Turistički „futurizam“ na Zlatiboru

Piše:  Nenad Kovačević, Izvor:  Novi magazin

Dok se u samom centru Zlatibora, na svakom koraku, prepoznaje urbanistički haos, na njegovim obodima i vrhovima najavljuje se gradnja futurističkih i luksuznih kompleksa, navodno, po ugledu na svetske destinacije i s namerom da veoma posećena planina prihvati savremene turističke izazove. 

Nepoštovanje gradnje po građevinskim dozvolama, visoke i betonske apartmanske zgrade i sve ostalo što je odlika tzv. „investitorskog urbanizma“, uz sumnje o „pranju novca“, nepovratno je uništilo centar Zlatibora. Međutim, nadležni u čajetinskoj opštini uzvraćaju da je pod građevinama samo mali deo teritorije Čajetine, te da svega 4,49 odsto čini građevinsko zemljište. Onima koji odbijaju da borave u pretrpanom centru Zlatibora, nude se mirnije, udaljenije i gradnjom ne napadnute lokacije u živopisnim selima. 

STARI ZLATIBOR: Na nedavnom skupu posvećenom pripremama za izradu Plana razvoja Čajetine u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Regionalnom razvojnom agencijom „Zlatibor“ iz Užica“ ocenjeno je da je „intenzitet nelegalne gradnje po domaćinstvu na teritoriji te opštine u rangu republičkog proseka“. 

Kao specifičnost Čajetine je navedeno to da je „broj izdatih lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola po stanovniku iznad proseka u Srbiji“, uz isticanje da se „planski dokumenti ažuriraju“. 

„Od 2020. do 2022. godine“, rečeno je, „za skoro 40 odsto godišnje se povećao broj izdatih rešenja o lokacijskim uslovima, građevinskih i upotrebnih dozvola“. 

To svakako ilustruje intenzitet gradnje, pre svega, na Zlatiboru. Na prozivke o preteranoj gradnji, predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović uzvraća da je „pod građevinskim objektima samo 1,4 odsto od 647 kvadratnih kilometara teritorije te opštine“. 

Na nedavnom skupu posvećenom pripremama za izradu Plana razvoja Čajetine ocenjeno je da je „intenzitet nelegalne gradnje po domaćinstvu na teritoriji te opštine u rangu republičkog proseka“

NOVI ZLATIBOR: Ambicioznim projektom „Novi Zlatibor – vizija budućnosti“ najavljen je veliki i neobičan iskorak u turističkom razvoju te planine. Projektom je najavljena gradnja kompleksa „Zlatni bor“ na Torniku, kojim će dominirati toranj od 139 metra. Ranija obećanja o gradnji „Zlatnog grada“, luksuznog turističko-rekreativnog kompleksa kod Ribničkog jezera, kao i panoramske žičare od Tornika do Pribojske Banje, sastavni su deo tog projekta. Pre nekoliko godina, čelnici Čajetine su najavljivali i izgradnju kraka postojeće panoramske žičare – od međustanice kod Ribničkog jezera do vrha Čigote. 

Planirana infrastrukturna unapređenja najnovijim projekcijama, kako je rečeno na predstavljanju tog projekta na veoma posećenom skupu u jednom luksuznom zlatiborskom hotelu, nekoliko dana uoči nedavnih izbora, „predstavljaju iskorak u stvaranju jedinstvenog i savremenog prostora, koji će posetiocima pružiti nezaboravno iskustvo i dodatno obogatiti turističku ponudu celog zlatiborskog kraja“. 

Ambicioznim projektom „Novi Zlatibor – vizija budućnosti“ najavljena je gradnja kompleksa „Zlatni bor“ na Torniku, kojim će dominirati toranj od 139 metra. Ranija obećanja o gradnji „Zlatnog grada“, kao i panoramske žičare od Tornika do Pribojske Banje, sastavni su deo tog projekta

STAGNACIJA ILI NAPREDAK: Ocenjujući da je „ideja da se stvori prostor koji će očuvati autentičnost Zlatibora“, Milan Stamatović je poručio da će time „Zlatibor izaći u susret potrebama posetilaca iz celog sveta“. 

„Zlatibor je dostigao zapažen nivo razvoja u turističkoj privredi i sada je na prekretnici – da li da stagnira ili da, koristeći inovativna rešenja, ide napred i odgovori zahtevima i potrebama savremenog turiste“, dilema je koju je ponudio Stamatović. 

„Uz velike kritike i rizike, opredelili smo se za novi Zlatibor“, rekao je Stamatović. Takvo opredeljenje je, dodao je, „bazirano na brojnim svetskim iskustvima od kojih su primenjena ona koja je bilo moguće primeniti, u zavisnosti od domaće zakonske regulative“. 

Zlatibor se, dodao je, oslanja na iskustva skandinavskih zemalja, pa je u strategiji razvoja od 2004. godine, koja je izrađena u saradnji sa norveški institutom NIVA, navedeno da je njegova okosnica bio razvoj masovnog turizma. 

