Šta Francuska i Nemačka traže od Beograda i Prištine: Okvir i armatura konačnog rešenja

Piše: Jelka Jovanović. Izvor: Novi magazin

Posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je odbio da primi papir koji su mu pokazali specijalni izaslanici Evropske unije Miroslav Lajčak, Nemačke i Francuske, jasno je da papira sada poznatog kao plan Šolca i Makrona za Kosovo ima, i da nije baš najpovoljniji kratkoročno i dugoročno po vlasti u Beogradu i Prištini. A dugoročno posebno po Srbiju.

I jasno je da su glavni pregovarači Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti govorili baš o tom neformalnom papiru kada su pominjali jedan novu armaturu, drugi novi okvir, bez detalja, dabome.

O čemu je reč?

PLAN: Plan Nemačke i Francuske je da sledeće godine, deset godina posle potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine. Posle toga sledi još jedna decenija da Evropska unija bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan i da se postigne konačni formalni sporazum o (srpskom) priznanju (Kosova), kao preduslovu za članstvo Kosova i Srbije u EU, objavio je portal Albanijan post, pozivajući se na diplomatske krugove.

Kako se naglašava, to je plan u novom okviru dijaloga Kosova i Srbije koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca: „Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona.“

„Novi okvir“ u koji je Albanijan post imao uvid je novi predlog koji je proizašao iz posrednog uključivanja Makrona i Šolca u dijalog jer „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem“.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta, zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

„Svi segmenti objašnjavaju takozvani ‘novi okvir’, koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću“, a predviđa se šta će biti ako ga Kosovo i Srbija ne prihvate.

U prvoj tački ovog predloga ističe se da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“. Zatim se u drugoj tački kaže da su „Kosovo i Srbija dve odvojene pravne i političke realnosti, koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. „Sve strane“ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU), što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale nezavisnost Kosova)“.

„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa s Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi se od Srbije neće tražiti da pravno prizna Kosovo“, navodi se u papiru.

Prema izvorima albanskog medija, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

U četvrtoj tački precizira se da „Srbija zasad, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao „posebnu političku i pravnu realnost“.

U dokumentu se objašnjava da je ovde „suština ispravna upotreba semantike“ – prihvatanje nezavisnosti Kosova, nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kaže se u prvoj tački.

„Ova normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, kaže se u drugoj tački.

Prema izvorima Albanijan posta, Nemačka i Francuska insistiraju na tome: „Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska snažno staje s Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno staje sa Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu. Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do kraja 2022. žele što više praktičnih sporazuma između dve strane koji omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa.“

„Prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija će zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, navodi se u trećoj tački, koja je izazvala najviše reakcija, pošto podrazumeva stolicu u Ujedinjenim nacijama.

PRIZNANJE: „Nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet zemalja EU pridružiće se ostalim zemljama i priznati Kosovo. Ova će omogućiti Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu.

Predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kroz četiri etape, ali je konstatovano da „pasivna pozicija Srbije ne rešava problem definitivno“: „Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. I sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz faze.“

U međuvremenu, Rusija je posredstvom ambasadora u Beogradu javila da će prihvatiti svako rešenje koje prihvati Srbija, a to je potcrtano i izjavom Vladimira Putina da često razgovara s Vučićem i razmenjuje mišljenja.

No, prema predlogu, prva faza je da “Kosovo postane članica Saveta Evrope“. Druga faza “Članstvo u Interpolu i Unesku“, treća faza “početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU“, i četvrta faza “Članstvo u UN“.

ŠARGAREPA I ŠTAP: U skladu s politikom štapa i šargarepe, na kraju je objašnjeno šta Srbija i Kosovo dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Kosovo dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU, dok Srbija dobija značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i „biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“: „Pošto Kosovo trenutno nema ni viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, kao posledica neprihvatanja u dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade.“

Beogradu, ukoliko ne prihvati plan, sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će pet država koje ne priznaju Kosovo na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo. Bez obzira na rezultat, EU će, upozoravaju, „govoriti jednim glasom“.

Izvori Albanijan posta potvrđuju da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o ZSO koji bi obezbedio veći stepen autonomije za kosovske Srbe. Drugim rečima, razgovori o ZSO mogu se premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.

VIŠE PAPIRA: Politički analitičar Dušan Janjić smatra da postoji „više papira“ koji se odnose na rešavanje kosovskog pitanja, a koji više ne govore o razgraničenju Srbije i Kosova. Kako je kazao agenciji Beta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici Skupštine Srbije potvrdio je da Zapad sprema novu „armaturu“ za Kosovo, „što ukazuje da je video jedan od papira u opticaju“.

„Vučić se zaleteo kada je nove predloge Zapada nazvao ‘armaturom’ jer to ne zvuči dobro. On je u republičkom parlamentu dobro opisao neke nove tačke, koje po njegovom mišljenju predstavljaju ponudu novog formata. Na to je reagovao Miroslav Lajčak, koji je u Prištini prvi put napao Vučića rekavši da nema nikakvog novog formata u rešavanju kosovskog pitanja. Iskustvo me uči da kad Lajčak kaže da nečeg nema, onda to sigurno postoji“, rekao je Janjić.

