Vladimir Gligorov: Nova vlada

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Nezavisno od toga kakav bude sastav nove vlade, problemi s kojima će se suočavati biće različiti od onih u prethodnih nekoliko godina. Čak i kada se uzmu u obzir dve poslednje godine, koje su bile pod uticajem epidemije, neki su osnovni uslovi privređivanja bili povoljni, a više neće biti.

Naime, vlasti su mogle da se oslone na relativno jeftine izvore finansiranja i da javnom potrošnjom podržavaju kako ulaganja u infrastrukturu tako i da podrže tražnju i tako očuvaju zaposlenost. Pomogao je i odliv ljudi u inostranstvo, što je dovelo do rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika jer je pored rasta proizvodnje, bilo manje ljudi na koje se delio ostvareni ukupni dohodak. Uz to, rasle su plate zbog povećane konkurencije na tržištu rada.

Tome dolazi kraj. Može se raspravljati o tome šta bi se događalo sa inflacijom da nije bilo rata u Ukrajini. A onda bi svakako bila drukčija monetarna politika i stanje u finansijskom sektoru, ali to sada više nije relevantno. Centralne banke još uvek razmatraju mogućnost da se inflatorni talas smiri, a da one ne moraju da preduzimaju neke drastičnije mere, ali nema nikakve sumnje da će novac da poskupi i onda će se promeniti uslovi pod kojima se sprovodi privredna politika. Ukoliko, recimo, do kraja sledeće godine kamatne stope američke centralne banke dođu do četiri odsto, što nije nerealno, a može i da bude poželjno monetarnim vlastima, cena novca neće moći dugo da bude različita u zoni evra. A na to je potrebno dodati specifičan rizik zemlje, pa bi kamatne stope mogle da bude značajno više u Srbiji i ostalim zemljama bilo da koriste evro ili sopstveni novac vezan za evro.

Ukoliko do toga dođe, kao što sada izgleda verovatno (a ako se rat u Ukrajini oduži ne u mesecima već u godinama, onda će i to biti optimistično predviđanje), oslanjanje na budžet kao najvažniji motor razvoja neće biti ostvarivo. A kako nova vlada verovatno neće početi s radom pre kraja leta, svi eventualni planovi će morati da se zasnivaju na prognozama o pogoršanoj dostupnosti sredstava za deficitarno finansiranje budžeta i za finansiranje javnih ulaganja.

Ovome je potrebno dodati i drukčije uslove za strana ulaganja. Do epidemije i, posebno, do rata u Ukrajini politički rizik ulaganja u srpsku privredu bio je relativno mali. Čak bez obzira na sve nedostatke privrednih ustanova i na visok nivo korupcije. Jer su se ti troškovi mogli nadoknaditi korupcijom takođe, a pravni rizik je bio mali upravo jer se nije vodilo računa o pravu i pravdi. Uz to je nekako postojala podela rada među stranim investitorima gotovo o zemlji porekla – jedni ulažu u sirovine, drugi u puteve, treći u nekretnine, a četvrti u industriju ili poljoprivredu. Dok domaći preduzetnici ne predstavljaju neku ozbiljnu konkurenciju, iz finansijskih razloga pre svega.

Ovo će se promeniti. Politički rizik će se neminovno povećati. Kako sada stoje stvari, ukoliko bi nova vlada računala s mandatom od četiri godine, što je nerealno, ali bi valjalo da se privredna politika formira na tom očekivanju, ne bi u tom periodu trebalo računati na povratak neke međunarodne i unutrašnje političke stabilnosti.

Onda će ključno pitanje biti kako sačuvati pristup evropskom tržištu i kako podstaći domaće preduzetnike kako bi se privatnim ulaganjima moglo postići ono što se ostvarivalo javnim i stranim sredstvima. Ovo će biti potrebno postići pod uslovima povećanja troškova usled ubrzanog rasta cena, pa onda i plata i drugih naknada, a može biti potrebna i nova konsolidacija javnih finansija. Uz značajno poskupljenje finansijskih sredstava.

Novu bi vladu vrebalo sastavljati s tim problemima na pameti i s politikom koja ima izgleda da se s njima suoči. Kako sada stoje stvari, takva vlada nije verovatna jer će preovladati politički i lični interesi. A uz to je potrebno i da vlada i dalje bude zapravo kabinet predsednika države. Pa je jedina nada u prevremenim izborima u kasnu jesen ove ili na proleće sledeće godine.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.