Tragom požara na Čukarici – Nezainteresovani da spreče buduće nesreće

Piše: Ivana Pejčić

U strujnom udaru pre desetak dana u romskom naselju na Čukarici povređeno je šestoro dece i jedan muškarac. U međuvremenu jedno dete je preminulo od zadobijenih povreda. Ipak, ova vest nije postala udarna, a izostala je i adekvatna reakcija društva i države kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.

“Velika tragedija koja je zadesila sedmoro osoba romske nacionalnosti na Čukarici pogodila je ne samo romske porodice iz tog naselja već i celokupnu romsku zajednicu. Naselje na Čukarici nalazi se samo nekoliko kilometara od centra Beograda, glavnog grada naše države, a u njemu ljudi žive u kartonskim barakama, bez vode i struje, gde je igralište za decu šut, plastični i druge vrste otpada. I sve to u blizini zgrada, šoping-molova, parkova za decu ili pse, kafića”, kaže za Novi magazin Jelena Reljić iz organizacije Opre Roma.

NE/ODGOVORNOST: Tragedija je još veća, dodaje Reljić, jer je mogla da se spreči odgovornim ponašanjem države i institucija. Doduše, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je posetio decu u bolnici i obećao postbolničko lečenje u normalnim uslovima.

“Ovaj događaj nije izolovan slučaj. Godinama unazad dešavaju se požari zbog loše infrastrukture u romskim naseljima. Dešavaju se razni nesrećni slučajevi jer romska zajednica ne živi samo na margini društvenih odnosa već i geografskoj margini, što ovaj slučaj i dokazuje”, objašnjava naša sagovornica.

Ubrzo nakon saznanja da je došlo do ovog nesrećnog slučaja, predstavnici pokreta Opre Roma Srbija posetili su to naselje. Kako im je objašnjeno, uzrok nesreće je strujni udar od neobezbeđenog dalekovoda, što je dovelo do toga da decu udari struja.

“Porodice su odmah pozvale hitnu pomoć, ali izostala je hitna reakcija. Prema svedočenjima porodica, hitna pomoć je došla tek nakon pola sata. Zbog toga su roditelji bili primorani sami da prevezu decu do Dečije klinike u Tiršovoj, tako što su zaustavljali prolaznike na ulici. Pored toga što smo odmah posetili porodice s ciljem da pomognemo direktno njima, probali smo da ovo pitanje pokrenemo u široj javnosti. Pisali smo svim nadležnim institucijama i medijima i konstantno bili u kontaktu sa bolnicom i roditeljima. U svim obraćanjima i pismima tražili smo da kao društvo prestanemo da ignorišemo stvarnost koja nam ubija decu i da svako svojom ulogom doprinese promeni te stvarnosti. I nakon poslatih dopisa na 1.054 mejl adrese, reakcija je i dalje – ignorisanje”, ističe Jelena Reljić

Prema njenim rečima, brojni mediji ignorisali su ovu vest i nisu je videli kao dovoljno senzacionalnu da je objave i pozovu državu na odgovornost.

“Skoro nijedan medij nije ‘pogodio’ uzrok nesreće – nije požar nego strujni udar u kontekstu šire društvene isključenosti i nejednakosti – a apsolutno nijedan medij nije postavio pitanje odgovornosti nadležnih”, ističe Reljić.

Dodaje da lokalne institucije na ovaj događaj takođe nisu reagovale jer su smatrale da to nije u njihovoj nadležnosti.

“Jedino je Centar za socijalni rad iz Surdulice reagovao tako što je porodici dao određena sredstva za sahranu malog Nemanje. A odgovor institucija u ovoj situaciji od krucijalne je važnosti jer teško će se deca oporaviti od ove tragedije u uslovima u kojima su te povrede i zadobili”, objašnjava Reljić.

Dodaje da je u vezi s tim neophodan odgovor nadležnih institucija, najpre kratkoročno a zatim i dugoročno u smislu rešavanja stambenog pitanja romske zajednice.

“Država je ovog puta ostala nema. I na generalnu poziciju Roma, višedecenijsku marginalizaciju i na smrtni slučaj deteta koji od života nije video ni početak. Već godinama, ne samo naš pokret nego i generalno romski aktivisti, ukazuju na naše svakodnevne probleme. Na nepostojanje pijaće vode, struje, život u barakama od plastike i drveta, neformalnu ekonomiju čije smo deo, ali državne institucije kao da ne ulažu dovoljno snage u rešavanje tih problema. Iako država ima strateška dokumenta u kojima se ta situacija prepoznaje, nedostaju konkretne akcije. Međutim, ukoliko se nastavi sa ćutanjem na ovakve slučajeve, biće ih još više jer se vremenom situacija pogoršava, naročito jačanjem covid-krize”, uverena je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, sve to odražava se na poslove koje nije moguće obavljati u uslovima pandemije, nepostojanje osnovnih uslova za život: “Umesto brige o tome da li ćemo da peremo ruke pre i posle jela, kod nas je pitanje hoće li uopšte biti hrane. Kao društvo ne smemo dozvoliti da se nehumani uslovi u kojima većina Roma živi i dalje ignorišu. Ne smemo zatvarati oči pred problemima već ih rešavati, i to u dijalogu institucija s nama, Romima. Naš pokret neće ćutati i isto tako je vreme da i državne institucije, mediji i celokupno društvo podignu glas. Da se ovakav slučaj nikad više ne ponovi i da ne dozvolimo da izgubimo još jednog Nemanju.”

