Vatra ojačala nepoverenje ljudi

Piše: Nenad Kovačević, Izvor: Novi magazin

Veliki požar na deponiji Duboko kod Užica je, tvrde zvaničnici, ugašen, ali i dalje bukte rasprave o tome kako ubuduće sprečiti takve katastrofe. Ogorčeni građani su izgubili poverenje u institucije i traže da se deponija zatvori, a vlast nudi sanaciju, modernizaciju i proširenje. 

Drugi put za dva meseca gorela je deponija u Užicu, na kojoj se odlaže otpad iz još osam gradova Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Dim i smrad širili su se na sve strane, zagađeni su vodotokovi koji se ulivaju u Skrapež i Moravu. O razmerama zagađenja zemljišta nadležni ćute. 

Užički Zavod za javno zdravlje je tvrdio da nije bilo zagađenja vazduha, ali je preporučivao građanima da ne izlaze iz kuća, ako ne moraju, i da zatvaraju prozore na stambenim objektima, a školama da učenici, za vreme odmora, ne izlaze u školsko dvorište. 

Vanredna situacija je proglašena u selima oko deponije, ali ne i u celom gradu, jer za to, kako je rečeno, nisu ispunjeni uslovi, odnosno nisu prekoračene koncentracije zagađivača u vazduhu. 

Deponija, koja je počela da funkcioniše 2011. godine i trebalo da bude jedna od prvih i najsavremenijih sanitarnih deponija u Srbiji, nebrigom i lošim upravljanjem je postala smetlište. Sadašnja vlast oko SNS-a pravda se da je problem nasledila od prethodne vlasti, u čemu ima istine, ali „zaboravlja“ da gradom upravlja već 12 godina i da ništa nije uradila da spreči jedan od najvećih ekoloških akcidenata u zapadnoj Srbiji, za poslednjih nekoliko godina. 

Problem merenja dioksina i furana

Vlasto Stevanetić, specijalista sanitarne hemije u užičkom Zavodu, objasnio je da „bilo ko može da angažuje laboratoriju za merenje dioksina i furana“, ali da je problem u tome što za ta jedinjenja „nema referentnih vrednosti sa kojima bi se upoređivale izmerene koncentracije“. „Merenja tih parametara nema u regulativi EU, pa ni u srpskoj regulativi koja je usklađena sa evropskom“, navodi Stevanetić.

NEMIR I DILEME: Imajući u vidu razmere požara i dubinu žarišta, požar je ugašen veoma brzo, jer gašenje ovakvih požara u svetu traje od jedne do dve godine, a to smo uspeli zahvaljujući Ministarstvu zaštite životne, Sektoru za vanredne situacije, JP Srbijavode i ostalima, ocenila je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević.

Najavila je sanaciju, stabilizaciju i proširenja deponije, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih deponijskih voda i druge radove za koje je država obezbedila 30 miliona evra, za koje je u toku međunarodni tender. 

„Rešićemo višegodišnji problem i uspostaviti najsavremeniji sistem za upravljanje otpadom“, tvrdi gradonačelnica. O zahtevu učesnika protesta da se deponija zatvori, rekla da je „zakonom utvrđeno njeno osnivanje 2005. godine i da zakon mora da se poštuje… Ukoliko Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine odluče drugačije, onda ćemo videti, ali za sada poštujemo zakon“, kazala je gradonačelnica za Novi magazin. 

Momir Milovanović, direktor JK Duboko, potvrdio je da se na deponiju, trenutno, odlaže samo otpad iz Užica. Navodi da „najverovatnije, postoji više uzroka požara i da će se to utvrditi“, a potom da je JKP Duboko, koje upravlja deponijom, „preduzelo sve da se požar ne dogodi“.

Deponija nema dozvolu za rad, ali bez obzira na to na njoj je odlagan otpad. „Dozvola je istekla pre, možda, godinu dana ali, dok je važila, pokrenuli smo postupak za proširenje deponije. Još nismo dobili dozvolu od Ministarstva zaštite životne sredine, jer deponija nije proširena“, kazao je Milovanović, koji je direktor JKP Duboko od 2018. godine. 

