Srbija zatrpana sa 3.059 divljih deponija

Piše: Branko Vučković. Izvor: Novi magazin

Ogromne količine otpada u Srbiji se i dalje bacaju na divlje deponije, van kontrole gradskih i opštinskih javnih komunalnih preduzeća, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je registrovano 3.059 divljih deponija.

Na osnovu podataka koje su toj agenciji dostavile 142 lokalne samouprave i građani putem aplikacije „Ukloni deponiju“, u većini slučajeva divlja smetlišta se nalaze u seoskim sredinama, ali ih ima i na obodima velikih gradova, pa čak i u centralnim gradskim jezgrima.

U Izveštaju „Upravljanje otpadom za period 2011–2021“ Agencije za zaštitu životne sredine, pored gradova i sela širom Srbije, divlje deponije se formiraju pored saobraćajnica, gde se otpad jednostavno iskipuje iz kamiona ili ga građani izbacuju iz svojih automobila.

Posebno su opasne divlje deponije pored reka ili u poplavnim područjima, jer ga pri višim vodostajima voda odnosi nizvodno, a velike količine smeća koje nose reke dodatno otežavaju odbranu od poplava, kao što je to bio slučaj u Prijepolju, Priboju, Sjenici, Novom Pazaru i Kraljevu prilikom nedavnih izlivanja reka.

SVAKOG DANA NOVA DEPONIJA: Javna komunalna preduzeća su, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2021. godine očistila 1.170 lokacija na kojima su se nalazile divlje deponije, od kojih su neke čišćene i po 20 puta, ali su deponije ponovo formirane na 987 istih lokacija.

U cilju što preciznijeg i bržeg lociranja divljih deponija i njihovog efikasnog čišćenja, na sajtu Agencije od prošle godine postavljena je aplikacija „Ukloni divlju deponiju“, pomoću koje građani direktno prijavljuju smetlišta otpada tako što ga uslikaju mobilnim telefonom i zajedno sa lokacijom direktno pošalju u bazu podataka Agencije za zaštitu životne sredine gde se proveravaju, nakon čega se pokreće procedura čišćenja.

Za nešto više od godinu dana postojanja ove aplikacije, građani su prijavili 403 nove divlje deponije što znači da se u Srbiji svakoga dana formira jedna nova divlja deponija.

U poslednjih nekoliko godina na divljim deponijama je u više navrata otkrivena ambalaža u kojoj je skladišten opasan hemijski otpad, a bilo je i nekoliko incidenata sa požarima koji su izbijali na njima.

KAMERE SNIMAJU: Jedan takav požar na divljoj deponiji u naselju Metino brdo u Kragujevcu prijavio je 16. februara Dejan Milošević iz Ekološkog udruženja „Prvi, prvi na skali“.

„Tog dana popodne neko je zapalio divlju deponiju u blizini ambulante Doma zdravlja, prema kojoj je požar počeo brzo da se širi zbog jakog vetra koji je duvao. Istovremeno naseljem je počeo da se širi gust zagušujući dim. Samo zahvaljujući vatrogascima koji su brzo intervenisali sprečena je veća katastrofa, ali je ipak izgorelo oko 50 metara kvadratnih zelene površine ispred ambulante“, kaže Milošević za Novi magazin i dodaje da ovaj slučaj ilustruje koliko različitih opasnosti preti od divljih deponija, koje nesavesni građani formiraju čak i u gusto naseljenim gradskim naseljima.

Milošević kaže da gradsko Javno preduzeće Šumadija više puta godišnje čisti tu deponiju, ali da je građani svaki put ponovo formiraju.

„Zbog toga je naše udruženje pozvalo nadležne u lokalnoj samoupravi da na zgradi ambulante instaliraju dve kamere koje će danonoćno snimati prostor oko deponije i ambulante, jer jedino tako mogu da se identifikuju nesavesni građani koji tu odlažu svoj krupan otpad, ali i sve ostalo što im ne treba“, kaže Milošević.

Kao ekološki aktivista Milošević često putuje širom Srbije i razgovara sa građanima o ekološkim problemima, između ostalog i sakupljanju i odlaganju komunalnog otpada i, na osnovu svog iskustva, kaže da je situacija identična u skoro svim gradovima u Srbiji jer „dobar deo građana baca đubre gde stigne bez imalo griže savesti i svesti o dugoročnim štetnim posledicama svojih neodgovornih postupaka“.

„Iako su edukacija i obrazovanje glavni evropski narativi kada se govori o zaštiti životne sredine, u Srbiji ima smisla samo kada su u pitanju mlađi naraštaji jer imamo i mnogo lepih primera kako se u tom pogledu radi sa decom. Međutim, kada su u pitanju odrasli, tu edukacija može da se sprovodi samo preko novčanika“, kaže Milošević.

U KRAGUJEVCU 14 SMETLIŠTA: Kragujevac je jedan od gradova u Srbiji koji već duže od dve decenije uporno radi na uklanjanju divljih deponija, ali uprkos svim nastojanjima u Gradskom registru i dalje se nalaze lokacije 14 velikih divljih deponija. Pored njih još uvek ima i dosta manjih smetlišta u prigradskim i seoskim naseljima.

Stefan Nikezić, gradski većnik za zaštitu i unapređenje životne sredine, kaže za NM da se deponije u gradu redovno čiste, ali da je to „sizifovski posao“ jer ih nesavesni građani ponovo naprave na istim mestima bacajući na njih različiti otpad.

