Tanja Miščević: EU-integracije su put uspona i padova

9. February 2023.
Prateći iskustva drugih zemalja još dvehiljaditih smo znali da je put evropskih integracija dug, ali nismo verovali da će proći 20 godina od Solunske agende. Ipak, kaže ministarka Tanja Miščević za Novi magazin, šta god mislili o njima, reforme u društvu nisu stale.
URUCENE DIPLOME ZA NAJBOLJI STUDENTSKI RAD O EU
Tanja Miščević. Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Razgovarala: Jelka Jovanović, Novi magazin

Ministarku za evropske integracije u Vladi Srbije Tanju Miščević čak i oni koji ne gledaju dobro na njen angažman u „Vučićevoj vladi“ zovu „doktorkom za evropske integracije“. Ne samo zbog akademske titule i karijere već i zbog višedecenijskog nastojanja i rada da se Srbija nađe u Evropskoj uniji. Posle trogodišnje pauze u državnoj administraciji – gde je pre ostavke 2019. bila šefica Pregovaračkog tima – a i posle tromesečnog sagledavanja na novoj poziciji, s Tanjom Miščević razgovaramo o evropskim perspektivama Srbije i preprekama na tom putu.

Rekli ste nedavno da se, uprkos svemu, Srbija i Evropska unija nisu umorile jedna od druge. Šta to konkretno znači?

Nekako smo od početka dvehiljaditih znali da je put evropskih integracija dug, pun uspona i padova, posebno prateći iskustva koja su druge države imale u procesu pristupanja. Međutim, nismo mogli znati da će od Solunske agende proći 20 godina – u junu je dvadeset godina otkad je čitav Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, dobio potvrdu da proces integracija vodi u članstvo u Evropskoj uniji.

Sam taj proces je imao uspone i padove, obaveze prema Haškom tribunalu smo manje-više svi zaboravili, ali one su nas u jednom momentu ozbiljno zaustavile u tom procesu, da ne pričamo o samoproglašenju nezavisnosti Kosova, koje i dan-danas ima ozbiljan uticaj na proces evropskih integracija. Ali istovremeno, proces reformi unutar države, šta god i kako god ocenjivali, nije stao.

Evo, reforma pravosuđa; kad smo otvorili pregovore znali smo da je prva i najvažnija stvar vladavina prava, jedno od suštinskog pitanja za građane. I evo prošle godine ustavnim amandmanima zaokružujemo ono što smo rekli da ćemo uraditi 2016, a to je reforma sudstva i tužilaštava u smislu izvlačenja politike iz postavljenja sudija i tužilaca; postavljenje će biti u rukama stručnih tela sudija i tužilaca. Na tom primeru hoću da pokažem da Srbija definitivno nije odustala od evropskih procesa.

A da Evropska unija nije od nas odustala pokazuje stalno podsticanje reformi za koje građani kažu da su suštinski najvažnije i najpotrebnije za njihov normalan život. Ne vidim ničeg dobrog u tome da jedna ili druga strana odustanu.

Pred godišnjicom smo agresije Rusije na Ukrajinu. Koliko je taj najdramatičniji sukob u posleratnoj Evropi uticao na politiku proširenja Evropske unije, pošto nije sad samo Zapadni Balkan na dnevnom redu već zemlje na istoku koje idu brže?

Rat u Ukrajini je velika promena u razmišljanju i ponašanju Evrope, od pitanja bezbednosti i energetskog sistema do pitanja granica Evrope koje je jedno od najprisutnijih pitanja u EU. Zemlje koje su prošlog leta dobile status kandidata, Ukrajina i Moldavija, teme su potpuno drugačije politike proširenja. Politika susedstva je i dalje deo pregovora, ali za ove zemlje je postojao poseban sporazum o pridruživanju koji je rešio problem njihovog priključenja zajedničkom tržištu sa mnogo manjim obimom usklađivanja, harmonizacije.

Geostrateškom odlukom davanja statusa kandidata ovim dvema državama EU je ubrzala njihove ranije zahteve, tako da oni jesu u statusu kandidata, ali drugačije nego mi jer način njihovog napredovanja je u rukama država članica, koje tek treba da nađu odgovor na procedure koje će u slučaju Ukrajine i Moldavije biti primenjene.

Može li to da zakoči integracije Zapadnog Balkana ili da na neki način utiče na njih? Mimo onoga što mi sami treba da učinimo.

