Srbija u društvu sistematskih kršitelja prava zaposlenih
Priredio: Svetozar Raković, Izvor: Novi magazin
U gotovo svim krajevima sveta drastično je pogoršano stanje osnovnih prava zaposlenih ljudi, ukazuje Globalni indeks prava Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) za 2024. godinu, predstavljen 12. juna na 112. redovnom godišnjem zasedanju Međunarodne organizacije rada (MOR). Taj trend je i pokazatelj urušavanja demokratije koje prema međunarodnim standardima nema bez sindikalnih i radničkih sloboda i prava, istaknuto je na skupu koji je od 3. do 14. juna u Ženevi okupio predstavnike vlada, poslodavaca i radnika/sindikata iz 187 država članica MOR-a.
U ovogodišnjem Globalnom indeksu, jedanaestom po redu, Srbija je kao i za 2023. ocenjena četvorkom (jedinica je za najbolji rezultat, a pet plus za najlošiji), u neslavnom društvu zemalja u kojima se sistematski krše prava zaposlenih: u toj grupi su još Grčka, Mađarska, Severna Makedonija i Velika Britanija.
Između 151 rangirane države deset zemalja u kojima su najteže ugrožena prava zaposlenih ljudi su Bangladeš, Belorusija, Ekvador, Egipat, Eritreja, Gvatemala, Mjanmar, Filipini, Tunis i Turska.
Porazan je i podatak da je u 2024. rejting pogoršan u 13 zemalja – u Kostariki, Finskoj, Izraelu, Kirgistanu, Madagaskaru, Meksiku, Nigeriji, Kataru, Ruskoj Federaciji, Saudijskoj Arabiji, Sudanu, Švajcarskoj i Venecueli.
U crnoj statistici MKS ističe se da je u Bangladešu, Kolumbiji, Gvatemali, Hondurasu, Filipinima i Južnoj Koreji dvadeset ljudi ubijeno upravo zbog sindikalnog aktivizma. U čak 79 odsto zemalja na različite načine je prekršeno pravo na kolektivno pregovaranje, a u najvećem broju njih onemogućeno je pravo na sindikalno organizovanje. Radnici su hapšeni i zatvarani u 74 države a u 44 su trpeli fizičko nasilje.
EVROPSKI SUNOVRAT: Evropa je tradicionalno smatrana uzorom kada je reč o pravima radnika u poređenju sa ostatkom sveta, ali to više nije tako – „evropski socijalni model“ erodira, sa sve češćim incidentnim napadima na radnička prava i sindikalni pokret. Zato je prosečna ocena za evropske zemlje pala sa lanjske 2,56 na ovogodišnju 2,73.
Osnovna demokratska prava radnika širom Evrope urušavaju se brže nego u bilo kom drugom regionu sveta, pokazuje najnoviji izveštaj MKS-a. Indikativno je da na prostoru Centralne i Istočne Evrope više od polovine zemalja krši prava na štrajk i kolektivno pregovaranje.
Doduše, prosečna ocena Evrope (2,73) i dalje deluje solidno u poređenju sa najlošijim regionom na svetu, Bliskim istokom i severnom Afrikom (4,74). Međutim, rejting Evrope je u poslednjih 10 godina drastično pao sa 1,84 u 2014. godini, kada je Globalni indeks prvi put objavljen, što predstavlja najveći pad glede bilo kog dela sveta.
Najgore ocenjene zemlje u regionu su Srbija i Severna Makedonija (4 – sistematsko kršenje prava), slede Rumunija, Bugarska, Albanija i Bosna i Hercegovina (3 – redovno kršenje prava), zatim Crna Gora koja je zadržala prošlogodišnji rejting (2 – ponovljena kršenja prava).
Sumorne su evropske brojke: tri četvrtine zemalja narušilo je pravo na štrajk, 54 odsto ih je ometalo pravo na kolektivno pregovaranje, 41 odsto država je uskratilo radnicima pravo da formiraju sindikate. Takođe, 16 zemalja je ometalo registraciju sindikata, u 13 država radnicima je ograničen pristup pravdi ili ga uopšte nisu imali, šest zemalja je ograničilo slobodu govora i okupljanja, u 12 zemalja su hapšeni radnički predstavnici, a u četiri su bili žrtve nasilja.