Na pitanje Bete da li postoji plan savetnika nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona o Kosovu u 13 tačaka, Janjić je kazao da su se u poslednja dva tri meseca SAD intenzivno uključile u rešavanje kosovskog pitanja, „pokušavajući da uozbilje ceo proces“.

„SAD insistiraju da se prvo savlada bezbednosna situacija na terenu, kao što su to uradili 31. jula. Takođe, SAD insistiraju i na novom formatu i ovaj dokument sigurno postoji. Tajming koji se spominje u tom dokumentu, a koji su objavili albanski mediji, potpuno odgovara metodologiji rada američke administracije“, rekao je Janjić.

Upitan da li iza tog dokumenta stoje SAD, Janjić je podsetio da je Džozef Bajden još 2016. u Beogradu rekao da neće doći do punog priznanja nezavisnosti Kosova, ali da se nekom vrstom rešavanja statusa mora okončati faza normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Isto to je uradio i Donald Tramp kada je u Vašingtonu potpisan sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Ideja dve Nemačke, kako se to spominje, potpuno je racionalna i jedina moguća. A u stvari, američka tačna formulacija je da priznanje ima više boja i da jedna od tih boja priznaje postojanje Republike Kosovo“, ocenio je Janjić.

Dodao je da u EU nema jedinstva po pitanju Kosova i da su zbog toga morale u pomoć da priskoče SAD.

Na pitanje da li će vlast u Srbiji prihvatiti „postojanje“ Republike Kosovo, Janjić je naveo da je Srbija s Briselskim dijalogom faktički prihvatila razgovore s nezavisnim Kosovom.

„Vučić već priprema javnost za svoj odgovor i taj odgovor, koji neće odmah uslediti, biće da će Srbija učestvovati u dijalogu na tu temu“, rekao je analitičar.

Prema njegovim rečima, ukoliko se na Kosovu nastavi s konfliktima, SAD će preći na plan B: „Plan B podrazumeva upravljanje sukobima i destabilizaciju koju bi SAD kontrolisale. U takvim okolnostima SAD bi nametnule rešenje obema stranama u sukobu.“

PRIZNANJA I POVLAČENJA: Jedna od diplomatskih ofanziva koja može uslediti iz Beograda, a najavljena je uoči sednice Generalne skupštine na kojoj u sredu – dan po štampanju ovog broja NM – govori predsednik Srbije, jeste i mini-serija povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti. To se u ovdašnjoj političko-medijskoj javnosti rogobatno zove „otpriznavanje“, a navodno reč je o sledećim zemljama: Kraljevina Esvantini, Gabon i Somalija i pojedine države Latinske Amerike kao što je Antigva i Barbuda

Takođe, navode se još Egipat, Peru i Dominikanska Republika, a i Beograd i Priština su se usredsredili na Kostariku, koja je prva država koja je priznala nezavisnost Kosova.

Na „tapetu“ su i Gvatemala, Nikaragva, Mozambik i Iran, koji još nisu priznali Kosovo, a kako su izveštači iz Ujedinjenih nacija javili – ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u ponedeljak je razgovarao čak sa dvadesetak kolega.

Nasuprot tome je nada Kosova da će odmrznuti pet članica Evropske unije koje dosad nisu priznale nezavisnost Prištine, a najviše nade se polaže u Grčku. Premda su zvaničnici Grčke to uvek demantovali.

Holandija i vizna liberalizacija, novi stav?

Pozicija Holandije, jedne od članica EU koje se protive davanju vizne liberalizacije Kosovu, polako se menja, smatraju analitičari holandskog instituta Klingendil, koji misle da bi Kosovo do kraja 2022. moglo da dobije liberalizaciju viza.

U tekstu „Holandska pozicija o procesu vizne liberalizacije EU za Kosovo. Svetlo na kraju tunela?“ podseća se da se Savet EU, kada je Evropska komisija 2018. predložila da Kosovo dobije viznu liberalizaciju, nije složio.

I mada se odluka o tom pitanju donosi kvalifikovanom većinom – glasovi više od 55 odsto članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto populacije EU – do nje nije došlo. Pored ostalih, delegacije Holandije, Francuske i Nemačke izrazile su zabrinutost oko napretka Kosova, posebno kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Status kvo znači da su 1,9 miliona građana Kosova jedini stanovnici Zapadnog Balkana koji ne mogu slobodno da putuju u EU na period do 90 dana ako nemaju albansko ili neko drugo državljanstvo.

Holandiji se iz Klingendila savetuje da nastavi da kritički prati reforme u oblasti vladavine prava i merila za liberalizaciju viznog režima na Kosovu, kao i njihovu održivost na dugi rok.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.