Paradoksalno ili ne, mislim da je u ovom momentu politika proširenja definitivno dobila na značaju, pre svega zbog Ukrajine i Moldavije, ali Zapadni Balkan nije zaboravljen. Svakako treba imati na umu da se ne mogu praviti paralele između države koja ima 22 otvorena poglavlja, nekoliko privremeno zatvorenih od 35 o kojima se pregovara i one koja su na početku. Mi smo iskoračili, naše pravo i praksa su u velikoj meri usklađeni sa standardima Evropske unije, mogu vam nabrojati oblasti koje, nažalost, retko pominjemo kao što su statistika, zaštita intelektualne svojine, transevropske mreže ili u oblasti finansijskih usluga. To su oblasti koje su gotovo u potpunosti usaglašene i možemo da kažemo „u ovom segmentu smo u članstvu“, ali naravno, moramo nastaviti s pregovorima.

Vi ne učestvujete u pregovorima Beograda i Prištine, ali normalizacija odnosa je u poglavlju 35. Čini li vam se da će doći do pomaka, već se govori o kraju godine kao roku za postizanje privremenog sporazuma.

Niko nema ovakvo poglavlje 35, niko nije imao i ne znam hoće li taj model biti ubuduće korišćen…

Verovatno se Ukrajini „smeši“!

Videćemo, ali kad pogledate sadržinu Poglavlja 35, Srbija i te kako napreduje. Hoću reći da su sem nekih tehničkih elementa naše obaveze iz normalizacije ispunjene. Pogledajte samo prošlu godinu, to je dogovor o ličnim kartama, registracijama i uporno insistiranje na ispunjenju obaveze Prištine prema formiranju Zajednice srpskih opština. Sada je pritisak na Prištinu da ispuni svoje obaveze.

Jedino što mogu da kažem je da Evropska spoljnopolitička služba redovno obaveštava države članice da je stav Srbije konstruktivan, da se razgovara o francusko-nemačkom, evropskom predlogu, kako god da se zove, ali o rokovima se ne pregovara.

Dobro. Ali kako će reforma pravosuđa proći, videćemo, pošto ima različitih mišljenja o njoj, a kako stojimo s najzahtevnijim poglavljima u smislu novca i pitanja kakvo je zaštita životne sredine. Jeste li uspeli da sagledate stanje?

Meni je pozitivno iznenađenje napredak u vladavini prava. Slažem se s vama da se test izdržljivosti jednog sistema pokazuje u njegovoj implementaciji, ali meni je napredak činjenica da reforma pravosuđa urađena i kada su procedure i sadržina urađene po pravilima izmena u demokratskim društvima. Važan segment, o čemu često čujem da se govori, jeste kultura nezavisnosti samih sudija i tužilaca i žao mi je što aktuelna rasprava u parlamentu ne ide u tom pravcu da sami poslanici pokušavaju da zajedničkim snagama podrže potrebu reforme pravosuđa.

Ali, kao što rekoste, imate velika poglavlja kao što je 27 o zaštiti životne sredine, koje je zaista skupo, ali ne počinje se od nule. Neprestano imamo veliki broj infrastrukturnih projekta jer zaštita životne sredine ide do detalja našeg života u lokalnoj zajednici. To su otpadne vode, kanalizacija… Veliki cilj i naše obaveze su smanjenje emisije ugljen-dioksida do 2050. i prelazak na obnovljive izvore energije i nove rute. I da se opet vratimo na rat u Ukrajini, pokazalo se kao ozbiljan problem diversifikacija i ruta energetskog snabdevanja, ne samo za nas nego za čitavu Evropu.

Tu je i pitanje drugih velikih poglavlja kao što je bezbednost hrane, koje zajedno sa životnom sredinom ima oko dve trećine svih pravnih pravila EU i nije samo pitanje novaca već i brzine njihovog uvođenja u pravni poredak. To je pipavo poglavlje na kojem se mnogo radi, evo Ministarstvo za poljoprivredu će ove godine pripremiti ogroman broj zakona i podzakonskih akata koji dosad nisu usvojeni jer zahtevaju konsultacije sa Evropskom komisijom u nekoliko navrata, a kada se završi s tim, ide se u unutrašnje konsultacije.

Imamo ozbiljno pitanje usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Već ste rekli da bezvizni režim nije ugrožen, ali šta se sve tu može odvijati i Beograda i Brisela što se tiče?