„Uspeli smo da završimo jednu fazu i sada nam predstoji nova etapa razvoja, a to je novi Zlatibor“, poručuje Stamatović. 

Kaže da su predstavnici čajetinske opštine i turistički radnici, sticali iskustva i od stručnjaka iz sveta koji su, tokom svojih studijskih putovanja, boravili na Zlatiboru, ali i tokom takvih poseta predstavnika Čajetine evropskim turističkim destinacijama. 

„Ta iskustva smo beležili i prepisivali, a ono što je bilo moguće da se primeni, kroz naše zakone, mi smo to primenili kod nas. Nadam se“, poručio je „da će Zlatibor vrlo brzo stati u red svetskih turističkih destinacija. 

TORANJ: Snežana Vesnić, docentkinja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, poreklom sa Zlatibora, sa svojim timom je osmislila projekat „Tornik sutra: konceptualni horizonti – Zlatni bor“, za koji je rečeno da će se realizovati na vrhu Tornik.

Za taj projekat je navela da je „autentična slika i materijalizacija svih prirodnih resursa i specifičnosti Tornika i Zlatibora, te da „predstavlja njihovo pretakanje u poetsku sliku i arhitekturu“. 

Koncept se, objasnila je, „bazira na četiri prirodna elementa – vatru, zemlju, vazduh i vodu koji su pretočeni u arhitektonske celine i sadržaje na ključnim tačkama na Torniku, tako da se „ne takne prirodno bogatstvo Zlatibora“.

„Okosnicu tog prostora čini kula visine 139 metara i predstavlja simboličnu interpretaciju zlatnog bora. Projektom je“, dodala je, „predviđena izgradnja paviljona, staza za bicikliste i pešake, muzeja ptica, savremenog ugostiteljskog centra, otvorenog i zatvorenog bazena, amfiteatra za scenska izvođenja, park umetnosti i drugih sadržaja“. 

„Toranj ovakvog tipa biće najprepoznatljiviji u svetu“, poručila je dr Snežana Vesnić i dodala da će na njemu biti vidikovci, a na samom vrhu telekomunikaciona oprema. 

Predizborni tornjevi 

Po pravilu, i na Zlatiboru se najavljuju pompezni projekti uoči izbora, pa je tako bilo i ovog puta sa „Novim Zlatiborom – vizijom budućnosti“. Slično se desilo 2020. godine, takođe uoči tadašnjih izbora, kada je prezentovan Internacionalni omladinski naučno-istraživački centar Teslin toranj, koji je trebalo da se gradi u okviru Dino parka na Zlatiboru. Memorandum o razumevanju su, tada na Zlatiboru, potpisali Branislav Mitrović, predsednik Upravnog odbora Naučno-obrazovne fondacije Teslianum, inače akademik i profesor na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, i Milan Stamatović. 

Osim tornja od oko 100 metara, kako su objasnili, kompleks je trebalo da bude naučni, obrazovni i istraživački centar, muzej sa raznim interaktivnim sadržajima. Mitrović je objasnio toranj neće biti replika eksperimentalnog i srušenog tornja u Americi, koji je Nikola Tesla sagradio pre duže od jednog veka, već „samo početna zamisao“ da će nakon detaljne razrade uslediti procedure za idejno rešenje i izradu projektne i druge dokumentacije. 

I za taj toranj, Stamatović je tada naveo da će „sigurno biti svetska atrakcija i nezaobilazna turistička destinacija“, te da je to i prilika da se Zlatibor razvija i kao kulturno-naučna turistička destinacija. „Projekat nudi velike iskorake i lokalna samouprava će ga podržati. Nadam se da ćemo, vrlo brzo, izgraditi toranj i dobiti novu ponudu Zlatibora“, kazao je Stamatović, ali tornja još uvek nema. 

„ZLATNI GRAD“: Bojana Božanić, direktorka čajetinskog JP Gold gondola koje gazduje postojećom panoramskom žičarom od skoro devet kilometara od Obudojevice, preko Ribničkog jezera, do vrha Tornika, najavila je da će se kompleks „Zlatni grad“ prostirati na oko 200 hektara duž obale Ribničkog jezera.

Za vodosnabdevanje Zlatibora i Čajetine, umesto te akumulacije, koristiće se, rekla je, „vodosistem Sušička vrela čija gradnja je u završnoj fazi“. 

„Naš cilj je da se, u narednih pet do sedam godina, na lokaciji kod Ribničkog jezera uloži oko 100 miliona dolara. To će, kasnije, omogućiti da imamo milion turista i deset miliona noćenja na Zlatiboru“, ocenila je Božanić 

Savremeni turisti, navodi, „žele da borave u prirodi, ali da imaju sve elemente luksuza. Na obalama Ribničkog jezera gradiće se golf teren, za koji se projekat već radi, velnes i spa centri, ekskluzivni restorani, tržni centar i drugi prateći sadržaji, uz infrastrukturu za rekreativne aktivnosti za boravak u prirodi. Sve će to“, istakla je, „ponuditi budući luksuzni kompleks Zlatni grad“. 