Devet od 10 zemalja širom sveta prekršilo je pravo na štrajk, dok je približno osam od 10 zemalja uskratilo radnicima pravo na kolektivno pregovaranje
Stanje radničkih prava pogoršava se i u najbolje rangiranim državama „starog kontinenta“. Primera radi, Finskoj je rejting pogoršan sa jedan na dva, zbog napada vladajuće koalicije, predvođene desničarskim premijerom Peterijem Orpom, na osnovna radnička prava. Reforme, ograničavanje prava na štrajk, podrivanje pregovora o platama i smanjenje socijalne zaštite, predstavljaju napad bez presedana na socijalne modele i sindikalna prava kako u Finskoj tako i u drugim nordijskim zemljama u kojima je bilo usaglašenih pokušaja da se uklone osnovni stubovi socijaldemokratije uz stalno potkopanje prava na štrajk i protest. Desničarski pokreti, inherentno antiradnički, omogućili su i podstakli regresivne politike protiv sindikata i zaposlenih.
U Švedskoj, kompanija Tesla je odbila da se uključi u kolektivno pregovaranje sa sindikatom IF Metall, što je dovelo do štrajka u oktobru 2023. i istorijskog pokazivanja solidarnosti sindikata u toj i susednim zemljama sa ciljem da se zaštiti osnovni stub nordijskog socijalnog modela.
I Švajcarskoj je oborena ocena – sa dva na tri, zato što su vlasti jednostrano i bez objašnjenja suspendovale tripartitno posredovanje, odnosno aktivnu ulogu vlade u socijalnom dijalogu između poslodavaca i sindikata.
Još su gori drugi slučajevi zloupotreba prava u protekloj godini u drugim evropskim zemljama. Kako navodi Globalni indeks, u Belgiji i Francuskoj su štrajkovi kriminalizovani, a štrajkači stigmatizovani. U Francuskoj je vlada Emanuela Makrona naložila policiji da nasilno uguši masovne demokratske proteste protiv penzionih reformi.
Preterano široka definicija vitalnih usluga u društvu korišćena je za ograničavanje ili zabranu štrajkova u Albaniji, Mađarskoj, Moldaviji, Crnoj Gori i Velikoj Britaniji.
SUDSKO OTIMANJE IMOVINE SINDIKATA: Poslodavci u Poljskoj i Jermeniji su se direktno mešali u sindikalne izbore, dok su u Grčkoj, Holandiji i Severnoj Makedoniji stvoreni nedemokratski „žuti“ sindikati pod direktnim uticajem poslodavaca, sa ciljem sprečavanja nezavisnog, demokratskog predstavljanja radnika. Kao šokantan slučaj u izveštaju MKS-a navodi se odluka Vrhovnog suda S. Makedonije da imovinu Saveza sindikata Makedonije prenese državi!?
Rusija i Ukrajina koje 2023. godine nisu ocenjene zbog agresije Ruske Federacije ove godine su vraćene na listu Globalnog indeksa prava. Obe države su dobile najniži rejting u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sa ocenom 5, što ukazuje da u zemlji „nema garancije prava“. Tokom protekle dve godine, Ruska Federacija je ograničila osnovna prava i slobode, uključujući i okupirana područja Ukrajine. Izveštaj skreće pažnju i na ukrajinske zakone o vanrednim situacijama i njihov krajnje negativan uticaj na osnovna radnička prava i pregovaračku moć radnika.
Ipak, najgora situacija u Istočnoj Evropi je u Belorusiji, gde su sindikalni lideri već godinama u zatvoru u krajnje nehumanim uslovima.
Sa druge u Evropi su retki svetli primeri Rumunije i Bugarske. Prva je popravila ocenu sa četvorke (sistematsko kršenje prava) na trojku (redovno kršenje prava), nakon što je rumunska vlada proširila pravo na štrajk i učinila kolektivno pregovaranje obaveznim u preduzećima sa više od 10 zaposlenih. U drugoj susednoj državi su sindikati predvođeni Konfederacijom nezavisnih sindikata Bugarske (CITUB) pobedili u 25-godišnjoj borbi za zakonom garantovano pravo zaposlenih da se sindikalno organizuju što je toj zemlji takođe donelo ocenu tri. Sada se protiv svakog poslodavca za koga se utvrdi da krši sindikalna prava može podneti krivična prijava kao i u bilo kojoj drugoj članici Evropske unije. U izveštaju MKS-a to je ocenjeno kao značajan korak ka povećanju zaštite radnika i sindikalista.
Generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (okuplja sindikate iz … država sa približno 45 miliona članova) Ester Linč govoreći na konferenciji u Ženevi istakla je da su radnici, poslodavci i predstavnici vlada okupljeni u MOR-u, dužni da pomognu da se reafirmiše globalni društveni ugovor. „Samo zajedno možemo da izgradimo pravedniji svet“, istakla je Linč podsetivši na čuvenu Deklaraciju MOR-a iz Filadelfije (1944.) koja je počivala na stavu da „siromaštvo bilo gde predstavlja opasnost za prosperitet svuda“.
