Zdrava hrana produžava život

Piše: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Davne 1986. godine započeto je jedno od najvećih planetarnih istraživanja koje je trebalo da osvetli vezi između načina prehrane i kvaliteta starenja. Srbija nije u njemu učestvovala ali su rezultati do kojih se došlo i te kako korisni i za nas budući da se posle 30 godina praćena ustanovljeno da ono što jedemo od 40. godine određuje kako ćemo se osećati nakon 70. Naime, istraživanjem je otkriveno da osobe koje su konzumirale puno povrća, voća i posnu hranu u četrdesetim godinama života imaju od 60 do gotovo 80 procenata veće šanse da budu zdrave i u sedamdesetim godinama, u odnosu na one koji nisu vodili računa o kvalitetu ishrane. 

Za nas vrlo značajno je i otkriće da je svega 10 odsto od 100.000 ljudi koji su redovno praćeni doživelo 70. rođendan. 

ŽIVOTNI VEK: Dakle, ako znamo da je životni vek u Srbiji čak sedam godina kraći nego u EU, pitanje je da li i kakve veze sa tim ima upravo ishrana? Na ovo pitanje sa velikim „da“ nam odgovara nutricionistkinja-dijetetičarka Dragana Jevtić Strinavić taksativno navodeći kako to i zašto prehrambene navike građana Srbije određuju njihov životni vek, ali i kvalitet starosti. 

„Prvi od razloga je tradicionalna srpska kuhinja, nama jako draga i ukusna, ali sa zdravstvenog gledišta, ne baš najbolje rešenje zbog sadržaja masti, dodatog šećera, kao i procesa pripreme hrane – dugo kuvanje, prekuvavanje, dodavanje zaprške i slično čime se umanjuje nutritivna vrednost hrane, a povećavaju kalorije. Drugi razlog su ekonomske mogućnosti ili bolje rečeno nemogućnosti posebno u odnosu na standard u EU. Usled nedostatka novca i vremena građani su prinuđeni da konzumiraju procesuiranu hranu prepunu aditiva, boja, konzervansa, dodatih šećera i zasićenih masti koja je po pravilu jeftinija. Isto je i sa fast fudovima – to je jeftina a vrlo nezdrava hrana koja ako je svakodnevno zastupljena u ishrani utiče na razvoj hroničnih nezaraznih bolesti“, konstatuje naša sagovornica.

Dodajući tome i stres kao i manjak fizičke aktivnosti, pušenje, kao i alkoholne navike ne treba da čudi zašto živimo kraće u odnosu na prosečan životni vek stanovnika EU, konstatuje ona podsetivši i na podatke iz studije iz studije Biobank u Velikoj Britaniji,. 

Naime, ispostavilo se da su ljudi koji su nezdrave navike u ishrani zamenili zdravim u svojim četrdesetim godinama dobili „gratis“ čak 11 godina života (žene) i 10, 4 godine muškarci. Ono što je specifično za ovo istraživanje jeste otkriće da ljudi čak i u sedamdesetim godinama mogu produžiti životni vek za oko četiri do pet godina ukoliko naprave dugoročne promene u ishrani. 

Istraživanja su pokazala da mediteranska i posna ishrana od četrdesete godine mogu produžiti životni vek za čak 10 godina 

SEMENKE I RIBA: I u jednoj i u drugoj studiji reč je o posnoj, mediteranskoj ishrani koja podrazumeva umereno korišćenje mesa, integralne žitarice, sveže voće i povrće, orašaste plodove i ribu što se svakako ne sreće često na tradicionalnoj trpezi u zemlji. Jesu li građani Srbije skloni promeni svojih ustaljenih navika u ishrani? Kako to izgleda u praksi? 

„Naši ljudi u zavisnosti od stanja zdravlja, pola i starosti, pa preko mesta življenja – selo ili grad – socijalno ekonomskog statusa, obrazovanja, zaposlenja, uverenja, veroispovesti, čak i u zavisnosti od godišnjeg doba, različito pristupaju načelima pravilne ishrane. Kroz svoju kliničku praksu srećem ljude koji su zainteresovani za promenu navika u ishrani i stiču motivaciju tek kada se problem javi – kad se razbole. Strah pokreće ljude. Međutim ima i onih kojima je lakše da piju lekove, nego da menjaju navike. Jer teško naš narod izlazi iz zone komfora sve dok se problem ne desi. A kad se desi donose radikalne promene za jedan dan. Prestaju da puše, da piju, motivisani su da menjaju navike u ishrani“, prenosi svoje iskustvo doktorka Strinavić konstatujući dalje da je „zdrava populacija u zrelim godinama“ uglavnom fokusirana na kvantitet (da ima dosta hrane i u većim količinama) na ukus i cenu. 