SITNI POMACI: Udruženje Opre Roma obavestilo je o problemima romske zajednice i konkretnom događaju u Čukarici krajem prošle nedelje i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković. U razgovoru za Novi magazin Janković ističe da je to što se desilo na Čukarici opomena za sve da ne smemo okretati glavu i praviti se da ne vidimo da ljudi u našoj neposrednoj blizini žive u uslovima nedostojnim čoveka.

“Život, dostojanstvo i ravnopravnost svakog građanina, a naročito deteta, ne smeju biti ugroženi niti dovedeni u pitanje, zbog čega moramo mnogo više uraditi kako bi svako bio u mogućnosti da zadovolji osnovne ljudske potrebe. U toku je izrada preporuke mera kojima će se od nadležnih organa tražiti sveobuhvatno rešenje za celo naselje. Svesni smo da rešenje problema nadilazi mogućnosti lokalnih vlasti i da će biti potrebno da se u ovaj proces uključi Grad Beograd. Cilj je da se stanovnicima ovog naselja što je pre moguće obezbede minimum adekvatni uslovi za život”, ističe za Novi magazin Brankica Janković. Govoreći o diskriminaciji Roma, ona ističe da su oni, nažalost, jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa, ne samo u Srbiji već i u Evropi.

“Iako pomaka ima, oni nisu dovoljno vidljivi niti se dovoljno brzo radi. Pozitivno je da većina Roma u Srbiji ima lična dokumenta, povećan je broj romskih učenika koji koristi stipendije, a u srednje škole se iz godine u godinu upisuje sve više đaka. Mnogo toga se uradilo, ali bi trebalo napraviti presek i analizirati jesu li sva ulaganja, a pre svega ona u infrastrukturu, bila efikasna i svrsishodna. Međutim, stopa napuštanja škole je visoka, posebno romskih devojčica, koje školsku klupu često moraju da zamene udajom. Prisutni su i slučajevi segregacija u obrazovanju, a broj dece u predškolskim ustanovama standardno je nizak, samo devet odsto romske dece ide u vrtić. Mnoga romska domaćinstva nemaju pristup vodi i struji, a imaju problem i na tržištu rada zbog niskog nivoa obrazovanja”, objašnjava Janković.

U krugu siromaštva problemi se samo multiplikuju, zbog čega nema jednostavnih ni jednostranih rešenja. Za unapređenje položaja romske zajednice, ističe ona, važno je kreiranje i uspostavljanje sistemskih rešenja, saradnja između republičkih i lokalnih organa, kao i multisektorska saradnja kroz efikasno i redovno sprovođenje i praćenje sprovođenja svih predviđenih mera i usluga, i to pre svega na lokalnom nivou.

“Neophodna je i konstantna edukacija zaposlenih u službama socijalne i zdravstvene zaštite. Država treba da kreira adekvatan zakonski okvir, ekonomsku podršku, kao i efikasan kontrolni mehanizam, a društvo bi trebalo da radi na razbijanju duboko ukorenjenih predrasuda i smanjivanju izgrađene socijalne distance. Ponavljam, samo zajedničkim snagama možemo unaprediti položaj Roma i Romkinja”, naglašava ona.

Napomena:

Ovaj projekat finansijski podržava Kraljevska norveška ambasada u Beogradu. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenje Kraljevske norveške ambasade, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njenih partnera.

AF: Diskriminacija Roma

“Za mnoge Rome isključenost i diskriminacija počinju još u najranijoj dobi, a netrpeljivost i ponižavajući govor i ophođenje prema njima nešto su sa čim se susreću u gotovo svim oblastima života. Naši sugrađani Romi žive teško i suočavaju se sa brojnim problemima, među kojima su i pristup radu i izvorima zarade, pristup adekvatnom stanovanju, uključujući pristup čistoj vodi i struji, siromaštvo i rizik od diskriminacije, obrazovanje, pristup uslugama, informacijama, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i pravdi. U posebno lošem položaju su Romkinje, koje su uz sve navedeno često izložene porodičnom i drugim oblicima nasilja i teškoj eksploataciji. I na kraju moram izdvojiti decu. Mi svi umemo da kažemo da je detinjstvo najlepše i najbezbrižnije životno doba, pa krajnje je vreme da ga obezbedimo svakom detetu, uključujući i romske dečake i devojčice”, kaže Janković odgovarajući na pitanje o najzastupljenijim oblicima diskriminacije Roma.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.