ZA OBNOVU DRUŠTVENOG UGOVORA: Šefica evropske sindikalne centrale naglasila je da se građani Evrope nalaze „u vanrednom stanju socijalne pravde“, da se dovode u pitanje čak i osnove društvenog ugovora – ideje solidarnosti, princip poštene plate za pošten radni dan, oporezivanje najbogatijih, nediskriminacija i zaštita najugroženijih, pravo na azil, a čak i pravo na sindikalno udruživanje.
„Radnici su suočeni sa povećanom nesigurnošću posla u kombinaciji sa krizom troškova života koja je umanjila kvalitet života i učinila da su osnove života kao što su dom i hrana mnogima postali nedostupni. To je u oštroj suprotnosti sa malobrojnim privilegovanim koji imaju veliku moć i uticaj i koji odbijaju da plate svoj pravičan deo poreza“, kazala je Ester Linč ističući da je eksploatacija radnika prevelika i da to omogućava jačanje krajnje desnice u evropskim zemljama. U tom kontekstu je pomenula nedavni izveštaj MOR-a koji je „ogolio skandal da ilegalni profiti od prinudnog rada u Evropi iznose više od 84 milijarde evra godišnje“.
Vizija Evropske konfederacije sindikata, prema rečima njene generalne sekretarke, je obnovljeni društveni ugovor „koji štiti i promoviše urođeno dostojanstvo svakog pojedinca, poštovanje radnika i posla koji obavljaju, bez obzira na posao, bez obzira ko su i odakle su“. Ali obnove društvenog ugovora ne može biti ako se razbijaju sindikati ili se pogoršavaju osnovna radnička prava na šta ukazuje Globalni indeks.
Evropa je tradicionalno smatrana uzorom kada je reč o pravima radnika u poređenju sa ostatkom sveta, ali to više nije tako – „evropski socijalni model“ erodira
Povodom pogoršanja stanja u Evropi na konferenciji u Ženevi rečeno je da MOR nastavlja da podržava napore sindikata, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, da zaštite radnike od kršenja prava. Istovremeno su pohvaljeni napori sindikata u regionu da unaprede pravne usluge za svoje članove. MOR će takođe podržavati napore sindikata da utiču na promene radnog zakonodavstva i iniciraju čvršće normativne okvire za prava radnika u skladu sa međunarodnim standardima rada propisanim konvencijama MOR-a.
Teško da će to pomoći recimo naporima sindikata u Srbiji da se značajnije popravi Zakon o radu čijim „doterivanjem“ je Vučićeva vlast značajno derogirala prava zaposlenih i to pod direktnim uticajima poslodavaca, posebno stranih. Poslednjih godina se svako malo priča o donošenju novog zakona ali je veoma jasno koliko su nepomirljivi interesi sveta rada i sveta kapitala. Primera radi, mada to još ne govore eksplicitno, poslodavci bi želeli propise koji će im omogućavati što lakše zapošljavanje i otpuštanje, da se smanje administriranje i troškovi rada i radnika. Iz dva najveće sindikalne centrale, Nezavisnosti i Samostalnog sindikata već dugo zahtevaju da se odgovarajućim normama poslodavcima oteža i poskupi otpuštanje ili bilo kakvo neopravdano sankcionisanje radnika, odnosno da se zaposlenima garantuje što veća pravna zaštita i neometano sindikalno organizovanje.
DEMOKRATIJA NA KONCU: Globalni indeks prava Međunarodna konfederacija sindikata redovno jednom godišnje ažurira od 2014. godine. Generalni sekretar MKS-a Luk Triangl je objasnio da već 11 godina Indeks prati brz pad radničkih prava u svim regionima sveta: „Radnici su srce demokratije, a njihovo pravo da budu saslušani je ključno za zdravlje i održivost demokratskih sistema. Kada se krše njihova prava, napada se i sama demokratija. Demokratija, sindikati i radnička prava idu zajedno; jednostavno ne možete imati jedno bez drugog.“
U izveštaju za 2024. jasno je naznačeno da vlade i kompanije ubrzavaju svoje napore da ignorišu ili krše osnovna prava zaposlenih. Prema oceni MKS-a, „milioni domaćinstava bore se u iscrpljujućem scenariju smanjenih prihoda i ukorijenjene krize rasta troškova života, dok kreatori politike i poslovni lideri aktivno ograničavaju prava radnika da kolektivno traže pravednije plate ili da legalno ostvare svoje pravo na štrajk“.
