Tesla odsvirao kraj litijumu

Autor: Milan Nikolić, autor je sociolog/futurolog , Izvor: Novi magazin

Nedavno je vlasnik Tesla industrije električnih automobila Ilon Mask objavio u Ostinu (Teksas) da oni prelaze na novu, mnogo efikasniji vrstu baterija: aluminijumsko-jonsku. Za tu priliku je Mask dizajnirao i novi automobil Tesla model 3. 

Pošto je do sada bio vodeći inovator u EV industriji za kojim su išli i svi ostali očekuje se da će ga, pre ili kasnije, slediti i ostale kompanije ukoliko njegove baterije budu na nivou obećanog. Mask već planira gradnju fabrika ovih baterija svuda po svetu.

ZAMERKE LITIJUMU: Ali, šta fali litijumsko-jonskim baterijama (razrađena tehnologija stara preko 40 godina) koje koriste sve ostale EV kompanije? Pa, samo to da su ove baterije: skupe, ograničenog veka efikasnosti, dugog vremena punjenja, a relativno malog dometa, ekološki užasno loše, sa velikim rizicima pregrevanja i požara, smanjene efikasnosti na niskim temperaturama, ograničenih resursa (litijum i kobalt) i velikih geo-strategijskih problema nabavke.

Onda, koje su prednosti aluminijum-jonskih baterija koje je Tesla razvio (poznatih kao „Super Aluminum-ion Battery“) prema njihovoj PR kampanji

1. Niža cena proizvodnje: Aluminijum i grafen, materijali korišćeni u ovim baterijama, znatno su jeftiniji i dostupniji od litijuma i kobalta. Navodno, troškovi proizvodnje iznose samo 10-20 dolara po kilovat-satu, što može smanjiti cenu baterija za oko 75% u poređenju sa litijum-jonskim baterijama. Ovo bi učinilo električna vozila znatno jeftinijim. Priča se da bi Teslin model 3 koštao oko 16.000 US$.
2. Veća dostupnost materijala: Aluminijum je najzastupljeniji metal u Zemljinoj kori, što uklanja zavisnost od retkih i skupih materijala poput litijuma i kobalta, rešavajući probleme u lancu snabdevanja i smanjujući geopolitičke probleme sa Rusijom ili Kinom.
3. Veća energetska gustina: u Tesli se obećava da ove baterije mogu postići energetsku gustinu do 400-500 Wh/kg, u poređenju sa 250-300 Wh/kg kod litijum-jonskih baterija. Time se omogućava veći domet vozila, potencijalno preko 800 km za standardne modele pa čak i za teža vozila poput Tesla Cybertruck-a.
4. Brže punjenje: Aluminijum-jonske baterije omogućavaju brže punjenje, potencijalno u roku od nekoliko minuta, što značajno smanjuje vreme čekanja u poređenju sa litijum-jonskim baterijama.
5. Duži vek trajanja: Ove baterije, kako se obećava, podržavaju do 15.000 punjenja, što znači veću izdržljivost i manju potrebu za zamenom tokom životnog veka vozila, za razliku od litijum-jonskih baterija koje gube efikasnost mnogo brže.
6. Ekološka održivost: Aluminijum se lakše reciklira i ima znatno manje loš ekološki uticaj u poređenju sa vađenjem litijuma i kobalta. 
7. Skalabilnost: Proizvodnja aluminijum-jonskih baterija ne zahteva značajne promene u postojećim fabrikama (npr. Tesla Gigafactory), što omogućava bržu i jeftiniju primenu u masovnoj proizvodnji u poređenju sa, na primer, čvrstim baterijama.

ČEKA SE POTVRDA: Sve ove prednosti, ako se potvrde, mogle bi značajno unaprediti električna vozila u pogledu cene, performansi i održivosti. Treba naglasiti da su nezavisni kritički pregled i zvanična naučna potvrda neophodni za potpunu verodostojnost. Sve ovo je posebno važno u sadašnjem trenutku kada neke velike kompanije razvijaju „motor na vodu“ – iz vode se kao gorivo koristi vodonik a kiseonik pušta u vazduh – kada nam iz Afrike stižu vesti o motoru na „radio talase“ ili „zemaljski magnetizam“. I dok veliki broj naučnika učestvuje u trci za ponovnim otkrićem – Nikola Tesla je to već pronašao pre više od jednog veka, ali vlada SAD još ne dozvoljava pristup njegovim dokumentima – energije kvantnog vakuma koja je obilna i svuda oko nas.

Ovde treba pomenuti i da je Tojota (najveći proizvođač automobila u svetu) nedavno prikazala svoju varijantu aluminijumsko-grafenske baterije koja košta 80$ po kilovatu i nudi 1.000 km dometa kao i petominutno totalno punjenje! Ako Tesla i Tojota prelaze na nove aluminijumske (on se kopa u 80 zemalja u svetu i mnogo ga ima) baterije onda je litijum zaista mrtav, iako će ga još neko vreme koristiti manje kompanije koje još ne mogu da pribave bolje i jeftinije baterije. 

Za nas je ipak najvažnije pitanje „kopati ili ne“ jadarit tj. litijum. Kako stvari sada stoje to bi bila velika glupost i ekološka propast. Jer, Tesline ili Tojotine nove baterije će biti široko rasprostranjene na tržištima sveta najduže za godinu, dve. Samo skidanje „jalovine“ (plodne zemlje Mačve i Jadra) kao i hemijsko (sumporna kiselina) rudarenje trajalo bi bar godinu dana a izgradnja pogona za industrijsko prečišćavanje bar još jednu godinu. Tada bi već mnogo jeftinije i bolje Maskove ili Tojotine baterije bile obilato prisutne na svetskom tržištu. Upravo zato bi se mogla desiti najgora stvar za Srbiju – da se poljoprivredno najplodnija zemlja razruje i zagadi a da strana rudarska kompanija u dogledno vreme izgubi interes za ovim, tada već neprofitnim projektom, i onda napusti sve započeto. Ovim bi Srbija izgubila (trajnim zagađenjem) plodni poljoprivredni region a ne bi dobila baš ništa tj. ni i onako sramno malu rudnu rentu. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.