A kupuje se, kaže statistika, uglavnom najjeftinije. Naime, prema podacima Privredne komore Srbije iz prošle godine u našoj zemlji svaki građanin prosečno godišnje pojede 18 kilograma živinskog mesa, dok jedan Evropljanin za to isto vreme pojede 30 kilograma. Kada je reč o svinjskom mesu, ta količina je gotovo duplo veća u korist Evropljana. Najkvalitetnijeg junećeg mesa jede se minimalno iliti četiri kilograma godišnje a u EU čak deset kilograma. Situacija je još gora kada je reč o ribi- u Srbiji se godišnje, po glavi stanovnika, pojede tri kilograma ribe a u EU čak 30. 

Dobra vest je što u poslednjih nekoliko godina opada potrošnja hleba u zemlji ali, nažalost, raste kupovina peciva što i doktorka uviđa u radu sa pacijentima. 

Naprosto, ljudi će radije kupiti jeftiniji proizvod (bez velikog interesovanja o deklaraciji i njegovom sastavu) a da ga ima više. To su naučeni obrasci ponašanja koji su postali navike. Od namirnica biljnog porekla manje od preporučenih količina se koristi sveže voće i povrće u ishrani, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke (nedovoljan je unos biljnih vlakana). Ribe na meniju su dosta manje u odnosu na preporuke. Tu je i preteran unos masti i šećera (pite, peciva, krofne, bureci, pice…), često korišćenje gotovih industrijskih jela i dodataka jelima (mešavine za piletinu, ribu, ćufte i sl.). Što se ukusa tiče, dosta se soli hrana, mnogo brašna za zgušnjavanje jela i tako dalje. Takođe bih naglasila da nedostatak validnih informacija , poluinformacije zbunjuju ljude. Hrana i napici koji su dobro izreklamirani se prodaju a građani retko čitaju ili razumeju deklaracije proizvoda“, navodi naša sagovornica uz konstataciju da „reklama prodaje proizvod“. 

„Da sprečimo nastanak bolesti, unapredimo zdravlje pravilnom ishranom – na to možemo uticati. Na genetiku ne možemo. Kako bismo produžili životni vek i poboljšali kvalitet života, treba misliti i raditi na vreme“ 

Dragana Jevtić Strinavić, nutricionistkinja-dijetetičar 

DECA SVE UGROŽENIJA: A najlakše mete šarene reklame su deca. Nema ni mesec dana kako su lekari Instituta Dr Milan Jovanović Batut još jednom upozorili „da problemi sa povišenom telesnom težinom ili gojaznost sve više hvataju maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj dece koja imaju ovaj problem, dok se beleži pad broja dece koja su fizički aktivna“.

„Rezultati najnovijeg istraživanja, koje je rađeno 2019. godine, pokazuju da je procenat dece sa gojaznošću u uzrastu od sedam do 14 godina 10,5 odsto, dok je isti procenat 2013. i 2006. godine bio 4,9 odsto, odnosno 2,6 odsto“, rekla je ovim povodom specijalista higijene i subspecijalista dijetoterapije dr Snežana Dejanović. 

Kako je istakla, dominantni faktori koji utiču na pojavu gojaznosti su nepravilan način ishrane i nedovoljno kretanje. 

Upitana kako rešavati ovaj problem uz istovremeno menjanje navika i kod starije populacije, naša sagovornica u dahu konstatuje da se malo radi na preventivi, „a preventiva i edukacija su ključne“.

„Da sprečimo nastanak bolesti, unapredimo zdravlje pravilnom ishranom-na to možemo uticati. Na genetiku ne možemo. Kako bi produžili životni vek i poboljšali kvalitet života, treba misliti i raditi na vreme. Dodala bih i da ljudi u zrelim godinama-žene dosta vremena provode na poslu, pa nemaju vremena da kuvaju i pribegavaju što brže – to bolje, ali to sve utiče i na razvoj gojaznosti u takvim porodicama , porast stope gojazne dece. Nema se dovoljno vremena za šetnje, fizičku aktivnost. Nema se vremena za zajednički ručak, večeru. Sve to dalje utiče na izgradnju labavog temelja na izgradnji našeg organizma – kostiju, mišića, a pri tom kad dodamo još i stres, sve to vodi u bolest i skraćuje životni vek. Preporuka je ukratko – eliminisanje iz ishrane sve one prerađene hrane i hrane sa visokim sadržajem šećera, zasićenih masti i natrijuma. Međutim, moram da naglasim, promena u ishrani treba da se odvija korak po korak, kako bi se telo prilagodilo. Ni čemu ne treba pristupiti radikalno. U škole bi trebalo kao nastavni predmet uvesti „ishranu“ kako bi se objasnio značaj pojedinih namirnica i njihova uloga u razvoju organizma. Time utičemo na stvaranje zdravih generacija koji će steći znanja u oblasti zdravlja i hrane“, završava doktorka. 

Na konferenciji povodom Evropskog i Svetskog dana gojaznosti, 4. marta ove godine rečeno je da u Srbiji više od 50 odsto građana živi sa prekomernom telesnom masom dok je čak petina stanovništva gojazna. 

Više od 50 odsto građana Srbije živi s prekomernom telesnom masom 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.