Vladimir Gligorov: Kineski krediti

16. April 2021.
Crna Gora je primer na kojem će se videti korisnost ili eventualna problematičnost kineskih kredita.
vladimir gligorov
Vladimir Gligorov. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Crna Gora se suočava s finansijskim teškoćama ne samo zato što je teško pogođena epidemijom jer je stradao turizam, čiji je udeo u nacionalnom dohotku veliki. Bilo bi prirodno da kreditori odlože naplatu dugova iz istih razloga iz kojih zemlje odlažu obaveze preduzeća koja ne mogu da zarađuju jer ne rade da se ne bi širila zaraza. Kako bi to moglo da izgleda?

Pre toga, imaju li smisla ulaganja u infrastrukturu? Balkan u celini zaostaje za ostatkom Evrope, posebno kad je reč o železnici, ali i u kvalitetnim putevima i u svim ostalim vidovima infrastrukture. Imajući u vidu geografiju Balkana, to je veća prepreka razvoju nego možda u nekim ravnijim predelima. Zašto?

Zato što održava regionalne razlike. Crna Gora je, primera radi, mala zemlja, ali su regionalne razlike velike. U prostranijim zemljama to je posledica udaljenosti periferije od centara, dok to ne bi trebalo da je problem malih privreda. Osim ukoliko geografija ne stoji na putu. Tada je neophodno povezati zemlju samu sa sobom i sa susedstvom. Crna Gora ima izlaz na more, što olakšava veze sa svetom, ali nedostaju ne samo kopnene veze već i gradska infrastruktura, kao i energetska i svaka druga.

Isto u važi i za većinu drugih balkanskih država. Hrvatska je, na primer, uložila značajna sredstva kako bi povezala primorje sa unutrašnjošću zemlje. Jer su regionalne razlike bile i još uvek su velike između ostalog i zbog nedovoljne povezanosti putevima i železnicom. Slično je i sa Bosnom i Hercegovinom i sa većinom balkanskih država. Pored toga, povezanost među državama i privredama nije podržana odgovarajućom mrežom puteva i posebno železnicom.

Kada je reč o Crnoj Gori, to je posebno važno zato što je komparativna prednost njene privrede u uslužnom sektoru. Ne samo kada je reč o primorju nego i o unutrašnjosti zemlje. I razvoj industrije i poljoprivrede će u ne maloj meri biti povezan sa uslužnim sektorom, i ne samo s turizmom. I obrazovanje, i zdravstvo, i finansijske, i informatičke usluge, bilo da su tržišne ili ne, imaju potrebu za gradskom i međugradskom infrastrukturom. Tako da su nesumnjivo potrebna značajna ulaganja.

Tu su dva problema. Jedan je da je učešće javnih sredstava neizbežno zato što su spoljašnje posledice izgradnje infrastrukture značajne. Ili, drukčije rečeno, društveni prinosi su veći o privatnih. Drugi problem je u tome što bi isplativost ulaganja, recimo u magistralni put ili železnicu, mogla da se oduži jer je potrebno vreme da se značajno poveća privredna aktivnosti i produktivnost, što bi trebalo da su posledice ulaganja u infrastrukturu. Pa bi krediti trebalo da budu dugoročni i s povoljnim kamatama. To je obično moguće ili pozajmicama razvojnih banaka ili suverenim kreditima. Jer su rizici za kreditore manji, a oni bi trebalo da mogu i da pomognu dužnicima ukoliko bi oni zapali u teškoće. Recimo, kao kada izbije epidemija.

Tako posmatrano, problem s kojim se Crna Gora suočava, jer bi trebalo da počne da otplaćuje kineski kredit u vreme kad se suočava sa dubokom recesijom, mogao bi da se reši ili tako što će kreditor odložiti početak vraćanja kredita ili bi, što bi bilo bolje, kredit bio reprogramiran. Kod ovog drugog rešenja ne bi trebalo da se pogoršaju uslovi otplate već naprotiv, da se poboljšaju jer nije reč o padu poverenja u dužnika već o spoljašnjem uzroku za nastale finansijske probleme. Tako da kreditni rejting dužnika ne bi trebalo da trpi.

Predstavnik Evropske unije, ako je verovati novinskim izveštajima, sasvim ispravno kaže da EU ne može da vraća tuđe kredite, ali nepotrebno stavlja znak pitanja na sam projekat koji je već duže vreme u toku. Ukoliko se misli na to da je posao skuplji nego što bi trebalo da bude, ta je zamerka na mestu. Iako je jasno da u crnogorskim geografskim uslovima kilometar puta mora da bude skuplji nego na mnogim drugim mestima, čini se svejedno da je preskup. Ukoliko je pak to slučaj, svakako bi bilo najprirodnije očekivati da kineski kreditor reprogramira dug i da poveća efikasnost finansiranja projekta. Sam, međutim, projekat izgradnje infrastrukture u Crnoj Gori ne bi trebalo da je predmet spora.

Ovo je svakako jedan primer na kojem će se videti korisnost ili eventualna problematičnost kineskih kredita. Ukoliko kreditor ne bi pokazao fleksibilnost, postoji rizik da dužnik ne može da otplaćuje kredit i da proglasi moratorijum, što ne bi bio baš najbolji ishod ni za jednu od strana, a svakako bi uticalo na percepciju kineskih kredita u drugim zemljama. Nije sasvim jasno da li bi dužnik mogao da traži druge izvore finansiranja projekta. U tome bi EU mogla da odigra određenu ulogu, koja bi pomogla obema stranama da dođu do rešenja koje uzima u obzir posebne okolnosti epidemije i potrebe za podelom rizika.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Slične objave

Share