Sledi politički zemljotres

Intervju Bojan Đurić, Ujedinjena demokratska Srbija

Razgovarala: Jelena Aleksić

Jesu li otpadnici ili lideri? Ko su ljudi okupljeni u Ujedinjenoj demokratskoj Srbiji? Iskusni političari čiste biografije ili nekakvi “projektanti” Bebe Popovića i Vučića? Šta će oni ponuditi građanima na izborima, koje su, kako veruje deo opozicije, morali bojkotovati ako su prava opozicija? Mnogo pitanja za Bojana Đurića, osnivača pokreta Srbija 21, a sada Ujedinjene demokratske Srbije, u kojoj je teško nabrojati sve nekadašnje članove: LDP, DS, PSG, DJB… No, da krenemo redom i, ono najvažnije, da pokušamo da građanima objasnimo istinu. Onu za koju će sutra glasati, na osnovu koje će birati sopstvenu budućnost u zemlji koja se danas deli na “lončare” i “bakljače”. Terasa do terase, komšija do komšije. A sve izdajnik do izdajnika.

U ovakvom i ovom političkom ambijentu organizacija Srbija 21 saopštava da “nije osnovana s ciljem izlaska na izbore, odnosno bojkota”. Pa ipak, predizborna lista je predata, a udruženje naraslo do široke političke koalicije. Zašto?

Srbija 21 nije osnovana sa ambicijom da bude politička organizacija koja izlazi na izbore, ali jeste kao organizacija koja treba da odgovori na neka od otvorenih pitanja. Mi smo svi celog svog političkog života smatrali da je pitanje Evrope i evropskih integracija ključno. I pitanje šta će ostati od Srbije kada svi odu.

Šta je bio cilj organizacije, šta ste želeli da postignete?

Suština je bila da ponudimo odgovore, tada, 2018, da formulišemo politike, ali i da ukažemo društvu da osim tradicionalnih problema imamo i druge, pitanja savremenog doba za koje verujemo da Srbija još nije spremna da pruži adekvatne odgovore. Generalno, smatrali smo da je javni i politički život dosadan, bezbojan i nezanimljiv i da u takvim okvirima jeste potrebno da se pojavi grupa koja će uneti nešto novo.

Kako ste vi obojili dosadan politički život u Srbiji?

Otvorili smo neka od pomenutih pitanja, pre svega ono kako ljudi žele da žive. Ispostaviće se iz istraživanja koje smo radili da građani Srbije žele da žive po zapadnim standardima, da više od 90 odsto ljudi kada razmišlja da ode iz zemlje, hoće na Zapad, a onda je u nekom trenutku postalo jasno da taj pokušaj da se utiče na društvenu stvarnost može i mora da dobije novi oblik. Naročito posle obilaska Srbije, koju smo prošpartali uzduž i popreko. Ljudi na lokalu smatraju da su ostavljeni na cedilu posle raspada demokratskog spektra partija. Oni smatraju da niko ozbiljan nije u stanju da zastupa njihove interese. Ovo nije utisak, ovo je činjenica na koju su nama ukazali isti ti ljudi. Oni su tražili da se organizujemo i motivisali nas da odgovorimo na njihove potrebe. Okupili smo organizacije i ljude iz više od 100 gradova Srbije, rešeni da sve te ljude i druge ne ostavimo na cedilu još četiri godine.

U pitanju je koalicija koju čine bivši članovi gotovo svih političkih partija u zemlji. Šareno, a mnogi bi rekli neprincipijelno. Vi smatrate da je to koalicija sastavljena od ljudi koji znaju kako se menja vlast. Jesu li “bivši” prednost ili mana za osvajanje poverenja građana?

Najpre, ne mislim da smo mi bivši, ni u kom smislu. To je uprošćeno gledanje. Mnogi od ljudi koji su u Srbiji 21, a koji su danas i u Ujedinjenoj demokratskoj Srbiji bavili su se politikom i nastavljaju to da rade. Mnogi su bili uspešni, ali niko od njih ili nas nije bio na čelu svojih partija ili u izvršnoj vlasti. To nije politička generacija bivših jer su to ljudi u punoj političkoj snazi, koji su naučili nešto iz prošlosti i koji imaju iskustvo.

Kad kažete nisu bili lideri, a prethodno govorimo o razorenoj demokratskoj opoziciji, ograđujete li se to od odgovornosti za poprilično rasparčanu opoziciju u zemlji?

