Trideset godina od osnivanja Fondacije za otvoreno društvo: Avantura koja traje

Fondacija za otvoreno društvo Srbija obeležila je 17. juna ove godine 30 godina od osnivanja i delovanja. Naime, tog datuma Džordž Soros, osnivač mreže Soros fondacija, potpisao je u Beogradu sa Saveznim izvršnim većem na čelu sa Antom Markovićem ugovor o otvaranju Soros Jugoslavija fondacije, koja je kasnije preregistrovana u Fond za otvoreno društvo, odnosno Fondaciju, kako se danas vodi.

Ubrzo nakon osnivanja dolazi do raspada Jugoslavije, a Fond za otvoreno društvo će narednih decenija pokušavati da se uhvati ukoštac s problemima, s prioritetom postavljanja osnova otvorenog društva i zaštite najranjivijih kategorija stanovništva.

O počecima, aktivnostima i značaju Fonda otvorenog društva na Zapadnom Balkanu govorili su na onlajn panel diskusiji Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost i prva izvršna direktorka Fonda Sonja Liht u Jugoslaviji, Ivan Krastev, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču i član Globalnog odbora – međunarodnog savetodavnog odbora Fonda otvorenog društva Ivan Krastev (FOD), Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču i predsedavajući Savetodavnog komiteta za Zapadni Balkan FOD, Mark Malok-Braun, predsednik FOD Mark Malok-Braun i Marija Katui, članica Globalnog odbora Fonda otvorenog društva.

DUH BALKANA: Sećajući se početka rada Fondacije, Malok-Braun je prepričao događaje iz 1992, kada ga je zvao Džordž Soros i rekao mu da želi da dâ 50 miliona za pomoć građanima Sarajeva.

Kroz šalu je prokomentarisao da ga je taj događaj promenio i da su aktivnosti Fondacije počele upravo na Balkanu. Ocenio je da su to tada bila izuzetna vremena i da sada, 30 godina kasnije, duh Balkana i dalje živi u viziji Fonda otvorenog društva.

“Najpre smo probali da radimo kroz institucije UN i Komesarijat za izbeglice. Nikada ranije nije bilo tako velike privatne donacije. Brzo smo shvatili da ne postoji hrabrost da se stane na stranu građana Sarajeva na način na koji je Soros to želeo. Sonju Liht znam još od tada i još tada sam video njeno neustrašivo vođstvo. Bili su hrabri”, rekao je Malok-Braun.

Naglasio je i da ga često ljudi pitaju da li je Balkan deo budućnosti Fondacije ili je samo jedno završeno poglavlje.

“Balkan je deo naše budućnosti. Iako želimo da kao organizacija delujemo što globalnije, postoji duboka povezanost Balkana s Fondom. Na Balkanu nas slušaju i poštuju, bez obzira na političko opredeljenje. Glas naše organizacije čuje se na Balkanu, tako da nećemo odustati od te privilegije, odnosno poštovanja i uticaja koji imamo na tom području. Počeli smo sa Balkanom, ostaćemo sa Balkanom”, naglasio je Malok-Braun.

Ivan Krastev je ukazao da treba razmišljati o budućnosti regiona i aktivnosti Fonda prilagoditi u skladu s tim procenama. Ocenio je da je vreme za političku imaginaciju i procenu gde će biti Balkan za deceniju ili 15 godina. U tom kontekstu izuzetno je značajna regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu. Napomenuo je i da je Fond uradio značajan posao u proteklih 30 godina, ali da treba imati na umu da će se za 10 do 15 godina promeniti region, pre svega u demografskom smislu. Naglasio je da u svim državama na ovom području ima sve manje mladih, kao i da sve više njih odlazi van regiona. On ocenjuje da se trenutno “kreira istorija” i da smo delići toga. Posebno je ukazao i na prisustvo ruskog, kineskog i turskog uticaja na ovom području, koji će delovati na to kako će se region razvijati u budućnosti.

KRAJ I POČETAK NADE: Sonja Liht je ocenila da u mnogim aspektima i izazovima koje je doživeo tokom protekle tri decenije, Balkan može biti lekcija za sve one koji su mislili da ne mogu da se suoče sa sličnim izazovima.