Međunarodna organizacija rada (International Labour Organization – ILO) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promoviše socijalnu pravdu i međunarodno priznata ljudska i radnička prava. Osnovana je 1919. godine Versajskim mirom a od 1946. je postala prva specijalizovana agencija UN sa sedištem u Ženevi (Švajcarska). MOR danas okuplja 187 država i unutar sistema UN jedinstven je po svojoj tripartitnoj strukturi u kojoj radnici i poslodavci učestvuju kao ravnopravni partneri vladama. Uslovno rečeno, MOR predstavlja mesto planetarnog socijalnog dijaloga.
MKS ukazuje da se „vera radnika u demokratiju urušava“ jer vlade ne čuju pozive na pravedne plate i bolje uslove rada dok istovremeno direktno ometaju pa i sprečavaju pravo na kolektivno pregovaranje i štrajk. Ocena izveštaja je i da demokratija visi o koncu u godini u kojoj će četiri milijarde ljudi širom sveta učestvovati na izborima.
Pogoršanje stanja u Evropi prate slični retrogradni procesi i u drugim krajevima sveta. Skoro devet od 10 zemalja širom sveta prekršilo je pravo na štrajk, dok je približno osam od 10 zemalja uskratilo radnicima pravo na kolektivno pregovaranje za bolje uslove rada. Takođe je veoma zabrinjavajući pokazatelj da su ove godine 74 države proizvoljno hapsile ili pritvarale članove sindikata, dok je nešto više od 40 procenata zemalja uskratilo ili ograničilo slobodu govora ili okupljanja. Tri četvrtine zemalja je ometalo registraciju sindikata, što je približno praksi u 2023. godini. U 75 odsto zemalja radnicima je uskraćeno pravo da osnuju sindikat ili se učlane u sindikat, što je mali napredak u odnosu na 2023. kada je taj procenat bio 77%. Radnici nisu imali pristup pravdi ili im je to bilo ograničeno u 65 odsto zemalja, što je nepromenjeno u odnosu na 2023. godinu.
Ocenu 1 dobija zemlja u kojoj se sporadično krše prava. Radnici se mogu slobodno udruživati, braniti i unapređivati svoja prava kolektivnim pregovaranjem sa vladom i/ili kompanijama. Prekršaji nad radnicima se ne dešavaju redovno.
Ocena 2 dobija se za ponavljanje povrede prava. Zemlje sa ocenom 2 imaju nešto slabija kolektivna radnička prava od onih sa ocenom 1. Određena prava su bila pod stalnim napadima vlada i/ili kompanija čime je ometana borba za bolje uslove rada.
Ocenom 3 vrednuju se zemlje koje redovne krše prava radnika. To su zemlje čije vlade i/ili kompanije se redovno mešaju u kolektivna radna prava. Postoje nedostaci u zakonima i/ili određenim praksama koji omogućavaju česta kršenja.
Ocenu 4 dobijaju zemlje u kojima je kršenje prava sistematsko. To znači da su vlada i/ili kompanije ozbiljno angažovane sa namerom da slome kolektivni glas radnika, dovodeći osnovna prava u opasnost.
Najslabija ocena 5 izriče se zemljama koje su najgore za rad i radnike. Zakonima se mogu propisati određena prava, ali radnici nemaju pristup tim pravima i stoga su izloženi autokratskim režimima i nepoštenim radnim praksama.
Najgoru ocenu 5+ dobijaju zemlje bez garancije prava zbog sloma vladavine prava, kao rezultatom unutrašnjeg sukoba i/ili vojne okupacije.
Ove brojke i trendovi zatamnjuju globalnu sliku u kojoj su decenijama teško sticana demokratska prava i građanske slobode mete teških i nemilosrdnih napada.
U Argentini su sindikati organizovali masovne demonstracije protiv oštrih mera štednje koje je najavio novoizabrani desničarski predsednik Havijer Mileim a vlast je uzvratila kriminalizovanjem uličnih protesta. Tri velike argentinske sindikalne federacije, CGT, CTA-T i CTA-A, ujedinile su se da se suprotstave ozbiljnoj pretnji građanskim slobodama i pravima.
U Egiptu se procenjuje da je od 2018. godine, kada su raspušteni svi nezavisni sindikati raspušteni, njihov broj smanjen sa 1.500 na otprilike 150. Pored toga, vlasti su često smišljale apsurdne administrativne smetnje pokušajima da se registruje neki novi sindikat.
Republika Koreja spada u 151 zemlju koje su prekršila pravo na sindikalno delovanje. Sindikalni lider Jang Hoe Dong preminuo je nakon što se zapalio u znak protesta zbog vladinog stalnog maltretiranja sindikalaca.