Potvrdio je i to da se na deponiji odlagala veća količina otpada od one koja je projektovana. „Od 2012. godine do kraja 2023. dovezeno je više od 700.000 kubika, a njen kapacitet je projektovan na 580.000 kubika“, kazao je za NM direktor.

Sumnje da su, pre požara, bile začepljene i smećem zatrpane cevi kroz koje se oslobađa metan, čije paljenje bi moglo da bude uzrok požara, odbacio je i kazao da je deo cevi „oštećen usled obrušavanja dela deponije, tokom gašenja vatre, ali da ti biotrnovi funkcionišu na ostatku deponije“. Demantovao je i to da je tokom požara, uništena nepropusna folija ispod deponije, koja bi trebalo da spreči prodiranje deponijskih otpadnih voda u zemljište. 

Na deponiji Duboko odlagana je veća količina otpada od one koja je projektovana. Od 2012. godine do kraja 2023. dovezeno je više od 700.000 kubika, a njen kapacitet je projektovan na 580.000 kubika

Na naše pitanje da li će podneti ostavku, što traže učesnici protesta, Milovanović je rekao: „To će odlučiti neko drugi, a ne ja. Ne bežim od odgovornosti, ali drugi će odlučiti o tome da li ću ili neću podneti ostavku i ja ću to poštovati. Poštujem organe ove države i politiku koja se sprovodi u celoj Srbiji.“ 

Direktorka užičkog Zavoda za javno zdravlje dr Marija Palikuća, na naše pitanje zašto taj Zavod ne meri koncentracije kancerogenih jedinjenja dioksina i furana, koji nastaju sagorevanjem otpada, već samo čestice PM 10 i PM 2,5, navela je da taj Zavod, „kao i nijedna druga referentna laboratorija u Srbiji nema ovlašćenja da meri ta jedinjenja“. Na pitanje kako onda može tvrditi da je kvalitet vazduha bio dobar, a da istovremeno Zavod preporučuje građanima da ne izlaze napolje i da zatvaraju prozore na domovima, rekla je da „nijednog trenutka nije navela da je vazduh idealan ili dobar“.

„Rekla sam da, na osnovu podataka naših merenja, za koja je Zavod ovlašćen, kvalitet vazduha ne utiče na zdravlje stanovnika“, kazala je direktorka, a potom ocenila da su navedene preporuke tog Zavoda bile „zdravorazumske“. „Ukoliko građani osete miris paljevine i vide dim, normalno je da to izbegavaju i zatvore prozore. Nijednog trenutka nisam rekla da ostalih čestica (dioksina i furana, prim. autora) nema u vazduhu i zbog toga smo preporučili preventivne mere“, objasnila je dr Palikuća. 

Ona je dodala da je Zavod utvrdio da je voda u Turskom potoku, koji protiče ispod deponije „pete, najgore klase“ i da se „ne može koristiti kao tehnička voda, niti za zalivanje useva“, a potom istakla da ta ustanova ne kontroliše zagađenje zemljišta. Taj , inače, uliva se u reku Lužnicu, čije vode završavaju u Skrapež i Moravu. 

Dr Aleksandar Lazić, direktor Zdravstvenog centra je, na naše pitanje koliko je ljudi, od početka požara, tražilo medicinsku pomoć zbog tegoba od zagađenja vazduha, rekao je da je „16 lica tražilo pomoć zbog simptoma za koje su naveli da su povezani sa posledicama požara, među kojima je 13 radnika deponije“.

Ministarka: Uradićemo sve ono što nismo uradili 

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović je dva puta bila u Užicu od početka požara, 3. maja. Obećala je da će država uraditi sve ono što je trebalo da uradi proteklih godina, poput „rekonstrukcije deponije, uvođenja tretmana za biogas, izgradnje kompostana, postrojenja za sakupljanje i tretman procednih voda i transfer stanice u Požegi“. – Građani Užica najbolje znaju koliko dugo čekaju da ova deponija postane regionalni centar za upravljanje otpadom po svim standardima. Prvi put Vlada Srbije je odlučna da u potpunosti sanira, proširi i modernizuje ovu lokaciju. Obezbedili smo značajna sredstva za realizaciju projekta, jer su nam građani najvažniji – poručila je ministarka i navela da će „radovi početi u septembru ove godine“.

