Veran Matić: Viđeni smo kao poslednja prepreka da se Srbija potpuno zatamni (VIDEO)

Autorka: Jelka Jovanović, Izvor: Novi magazin

Nije prvi put da vlasti i njihovi medijski podvižnici ciljaju Matića, ali to je daleko od utešnog, a i zaista je uznemirujuće, čak i u Srbiji svikloj na svakakvu medijsku kašu i bljuvotinu. O svemu tome pratioci Novog magazina čuće od Matića u opširnom video-intervjuu koji će biti emitovan na našem sajtu i Jutjub kanalu, a ovde su izvodi iz tog razgovora koji je završen Veranovim zadovoljstvom.

„Zlo doba“ je povod za ovaj razgovor, ali hajdemo malo lakši početak; osećate li se „počastvovanim“ što vas zovu autorom, odnosno začetnikom propagande u Srbiji?

Medijskim guruom blokadera od koga je sve počelo… Svakako nije prijatno da budete tema gomile laži i agresivnog huškanja koje za direktnu posledicu imaju ugrožavanje moje bezbednosti, ali i svih onih s kojima radim i svih pomenutih u emisiji. Na primer advokatica Kruna Savović, koja se takođe bavi odbranom novinara i novinarki u Srbiji. Ali na neki način prija to što je tu predstavljeno ono što sam radio više od 40 godina u novinarstvu, često u vrlo teškim uslovima i nemogućim situacijama zabrana i progona. Ipak, u tih 40 minuta dominira da sam ja odgovoran za sve zlo učinjeno Srbima i da za to treba da budem kažnjen.

Mi, još malo preostalih novinara i ja koji se bavimo zaštitom medija, viđeni smo kao poslednja prepreka da se Srbija potpuno zatamni, pa se ne mogu osećati prijatno, ali da – počastvovan sam što je autokratska vlast koja u sebi nosi sve nasilno ocenila da sam ja protivnik toga. Dramatična je, naravno, ta tendencija napada na novinare, ta koncentracija zla tolika da je pitanje dana kad neko može platiti glavom.

Hajde da nešto raščistimo; koje su vaše mogućnosti kao targetirane osobe da se odbranite. Govorim o pravnom sistemu, ali i podršci medijskih udruženja poput NUNS-a, u čijim prostorijama razgovaramo.

Ništa ne možete da uradite pošto je sistem taj koji vas napada. Ovakva agresija prema medijima i novinarima je sistemskog karaktera, dolazi od vrha države, od predsednika, ministara; odlučeno je tako, a institucije sistema koje treba da štite građane dobile su nalog da ih napadaju. Imamo situaciju da novinare koji izveštaju s protesta policija ne samo da ne štiti već da ih napada, prepušta nasilnicima.

Pridržava ih dok ih napadaju!

A onda i napada. Imamo potpuno neovlašćena privođenja i zadržavanja, nezamisliva suđenja… Uočili smo pre nekoliko godina da je policija dobila nalog da ne istražuje napade na novinare. Da biste došli do pravosudnog epiloga, moraju se obaviti istražne radnje, a statistika pokazuje da 2024. više od polovine prijavljenih slučajeva nije istraženo, a to je u drastičnom obimu nastavljeno 2025. Možete da prijavljujete incidente, mi smo nailazili na profesionalne i savesne tužioce i policajce, ali praktično ne možete biti zaštićeni. Ja sam konkretno bio pet godina pod policijskom zaštitom 24 časa, tu ste na neki način zarobljeni, a kako se menjao odnos vlasti prema evropskim standardima i merilima, to je postalo i besmisleno. Ne govorim ovo zbog sebe nego zbog drugih koleginica i kolega kojima je bezbednost ugrožena do te mere da se u svakom trenutku mogu očekivati napadi.

Medijska i novinarska udruženja i asocijacije pokušavaju sve da zaštite kolege i koleginice, jedino još nismo našli nekakvu fizičku zaštitu, ali verovatno ćemo i to morati jer se ne možemo pouzdati u ovo što ovde postoji kao ponuda.