U Mjanmaru su vojne vlasti otele vođu sindikata i držale ga pet meseci bez komunikacije sa spoljnim svetom pre nego što je bez pravnog zastupnika osuđen po optužbi za terorizam. Od vojnog udara 2021, sindikalci su masovno hapšeni i zatvarani, a mnogi su zbog brutalnog vojnog režima bili primorani da odu u izgnanstvo.
NASILJEM PROTIV SINDIKATA: Devet sindikalnih lidera u Kambodži krivično je gonjeno zbog učešća u mirnom štrajku protiv razbijanja jednog sindikata.
U Maroku sudije nisu mogle da formiraju svoj sindikat niti da se učlane u neki sindikat, u Ruandi je to zabranjeno pripadnicama službi bezbednosti, dok je u Japanu to zakonom uskraćeno vatrogascima, zatvorskom osoblju, obalskoj straži…
U Šri Lanki je vlada isključila četiri sindikata iz rekonstituisanog tripartitnog Nacionalnog saveta za rad, što je umnogome olakšalo poslodavcima da utiču na promene zakona o radu.
U Demokratskoj Republici Kongo kompanije su koristile podugovaranje kao strategiju da izbegnu kolektivno pregovaranje i da radnicima obezbede poštene uslove.
U Keniji je policija nasilno prekinula miran protest u Najrobiju dok su u Panami zapaljene kancelarije sindikata koji se pobunio protiv rudarske koncesije.
Sindikalci i radnici umrli su zbog nasilja ili su ubijeni u Bangladešu, Kolumbiji, Gvatemali, Hondurasu, Filipinima, Republici Koreji…
Konflikti širom sveta, koji uključuju Haiti, Izrael, Palestinu, Rusku Federaciju, Sudan, Ukrajinu i Jemen, samo su dodatno pogoršali sve teže stanje ljudskih i radničkih prava. Suočenim sa katastrofalnim posledicama rata sindikatima je gotovo nemoguće da slobodno funkcionišu kako bi zaštitili radnike i da bi porodice koje rade imale pristup sredstvima za život.
Kada su prava zaposlenih narušena ili ograničena, na kocki je i sama demokratija, ukazuje izveštaj MKS-a. Zato kampanja „Za demokratiju“ ima za cilj da ojača i odbrani stubove demokratije od desničarskih snaga i interesa usredsređenih na jačanje autokratskih vlasti ili povećanje profita preduzeća na račun sve siromašnijih radničkih slojeva.
Ovaj izveštaj govori i o hrabrim postupcima radnika i sindikalaca koji se često suočavaju sa najtežim mogućim opasnostima da poboljšaju živote svojih kolega i odbrane demokratska prava. MKS zaključuje da međunarodni sindikalni pokret upravo zbog zajedničkih nastojanja da odbrani demokratske vrednosti i prava koja ih podupiru, mora igrati integralnu ulogu u oblikovanju pravednijeg i sigurnijeg sveta za sve.
DOKAZIVANJE KRŠENJA PRAVA: Globalni indeks prava dokumentuje vladina i poslodavačka kršenja međunarodno priznatih radnih prava. Metodologija MKS-a zasnovana je na standardima osnovnih prava na radu, posebno prava na slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i štrajk.
Upitnici se šalju u 340 nacionalnih sindikata u 169 zemalja kako bi se evidentirala kršenje prava radnika uz navođenje relevantnih detalja. Kada sazna za konkretna kršenje zakona MKS kontaktira domicilne sindikate direktno telefonom i e-poštom kako bi potvrdili relevantne činjenice. Pravni istraživači analiziraju nacionalno zakonodavstvo i identifikuju delove koji ne štite na adekvatan način međunarodno priznata kolektivna radna prava. Tekst u vezi sa svakom od rangiranih zemalja u anketi MKS-a upoređuje se sa 97 indikatora izvedenih iz konvencija i pravne prakse MOR-a kojim se utvrđuju kršenje prava radnika u zakonu i praksi.
Upitnici Globalnog indeksa se šalju u 340 nacionalnih sindikata u 169 zemalja kako bi se evidentirala kršenja prava radnika uz navođenje relevantnih detalja
Zemlje su ocenjene u klasterima od 1 do 5+ zavisno od toga koliko poštuju kolektivna radna prava. Postoji pet ocena, od kojih je 1 najbolja a 5+ najgora ocena koju zemlja može da dobije. Nivo ekonomskog razvoja, veličina ili lokacija zemlje se ne uzimaju u obzir jer su osnovna prava univerzalna kojima radnici u svim delovima sveta moraju imati pristup.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