“Početak Fonda je bio avanturistički i paradoksalan. Avanturistički jer nismo imali pojma šta znači voditi Fondaciju, posebno šta znači osnovati instituciju u oblastima koje su zahtevale inovativno mišljenje i delanje u uslovima kada se država raspadala i nismo znali šta će se dešavati već narednog dana, a ne za desetak godina. To je i moja lična priča. Džordž je potpisao ugovor o osnivanju 17. juna, pre 30 godina, sa Vladom na čelu sa predsednikom Antom Markovićem. Tada smo imali neplanirani dvočasovni sastanak sa njim. To se desilo samo devet dana pre nego što su Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost. Na tom sastanku Marković je rekao da će biti rata jer glavni učesnici nisu ulagali napor da se država spase. Do tog trenutka sam se nadala, a posle toga sam shvatila da više nema nade”, ističe Lihtova.

Kako naglašava, da delovanje Fonda, od obezbeđivanja humanitarne pomoći pre svega za neophodne lekove tokom sankcija do otvaranja pitanja Roma, kao najranjivije grupe, ukazuje na širinu zahvata koji je Fond morao da ima u svom radu. Prema njenim rečima, suština je u učenju samog koncepta otvorenog društva, a to podrazumeva da niko ne sme ostati izostavljen. Takođe, Liht je apostrofirala značaj regionalne saradnje, uz napomenu da Zapadni Balkan kao celina može da bude važan za Evropu.

“Kad nas gledaju deo po deo reflektuju se problemi, potencijalni konflikti i tenzije. Postoji i problem sa izgradnjom demokratskih institucija. Ali kada se govori o regionu kao celini, onda može da se pošalje drugačija slika i poruka. Ovo nije ideja o ponovnom stvaranju Jugoslavije. Ima mnogo izazova, novih uticaja u ovom delu sveta, koje je pomenuo i Krastev, i zato je važno da se kombinuje inovativno razmišljanje u kontekstu šta region može da postigne kao celina. Iako postoje politički problemi, rešenje treba tražiti u političkoj imaginaciji, da se opet pozovem na Krasteva”, objasnila je Liht.

Ocenila je i da je upravo u tom procesu uloga Fonda da pomogne kako bi se otvorili novi komunikacioni kanali i pokuša da se utiče i na one koji ne razmišljaju baš u skladu sa principima otvorenog društva.

Uz prisećanje kako se Fond razvijao prethodnih 30 godina, Ivan Vejvoda je ukazao i da ekološke teme, poput zagađenja i klimatskih promena, mogu danas da mobilišu ljude na Zapadnom Balkanu. Ocenio je da je to poziv za buđenje vlasti kad je reč o ovim temama. Naglasio je i da Fond ima značajnu ulogu kad je reč o evrointegracijama Zapadnog Balkana, kao i da su teme poput “zelene” agende, digitalnog prava, političkog pluralizma i medijske slobodne izuzetno bitne za razvoj društva.

Takođe, prisetio se i događaja iz 2004. godine kada se u američkom Senatu razmatrala tema – nezavršena posla na tom prostoru, kao i da je tome prisustvovao tadašnji senator, a sadašnji američki predsednik Džo Bajden.

Marija Katui, kao članica Globalnog odbora Fonda, ocenila je da su pozitivni po pitanju budućnosti rada na Zapadnom Balkanu. Istakla je da će za trenutnu transformaciju Fonda upravo aktivnosti na Balkanu biti vodeće i inicijativne. Dodala je da veruje da će rad Fonda omogućiti bližu integraciju Balkana u EU. Ona veruje da Balkan više neće biti ostavljen po strani i da ovaj region mora da bude centar i u centru. “I po tom pitanju sam vrlo optimistična, nezavisno od toga da li se govori o ekonomiji ili politici”, naglasila je Katui.

I. Pejčić

Sonja Liht je ukazala da nedavno otvaranje predstavništva Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu (ERIAC Srbija), kao i sedište Fonda za obrazovanje Roma (REF) u Beogradu – i to u prvom gradu nakon Berlina – pokazuju da slika na Balkanu nije crno-bela već ima i mnogo sivih nijansi. Dodala je da se upravo u tim sivim nijansama nalazi prostor za razvoj koncepta otvorenog društva u regionu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.