Ne radi se ovde o ljudima koji idu iz jedne u drugu stranku nego o ljudima koji su se u međuvremenu promenili u odnosu na sopstvene stranke koje su ostale mrtve. Ljudima koji idu u korak s vremenom. Taj diskurs “bivši” nameću oni koji su ostali u prošlim vremenima pokušavajući da zadrže monopol na tom političkom spektru iako je jasno da su tragično neuspešni u tome. Konkretnije, svi ljudi u UDS ponosni su na ono što su radili. Ja bih rekao da su to ljudi koji su sposobni da shvate da se politika menja i da taj fatalizam prema kojem je sve zauvek izgubljeno na demokratskoj sceni Srbije, i da će ona nužno ostati u manjini, nije naša sudbina.

Šta to znači?

To znači da se politika ne može voditi iz beogradskih centrala niti se po Srbiji mogu slati fermani šta će i kako da se radi na lokalu. Ovo je novo doba i naša osnovna ideja je da pokušamo da kroz niz koraka, političko organizovanje i nekoliko godina izbornih ciklusa izgradimo moćnu i sposobnu organizaciju koja će obuhvatati sve one koji artikulišu interese građana koji su za evropske, demokratske i građanske vrednosti. Srbija može da funkcioniše samo ako ima ravnotežu političke moći.

S tim u vezi, na šta računate na izborima? Je li ključni adut spušteni cenzus, kako vas optužuju neki bivši politički saborci?

Nikad u ovo ne bismo ušli da su nam ambicije tako niske. Cilj je da pokažemo nešto što je bilo neverovatno u Srbiji do pre samo nekoliko meseci – da je grupa ljudi sposobna da se organizuje, okupi potentnu političku koaliciju koja nije skupljana zbrda-zdola nego ih ujedinjuju iste političke ideje. Mi ćemo da uđemo u parlament i da nakon toga nastavimo da okupljamo ljude koji dele naše vrednosti kako bismo se spremili za izbore 2022.

Jedan od lidera “Srbija 21” Nenad Konstantinović nedavno je rekao da veruje da će snaga koalicije biti takva da ćete na izborima 2022. pobediti Vučića. Preambiciozno ili ne?

To zavisi pre svega od nas, hoćemo li svojim radom stvoriti okolnosti da tako nešto bude moguće za dve godine. Verujem da će nakon ovih izbora nastati politički zemljotres, koji će na sceni ostaviti samo one koji su razumeli novu realnost i na nju dali odgovore. Mi zaista ne spadamo u fataliste koji veruju da će sadašnja vlast nužno vladati još deceniju. Oni koji su pobegli od izbora poručuju nam da nema nade, da ništa ne treba raditi i da će vlast pasti sama od sebe. A to se neće dogoditi niti smo mi hteli da pristanemo na takvu vrstu političke lenjosti.

To je i delimično odgovor na pitanje o optužbama na vaš račun da ste Vučićev projekat, odnosno buduća fikus-opozicija koja izdaje opoziciju i bojkot.

Da raščistimo jednu stvar – Vučiću baš ništa ne nedostaje, nikakva fikus ili nefikus opozicija. To nije jasno samo onima koji nisu sposobni da ponude ništa talentovanije od optuživanja. Međutim, činjenica da nas optužuju na tako glupe načine potvrđuje da smo snaga koja će se boriti za više od cenzusa. Naše je mišljenje da je jedini način da se protiv vlasti bori i pobedi na srednji rok, to da se u političkom životu učestvuje, da se jača, da se štite interesi građana tamo gde je to moguće, a to je parlament. Druga opcija je ostaviti ih na milost i nemilost vladajućem režimu. Generalno, Ujedinjena demokratska Srbija svakako neće odgovarati na takve optužbe, a posebno nećemo gubiti vreme na besmislice kad je do izbora ostalo još samo pet nedelja i treba mnogo raditi s ljudima i za ljude.

Razgovaramo usred kampanje, znači li to da nećete komentarisati političke protivnike i zašto?

Rasprava u kojoj se međusobno napadamo ili nadgornjavamo oko toga ko je opozicija a ko ne zapravo je bavljenje samim sobom, a ne građanima kojima, posle dva meseca izolacije i straha od drugog talasa epidemije, treba nešto ozbiljnije. Neko ko će čuti njih i njihove potrebe, neko ko će dokazati da zna kako bolje organizovati ovu zemlju u novoj vanrednoj situaciji, ko će ih tretirati na humaniji način nego sada. Korona je pokazala koliko je država loše organizovana i kako je sem rigidnih mera, od kojih su mnoge bile nužne, nesposobna da stanovništvu ponudi nešto više. Kriza je, ukratko, otvorila pitanje funkcionalnosti države.