„Iako u seoskom, prigradskom i gradskom području imamo 500 sabirnih mesta, pojedini građani su navikli da odlažu otpad tamo gde njima odgovara. Za razliku od gradskog jezgra, divlje deponije u selima su poseban problem jer se formiraju u rečnim koritima i u šumama tako da naša mehanizacija ne može da dođe do njih i one ostaju tu gde jesu“, kaže Nikezić.

Ekipa NM obišla je neke od najvećih divljih deponija u Kragujevcu i uverila se da je većina tih deponija nedavno očišćena, ali da građani ponovo bacaju otpad na iste lokacije.

„Za mesec-dva tu će ponovo biti gomile otpada i moraćemo sve iz početka da čistimo. Od proleća ćemo početi da na površinama koje očistimo od đubreta zasadimo ukrasno žbunje i tako pošaljemo građanima poruku da vode više računa o prirodnoj sredini. Na deponiji na Metinom brdu ćemo na zahtev građana postaviti dve kamere i pokušati da identifikujemo osobe koje tu bacaju svoj otpad, kao i one koji pale divlju deponiju, ugrožavajući dimom zdravlje ljudi, a vatrom i samu ambulantu“, kaže Nikezić.

On najavljuje da će, kada budu identifikovani, svima koji nepropisno odlažu otpad komunalna inspekcija pisati kazne.

„Jednostavno na drugačiji način ne možemo da zaustavimo stvaranje divljih deponija“, kaže Nikezić.

I U CENTRU GRADA: Jedna od divljih deponija koja se najčešće čisti, ali i obnavlja je deponija ispod nadvožnjaka na samo 500 metara od centra grada. Ispod dotrajalog nadvožnjaka je i buvlja pijaca, a u napuštenim objektima propalih preduzeća nekoliko porodica skladišti sekundarne sirovine, koje njihovi članovi vredno sakupljaju. Problem nastaje kada sakupljači počnu da razvrstavaju sakupljeni materijal, a sve što im je višak bacaju na divlju deponiju. Ali, na tu divlju deponiju stiže i đubre iz drugih naselja koje se brzo nagomila ispod nadvožnjaka.

Iako se žale na brojne probleme koje im pravi deponija, stanovnici naselja pored nadvožnjaka uglavnom ne žele da govore o tome.

Aleksandra Matić, koja živi u neposrednoj blizini nadvožnjaka kaže za NM da od divlje deponije preti latentna opasnost od zaraze.

„Ima mnogo pacova i pasa lutalica koji se hrane otpacima i žive na tom đubrištu. Pacovi nam ulaze u kuće, čopori pasa lutalica napadaju ljude, a tokom leta odatle se širi nepodnošljiv smrad“, kaže Matić i dodaje da komunalne službe odvoze đubre i čiste deponiju najmanje četiri puta godišnje, ali treba „preživeti“ ta tri meseca.

„Ljudi ovde bacaju šut, stari nameštaj, staklo, plastiku, ostatke hrane pa i uginule kućne ljubimce. Proteklih godina pročulo se da ovde postoji deponija pa na nju otpad donose i iz drugih naselja, i to se uglavnom radi noću“, kaže Matić.

Sagovornica NM kaže da svakako treba raditi na edukaciji i podizanju ekološke svesti građana, ali da uporedo sa tim treba pooštriti kontrolu deponija i početi sa novčanim kažnjavanjem onih koji krše pravila.

Mala deponija za Veliko Gradište

Jedan od uzroka velikog broja divljih deponija je i nedostatak finansijskih sredstava za efikasnije sakupljanje otpada, ali zvaničan podatak da u Srbiji postoji samo 12 sanitarnih deponija uređenih po evropskim standardima i čak 135 nesanitarnih, takozvanih smetlišta, na koje se otpad odlaže skoro bez ikakve kontrole, ukazuje na suštinu problema.

Opština Veliko Gradište, je jedna od 135 lokalnih samouprava koje nemaju sanitarnu deponiju, pa otpad odlažu na gradsko smetlište. Ta turistička opština na Dunavu na istoku Srbije je godinama jedna od najčistijih opština, jer u gradu i na putevima nema plastičnih kesa, flaša i drugih otpadaka karakterističnih za veći deo Srbije.

Međutim to je samo privid, jer dok se čeka izgradnja regionalne sanitarne deponije, sve veće količine komunalnog otpada i dalje se odlažu na gradsko smetlište.

„Radnici gradske čistoće jednom nedeljno sakupljaju otpad pored svih saobraćajnica na teritoriji naše opštine, ali što se tiče divljih deponija ja nisam zadovoljan. U opštini imamo 25 naselja sa više od 30 divljih deponija upisanih u katastar. Upravo smo konkursom izabrali izvođača koji će ukloniti jedan broj tih deponija, a konkurisaćemo i za sredstva Ministarstva ekologije kako bi i preostale divlje deponije očistili“, kaže za NM Dragan Milić, predsednik Opštine Veliko Gradište.

On kaže da Veliko Gradište ima smetlište na koje se odvozi otpad sa teritorije cele opštine, ali da je ono u dosta lošem stanju, „iako se održava dok se čeka izgradnja regionalne deponije“.

Istovremeno u Velikom Gradištu čekaju i završetak Reciklažnog centra u Požarevcu, čiji završetak izgradnje kasni već dve godine.

„Kada bude završen, naše smeće će biti usmereno u taj centar gde će se odvajati i reciklirati. Ono što ostane transportovaćemo za sada, na deponiju u Lapovu, a kada se kasnije izgradi sanitarna deponija, u Požarevac“, kaže predsednik opštine Veliko Gradište i dodaje da će tada sadašnje smetlište biti sanirano i rekultivisano.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.