Bezvizni režim u ovom momentu je potpuno neugrožen, tako da kažem. Bilo je vezivanja našeg bezviznog režima sa šengenskim režimom u pogledu migratornih tokova. Ovih dana smo mogli čuti da je ne samo pozitivno ocenjena činjenica da smo u protekla tri meseca izjednačili vizni režim za šest spornih država već da je samo uvođenje viza Kubi i Indiji u nekim od susednih zemalja sedam puta smanjilo aplikacije za azil.

Pokušavam uporno da ovde i državama članicama objasnim da je zajednička spoljna i bezbednosna politika mnogo više od samog procesa usaglašavanja s represivnim merama ili, kako se to kolokvijalno kaže, sankcijama. Srbija je u problemu ako su jasni paketi sankcija koje donosi EU i naslanjaju se jedni na druge, a već smo mnogo puta objašnjavali zašto Srbija ne može da se priključi tim sankcijama. Ali, druge vrste aktivnosti su druga stvar; u poslednjih mesec dana naš procenat usaglašavanja je 87 odsto – jer nije bilo novog paketa sankcija.

Srbija nije neutralna u odnosu na rat u Ukrajini i ne može se reći da nije na pravoj strani istorije i da ne deli evropske vrednosti, naprotiv. Od odluke Nacionalnog saveta dva, tri dana po početku rata, gde je jasno osuđena agresija, jasnog stajanja uz EU i druge države kada je reč o glasanju o rezolucijama Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Uneska, do konkretne pomoći samoj Ukrajini. Pre desetak dana pokrenut je mehanizam pomoći Ukrajini za obnovu elektroenergetskog sistema jer mi znamo šta znači kada vam je elektroenergetski sistem apsolutno razoren. Posebno u ovim zimskim uslovima.

Jesu li administrativni kapaciteti Srbije dovoljni za uspešan nastavak integracija i kako vi gledate na saradnju s NVO. Prvi korak vam je bio susret s Nacionalnim konventom.

Prvi s parlamentom jer je prva stvar bio godišnji izveštaj, pa s Konventom. Ove nedelje s Konventom ponovo razgovaramo o predloženom zakonu o policiji, odnosno unutrašnjim poslovima. Stalno partnerstvo sa civilnim društvom je važno za demokratski razvoj, što je u vezi i s pitanjem koje ste postavili; nekada državi nisu potrebni administrativni kapaciteti za kratkoročni period, možete ih pozajmljivati od civilnog društva. Dugoročno su nam potrebni ljudi koji stalno usavršavaju svoja znanja i moramo ih zadržati ovde. A mnogo je pomogla i digitalizacija.

Autorka je novinarka Danasa

Komunikacija

Teško je da priča o usklađivanju propisa dođe na naslovne strane, moramo da postanemo prijemčivi u objašnjavanju koristi koje građani imaju. Mi smo lepo sarađivali s medijskim udruženjima, ne uvek saglasni, ali smo dobro sarađivali. Evo sada idem posle razgovora s vama na sastanak o pomoći za SOS-telefon za novinare, a na takvim sastancima se uvek razvije korisna diskusija. Nameravamo da razgovaramo sa glavnim urednicima, obnovimo redovne brifove za udruženja, medije i novinare, kako bismo im prosto dali dovoljno materijala. Možda mi ne znamo najbolje koje bi teme bile interesantne, ali znamo šta radimo, ima mnogo stvari koje bi novinare interesovale. Ne samo iz našeg ministarstva jer smo mi neka vrsta koordinatora za evropske integracije, a sva ministarstva rade. Probaćemo da podignemo nivo komunikacije o koristima za građane, da postanu svesni ne samo da je EU naš najveći partner nego i da najviše pomoći dobijamo.

Deo javnosti je bio iznenađen vašim ponovnim ulaskom u Vladu, bilo je i negativnih komentara.

Ja sam sa svim svojim godinama donela odluku da je moment kada ponovo mogu da pomognem u procesu evropskih integracija i počastvovana sam što su me mandatarka i predsednik pitali. Ne mogu drugačije nego da svoje znanje iskoristim da unapredimo sve što smo dosad radili u evropskim integracijama kao društvo i postignemo ne članstvo u Evropskoj uniji nego uređenu državu.

Kako ste zadovoljni saradnjom s kolegama ministrima i ministarkama?

Veoma. Mnogo i dobro komuniciramo. Mi imamo samo poglavlje 22 kohezionu politiku i korišćenje fondova, ali mi smo poveznica ministarstava sa Evropskom komisijom i ako ne sarađujemo, oni ne mogu doći do Komisije. Premijerka insistira na koordinaciji, a i mi međusobno mnogo komuniciramo.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click