„Naša vizija je da ovaj projekat postane sinonim za vrhunski doživljaj na Zlatiboru i da privučemo posetioce iz celog sveta. Osim ekološki održivih rešenja, na kojima se temelji ceo projekat“, kazala je, „cilj je da se očuvaju kulturna baština i tradicija zlatiborskog turizma“.

„Zlatni grad“ biće pravi turistički magnet“, poručila je Božanić, podsetivši na to da je panoramska žičara „Gold gondola“, koja je puštena u rad 2021. godine, postala zamajac turističkog razvoja Zlatibora.

NOVA ŽIČARA: Franc Furlani, vlasnik slovenačke firme Furlani i predstavnik kompanije Leitner za zapadni Balkan, predstavljajući idejno rešenje nove žičare od Tornika do Pribojske Banje, čiju gradnju je nedavno najavio i šef države Aleksandar Vučić, ocenio je da je to „veoma ambiciozan projekat“. 

„Trasa duga 14 kilometara sastojala bi se od tri dela. Drugi deo bi bio tehnički najzahtevniji i najteži za izvođače radova, jer bi trasa išla preko kanjona od 2,2 kilometra. Na toj deonici ne bi bilo stubova, a prevoz bi se odvijao jednom kabinom kapaciteta 100 putnika. To bi bila“, rekao je Furlani, „jedna od retkih atrakcija u svetu, pošto je malo žičara kojima se prelaze kanjoni. 

„Gondole se sve više grade i upotrebljavaju za turizam i za gradski saobraćaj. One su električne, kod njih je sve čisto, ekološko, pa nema zagađivanja vazduha i zbog toga se sve više upotrebljavaju za transport ljudi. Ovaj projekat je veoma ambiciozan, ali to se traži u turizmu danas i vidimo da i Zlatibor ide pravim putem“, konstatovao je Furlani.

Sukobi lokalne i republičke vlasti utihnuli su uoči 14. januara 2021, kada je Milan Stamatović prepustio Aleksandru Vučiću da pusti u rad zlatiborsku žičaru „Gold gondolu“. Nakon „pomirenja“, počele su tranše pozamašnih iznosa iz državnog budžeta u čajetinsku kasu

PODRŠKA MINISTRA: Čajetinci se nadaju da će država podržati njihov ambiciozan i skup projekat, a tu mogućnost je najavio Husein Memić, ministar za turizam i omladinu. 

„Razgovaraću sa premijerkom, jer ovo nije moguće uraditi bez pomoći države. Razmatraćemo osnivanje državne i interesne grupe, a naše Ministarstvo vam je na raspolaganju“, poručio je sa istog skupa na Zlatiboru ministar Memić. 

Objasnio da je to „veoma ozbiljan projekat, koji nudi pogled u to kako će Zlatibor izgledati za tri, četiri ili deset godina“. 

„Bićete kritikovani, jer u Srbiji se kritikuje sve što se radi. Kritikovali su vas zbog gradnje gondole, a sada svi traže da se ona proširi. Oni koji kritikuju Zlatibor, zapravo, dolaze najviše na Zlatibor“, poručio je Čajetincima ministar Memić. 

SUKOBI I POMIRENJA: Podrška države izostala prilikom gradnje panoramske žičare „Gold gondole“ od centra Zlatibora, preko Ribničkog jezera do vrha Tornika. Najveći projekat u istoriji Čajetine koštao je 13,5 miliona evra, a novac je obezbeđen iz opštinskog budžeta i kreditnim zaduženjem. Upravo taj projekat je rasplamsao sukob između tada retke opozicione opštine Čajetine i njenih čelnika sa državnim vrhom Srbije iz redova SNS. Stamatović je optuživao ministre da opstruišu gradnju i da, iz političkih razloga, odbijaju da izdaju građevinske dozvole. Za braću Vučić je govorio da su „privatizovali Srbiju“, režim SNS prozivao za „brutalnost i samovolju“, a predstavnici centrale vlasti su mu uzvraćali da je, između ostalog, „vođa kriminalnog klana na Zlatiboru“. 

Međutim, sukobi su utihnuli uoči 14. januara 2021. godine kada je Stamatović, inače predsednik Zdrave Srbije, prepustio Vučiću da pusti u rad zlatiborsku žičaru „Gold gondolu“. Nakon „pomirenja“ Stamatovića i Vučića počele su tranše pozamašnih iznosa iz državnog budžeta u čajetinsku kasu. S druge strane, Stamatović i njegova stranka Zdrava Srbija, kojima je javnost osporavala opozicioni status, otvoreno su, uoči nedavnih izbora i učešćem u kampanji SNS, podržali listu „Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić“. Upravo takva podrška Vučiću, možda bi mogla Čajetincima da obezbedi državni novac za njihovu viziju „Novog Zlatibora“. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.