad podigao iz pepela.

BIH

U Banjaluci se jak zemljotres dogodio 2. oktobra 1969. godine. Bio je jačine šest stepeni po Rihteru. Poginulo je 15 Banjalučana, a 1.117 ljudi je bilo teže i lakše povređeno.

Materijalna šteta je bila ogromna. Potpuno je uništeno 86.000 stanova.

Crna Gora

Treći najveći zemljotres u bivšoj SFRJ zadesio je Crnogorsko primorje aprila 1979. godine, a bio je jačine od čak sedam stepeni Rihterove skale. Epilog stravičnog zemljotresa bila je 101 mrtva osoba i oko 1.700 povređenih lica. Epicentar je bio 15 kilometara od crnogorske obale između Bara i Ulcinja. U zemljotresu su posebno stradale stare građevine na obali, poput budvanskog i ulcinjskog Starog grada. Više od 450 sela sravnjeno je sa zemljom.

Rumunija

Snažan zemljotres je 4. marta 1977. godine pogodio Bukurešt. Zemljotres je bio snage 7,2 stepena Rihtera iz epicentra Vranče, kada je u glavnom gradu poginulo više od 1.500 osoba, srušeno stotine zgrada, a oštećeno još nekoliko stotina. Otežavajuća okolnost bila je što je zemljotres dugo trajao.

Albanija

Snažan zemljotres dogodio se 26. novembra 2019. u Albaniji, u Draču. Poginulo je na desetine ljudi, oštećen je veliki broj zgrada i kuća i prouzrokovana je velika materijalna šteta. Potresi jačine 6,4 i 6,5 stepeni Rihterove skale osetili su se tada i u Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj i drugim zemljama, a nakon njih došlo je do naknadnih potresa u Albaniji, ali i u drugim zemljama u regionu.

Hrvatska

U jeku koronavirusa (2020), Petrinju u Hrvatskoj pogodio je snažan zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihteru. Potvrđeno je da je sedam osoba poginulo, a 26 povređeno, od kojih je šest imalo ozbiljne povrede. Načinjena je ogromna materijalna šteta.

Tekst je prenet iz Novog magazina.