Šta je ono što vi možete ponuditi drugačije?

Mnogo toga. Između ostalog, odgovoran političar mora dokazati da je u stanju da razume promenjene okolnosti i da odgovori na sasvim nove izazove. To je ključna razlika između nas i ostatka opozicije i vlasti. Nijedan odgovor na pitanje eventualnog drugog talasa korone neće moći da ponudi deset političara, ali mogu da pokažu kako bi organizovali sistem, da uzmu u obzir nekakve alternativne metode rešavanja problema, da se prilagode i ne potežu samo i isključivo za represijom, zabranama i rigidnim merama koje su državi uvek na raspolaganju. Među najdrastičnijim merama je ona od 100 evra svakome, pa onda promena da su građani naterani da zovu državu i mole za pomoć. To je ispod svake granice dostojanstva. Konačno, nije na političarima da nose respiratore po Srbiji nego da razumeju do koje mere se društvo promenilo posle ove i svake druge krize. Posao političara je da nađe najbolje ljude među nama i da ih uključi u rešavanje problema, od zdravstva preko obrazovanja, ekonomije, ljudskih prava i slično.

Koja je to nova realnost o kojoj sve vreme govorite? Kako je vi vidite?

Nova realnost je da su ljudi mnogo mobilniji nego pre, da nije više moguće baviti se politikom tako što ćete četvrtkom održavati sednice opštinskih odbora. Potpuno je promenjena medijska scena i načini na koje se dolazi do informacija, a sve to znači da i mi moramo da se menjamo i građane podstičemo na korak napred, a ne unazad po ustaljenim stazama od kojih nas sve boli, i prošlost i budućnost. Ovde se neprekidno prave paralele sa devedesetim godinama, a samim tim nameću modeli ponašanja iz tog vremena. Zato u srpskoj politici ima tako malo inovatora, ljudi koji razmišljaju sasvim mimo okvira. Za njih ovde gotovo da nema mesta.

Pominjete i ljude sa lokala, te organizaciju politike koja se uglavnom svodi na centrale u Beogradu. Vi ste putovanja po Srbiji započeli još ranije. Istovremeno, govorite o eri interneta i novih tehnologija, koje mnogi danas koriste za kampanju. Šta je pravi put?

Nama je od ljudi s lokala došla ideja da idemo na izbore. Svako bi trebalo da zna da različiti delovi Srbije imaju različite potrebe i njih sve treba posebno čuti, a onda artikulisati politiku koja uzima u obzir sve te različitosti. Srbija mora da bude organizovana kao zemlje EU, mora da omogući pluralizam, da različitost tretira kao snagu, a ne kao slabost. Jer, kada je sve uniformno, onda Srbija izgleda kao danas. A ja ne znam nikoga ko je zadovoljan kako ona sada izgleda.

Neprestano govorite o evropskoj budućnosti Srbije, ali retko pominjete ključne unutrašnje probleme kao što je Kosovo. Kakav je vaš odgovor na ovo pitanje?

Ujedinjena demokratska Srbija se zalaže za rešenje. Mi smatramo da je odlaganje rešenja katastrofalno po interese svih nas. Rešenje koje je za nas prihvatljivo jeste ono koje je rezultat dogovora Beograda i Prištine i koje ima jasnu političku podršku Zapada.

Znači li to onda da je za vas prihvatljivo priznavanje nezavisnosti Kosova ukoliko je podržano od Zapada?

Ja sam precizno kazao da na rešenje moraju pristati obe strane, da ono mora doneti stabilnost celog regiona i da ga mora podržati Zapad.

Na kraju, koliko god da putujete po Srbiji, bez medijske podrške teško da se može biti prepoznatljiv. Medijske neslobode su i razlog za bojkot izbora.

Ako me pitate kako, onda ću vam odgovoriti da je teško doći do medijskog prostora. Naš je predlog da se RTS ukine jer je pokazao da ne može da funkcioniše kao normalan javni servis ni u informativnom ni u političkom smislu, ali i u svim drugim segmentima za koje ima privilegovan zakonski položaj i prihode. Možda je vreme da odustanemo od iluzije da Srbija može da ima pristojan javni servis.

Bojan Đurić: Mi ćemo ući u parlament i nakon toga nastaviti da okupljamo ljude koji dele naše vrednosti kako bismo se spremili za izbore 2022.

Bojan Đurić: Naš je predlog da se RTS ukine jer je pokazao da ne može da funkcioniše kao normalan javni servis ni u informativnom ni u političkom smislu

Tekst je prenet iz Novog magazina.