Zbog činjenice da je izbor Saveta REM-a ne u zastoju nego vraćen na početak, nemoguće je očekivati tu vrstu zaštite mada profesionalni mediji godinama nemaju zaštitu REM-a.

Vlast je namerno učinila nemogućim izbor Saveta REM-a da ne bi bilo konsekvenci, čak ni formalnog karaktera….

„Zlo doba“ se poredi i s filmom o Oliveru Ivanoviću, čije emitovanje na televiziji s takođe nacionalnom frekvencijom nikada nije kažnjeno!

Hajka tog karaktera koja je dovela do Oliverovog ubistva ne samo da nije razrešena nego je blokirana, kao da postoji određena vrta zaštite počinilaca. Svakako da bi REM mogao nešto da uradi u ovakvim situacijama, a mislim da sam izabran da budem meta zbog svega što sam radio u proteklom periodu, između ostalog ispred ANEM-a kao predlagač kandidata, ali i ostala udruženja i nevladin sektor koji se zalagao da to bude jedan zakonit proces. Ovo deluje malo osvetnički.

Malo više!

Da malo više.

Koliko sudski proces optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, u kojem ste bili vrlo aktivni, a završen je njihovim oslobađanjem, ima veze sa svime onim?

Pa ima mnogo, ja sam vodio Komisiju za istragu ubistava novinara…

Koja se, interesantno, ne pominje u „Zlom dobu“!

Ne pominje se, da. Komisija je uspela da slučaj bude pokrenut, ali čim je počelo suđenje, počela je i opstrukcija, svedočenje Kecmana je praktično minirano, što je nedavno utvrdio i Vrhovni sud povodom oslobađajuće presude Apelacionog suda. Nije ni čudo što smo Kecman i ja u sferi interesovanja državne bezbednosti, koja ima i ljude u centru grada, gde je najveća koncentracija kriminalaca po kvadratnom metru.

Komisija nije blagonaklono dočekana ni u delu medija i asocijacija koje se zalažu za profesionalno novinarstvo, a ključni razlog je bio da ubistvima treba da se bave nadležni organi. Našli ste gomilu, ali nema pomaka ni u odnosu na 2000. Ni na 2012.

Ja sam inicijator osnivanja Komisije jer je bilo jasno da institucije ništa neće uraditi ni posle promena 5. oktobra. Svi su slučajevi bili praktično zakopani; danas svi znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju, a žalosno je što nemamo pravosudni sistem koji bi tako nešto mogao da procesuira. No, ljudi koji su radili u Komisiji i ja ponosni smo na ono što smo uradili.

Mislite na utvrđivanje činjenica?

Da, niko od nas to nije radio za platu, bili smo tome posvećeni, a umesto da budu nagrađeni, ljudima koji su to učinili bilo je prećeno, a policija ih nije zaštitila. Mi smo dugo imali podršku tadašnjeg direktora policije Veljovića, ali kada su došli Stefanović i Dijana Hrkalović, morali smo da se sklonimo čak i iz prostorija.

Ali dozvolite mi za kraj iznesem jedan utisak; zbog svega što se zbiva ovih meseci i godina u Srbiji primetio da je značajan broj studenata i mladih novinara i novinarki zainteresovan ne samo za rad u medijima nego za prenošenje informacija javnosti. Verujem da će oni biti nastavljači svega što smo mi radili prethodnih decenija, shvataju značaj solidarnosti i verujem da će taj rad biti njihova životna orijentacija. Problem je što danas nema fondacija kao devedesetih koje mogu da pomognu medijima, kao USAID, Fondacija za otvoreno društvo…

Soros, recite slobodno!

Da, ponosan sam što sam se upoznao s njim.

Pogledajte ceo video intervju:

Tekst je prenet sa potala Novi magazin.