Snežana Joksimović: Životna sredina ni/je glavno izborno pitanje u Kosjeriću

Izvor: Novi magazin

O ovome smo kao građani Kosjerića, nažalost, mogli da saznamo iz medija, ovde se o tome ćuti. Jer nije vreme da se talasa.

Da li bi pitanje korišćenja alternativnog goriva – što je eufemizam za smeće – trebalo da bude u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave i da li bi proces dobijanja dozvola od nadležnih ministarstava mogao da prođe bez znanja opštinskih vlasti? Teško. Ako znamo da su čelnici vlasti pre nekoliko godina kad je pitanje dozvola bilo aktuelno, a najglasniji od svih nas iz ekološkog udruženja – predsednik opštine, bili kategorično protiv i izlazili s narodom na ulicu.

Šta se u međuvremenu dogodilo? Da li je to pad rejtinga i pritisak na opštinsku vlast odozgo?

Ako je vlast prećutala i progurala tu stvar još u decembru prošle godine, šta je sa opozicijom, zar to ne bi mogao biti glavni adut za pobedu na predstojećim lokalnim izborima? Koje su to teme koje kao građani delegiramo pred svoje potencijalne predstavnike u skupštini?

Da li je spaljivanje otpada u cementnoj peći tema nad temama i ako jeste zašto onda nije u fokusu?

Da li postoji ijedan građanin koji ne misli da je zdravlje najvažnije?

I ako je tako zašto se ćuti?

I sve više se ćuti što je sredina manja, jer politika nezameranja i rajetinski mentalitet uzimaju svoj danak.

A pravo na životnu sredinu je osnovno ljudsko pravo.

Opasnost je pred vratima i kad ako ne sad da se izjašnjavamo o tome?

Ovaj tekst je apel političarima iz cele Srbije da, ako žele da pomognu da Kosjerić pobedi na izborima za koje govore da su lakmus papir i da su sve oči uprte u nas, da okus bace na ovu najveću i sasvim aktuelnu temu – umesto duhova iz prošlosti i projekcije blagostanja u budućnosti – jer znamo da veliki deo Srbije udiše jedan od najzagađenijih vazduha u svetu. Kosjeriću koji je po rezultatima merenja gotovo uvek na najvišim pozicijama – preti egzodus ili ekocid sa višestrukim i ozbiljnim posledicama po ljude, biljke i životinje, zemljište, vazduh i vodu.

U publikaciji „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ iz 2020. koju su potpisali Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine, kao i Institut Batut, Kosjerić je upravo jedna od crnih tačaka.

Gde je tu pravda i pravičnost da jedna od najmanjih opština koja shodno tome generiše najmanje otpada i poznata je kao pionir u seoskom turizmu i umesto da neguje svoje vrlo posebne prirodne i stvorene vrednosti i učini ih atraktorima – postane skladište otpada koji će se uvoziti da bi „Grk“ ostvarivao ekstraprofit dok će posledice da snosi zajednica. Pojeo ćar vajdu, kaže naš narod. Profit od zagađenja, baš lepo.

Neki ljudi iz menadžmenta cementare bi da razgovaramo. Ok, Imali smo tokom godina i godina tribine, ogledna putovanja, analize, ali ne moramo svi da budemo stručnjaci, znamo kako izgleda kad komšija zapali smeće u dvorištu, gume da ne pominjemo. Situacija je binarna. Ili si za ili si protiv. Za su zaposleni i oni koji su na bilo koji način povezani sa njima, protiv su svi ostali. Neki zaposleni su u opoziciji. Ne pada im na pamet da se žrtvuju kao prosvetari u ime nekog višeg cilja. E, pa, neće moći i jare i pare.

Demokratsko pravo i odgovornost nalažu da se kao građani pobunimo i izrazimo stav u odnosu na ovaj izvor značajne frustracije, ali isto tako i političari koji plediraju da nas sutra predstavljaju u lokalnom parlamentu.

Jednostavno moramo znati šta ćete uraditi u vezi sa ovim ako dođete na vlast. I vi koji bi da nam pomognete.

Kad su raspisani lokalni izbori u Kosjeriću rekla sam na fb stranici Kosjerci na internetu: Ako kaniš pobediti, ne smeš izgubiti.

Jer kad prođu izbori Kosjerić će ostati i dalje jedna marginalizovana zajednica u obruču nad kojim se nadvio crni oblak SNS-a, a okolo spalionica, kamenolomi, cink, boje i lakovi, rude poput litijuma i druge na koje je samo pitanje dana kad će najargati nezajažljivi.

O tome šta nas čeka i na izborima i posle njih rečito govori i pesma proslavljenog, nedavno preminulog dramskog pisca i pesnika, akademika Ljubomira Simovića.

SCILA I HARIBDA

Bežim od Haribde, Haribda me tuče

iz svih svojih vodenih topova!

Otimam se da udahnem vazduh,

borim se da izronim iz vode,

koja me hvata za noge, vuče na dno,

koja mi se iznad glave sklapa!

Hvatam besnu bujicu za rep,

ova će me bujica odavde izneti,

ova će me bujica izbaviti!

A bujica me kao munja nosi

pravo prema Scili, kojoj ulećem

u 6 usta i 12 šapa!

Biografija

Snežana Joksimović je diplomirana turizmološkinja, zaposlena je u Turističkoj organizaciji Kosjerić, kojom je jedno vreme i rukovodila. Iz nje je niz projekata kojima se popularizuju kultura, tradicija i prirodne lepote ovog dela Zapadne Srbije. Autorka je „Razotkrivanja“, časopisa koji afirmiše kulturno-istorijske vrednosti kraja i istoimenog bloga. Iznad svega je majka troje dece.

GLOSA

Neki ljudi iz menadžmenta cementare bi da razgovaramo. Ok, Imali smo tokom godina i godina tribine, ogledna putovanja, analize, ali situacija je binarna. Ili si za ili si protiv. Za su zaposleni i oni koji su na bilo koji način povezani s njima, protiv su svi ostali. Neki zaposleni su u opoziciji. Ne pada im na pamet da se žrtvuju, kao prosvetari u ime nekog višeg cilja. E pa neće moći i jare i pare

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.