POSLEDICE I REŠENJA: S druge strane prof. dr Branimir Jovančićević sa beogradskog Hemijskog fakulteta, stručnjak zaštitu životne sredine, inače i potpredsednik DS, ocenio je da je požar na užičkoj deponiji „jedan od najvećih ekoloških akcidenata u proteklih petnaestak godina“ i „posledica javašluka, lošeg upravljanja i izostanka kontrole emisije metana, koji nastaje mikrobiološkom razgradnjom komunalnog otpada“.

„Morali su da se pridržavaju osnovnih pravila, a to su primarna selekcija otpada, stroga kontrola emisija metana, kvaliteta podzemnih voda i aerozagađenja. To su standardi koji sanitarnu deponiju razlikuju od smetlišta“, kaže u razgovoru za Novi magazin prof. dr Jovančićević, poreklom Užičanin. 

Posledice požara su, ocenjuje, „ogromne“ i navodi da je posebno opasno zagađenje organskim polutantima koji nastaju nepotpunim sagorevanjem, među kojima su dioksini i furani“. 

„To su dugotrajne organske zagađujuće supstance, čiji molekuli su teški i padaju na tlo u kome se zadržavaju od četiri do sedam godina. Ne rastvaraju se u vodi i mogu jedino da se razgrade u foto-hemijskim reakcijama i isparavanjem, ali njihovo isparavanje je veoma sporo. To znači da je“, objašnjava „zagađeno zemljište na prostoru oko deponije Duboko, Požege i Čačka“. 

O takvoj šteti, ocenjuje, nadležni izbegavaju da javno govore i da obave analize koncetracija takvih supstanci. „To je veoma neodgovoran pristup, jer sanacija deponije nije započeta ranije, iako se o tome pričalo pre sedam ili osam godina“, kaže naš sagovornik i navodi da su krivci za to uprava i direktor JK Duboko, Ministarstvo zaštite životne sredine i država. 

Na pitanje kako rešiti problem užičke deponije, kaže da su građani izgubili poverenje, ali da bi bilo dobro da ona zadrži regionalni status, jer Užice nema zemljišta u javnoj svojini na kome bi se gradila deponija samo za grad, a potom ističe da regionalne deponije postoje u svetu i da se njima stručno upravlja.

O izgradnji spalionice komunalnog otpada, kaže da to jeste jedna od mogućnosti, ali da bi građani bili i protiv takvog rešenja, jer je kod nas uvreženo mišljenje da je to nešto opasno. Međutim, dodaje, iskustva gradova u drugim državama je drugačije. „Primer za to je Beč koji ima tri spalionice u centru grada, koje ne zagađuju vazduh, zemljište i vodu, zato što funkcionišu po standardima nauke i struke“, objašnjava naš sagovornik. 

On predlaže razgovore sa stručnjacima u Beču, nakon čega bi usledile analize o tome da li bi tako nešto bilo moguće u Užicu, uz obavezno i detaljno informisanje građana. 

O najavi ministarke Irene Vujović da će država uložiti 30 miliona evra u sanaciju, modernizaciju i proširenje deponije, profesor Jovančićević kaže da je to „izraz proizvoljnosti potpuno nestručne ministarke, koja se ne razume u procese sagorevanja, upravljanja i deponovanja otpada, jer ne poseduje stručna znanja“. 

– Ona misli da će sve probleme da reši tako što će da ode kod predsednika države da traži pare i time da završiti svoj deo posla. To su populistički pristupi kojima se ne rešavaju problemi. Do lokalnih izbora pričaće jedno, a posle toga priča će dobiti potpuno drugu dimenziju. Problem je veoma kompleksan i zahteva da o njegovom rešavanju razgovaraju i odlučuju stručni ljudi“, poručuje prof. dr Branimir Jovančićević. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.