Saša Mirković: Revolucija i njena radijska deca

1. July 2021.
Navršilo se tri decenije od proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske i petnaest godina otkad je Srbija ponovo postala suverena država, što su idealni povodi za analizu dosadašnjih dometa državnih politika nekadašnjih jugoslovenskih republika.
sasa
Saša Mirković. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Saša Mirković

Primetan je nedostatak uporedne analize medijske situacije i nivoa slobode izražavanja, za koju teško da postoji bolji opis trenutnog stanja od sudbine i statusa tri ključne radio-stanice – Radio Študenta, Radija 101 i Radija B92, kao svojevrsnih alternativnih elektronskih medijskih toponima nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.

Na globalnoj listi indeksa medijskih sloboda francuske nevladine organizacije Reporteri bez granica među ove tri države najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 36. mestu. Zebnju uliva podatak da je u odnosu na prošlu godinu pokvarila plasman za četiri mesta, što je direktna posledica tretmana medija od izvršne vlasti. Odnos Janeza Janše prema prema državnoj novinskoj agenciji STA i uskraćivanje njenog finansiranje doveli su do reakcije Tereze Ribeiro, predstavnice OEBS-a za slobodu medija, i Dunje Mijatović, komesarke Saveta Evrope za ljudska prava, koja je ukazala na uočljivo pogoršanje slobode izražavanja i medija.

Iako je Hrvatska za tri mesta popravila plasman na ovoj listi, sadašnje 56. mesto je daleko od standarda koje treba da dosegne članica Evropske unije. U poređenju sa silaznim trendovima u domenu ljudskih prava u Mađarskoj i Poljskoj, stvari i ne izgledaju toliko loše, činjenica je da su daleko od dobrog. Pogotovo ako se imaju u vidu ocene predsednika Hrvatskog novinarskog društva Hrvoja Zovka, koji ukazuje na povećan broj tužbi protiv tamošnjih medija koje vode njihovom finansijskom iscrpljivanju i pojavi autocenzure, zbog čega je reagovala i Evropska federacija novinara.

Srbija je već dve godine na 93. mestu. Porazna je činjenica da je bilo potrebno samo sedam godina da se sunovrati sa rekordno visokog 54. mesta iz vremena kada je državni sekretar za medije bio potpisnik ovih redova.

Hoću da kažem, može se i mora bolje.

Pod uslovom da postoji politička volja kakva je postojala još 2014, kada su usvojeni važeći hvaljeni medijski zakoni.

U takvim okolnostima zanimljivo je osvrnuti se na sudbinu nekadašnje radijske medijske osovine koju su svojim sličnostima i razlikama personifikovali Radio B92, Radio 101 i Radio Študent, kao stanice koje su bile akteri, svedoci, a na kraju i žrtve turbulentnih decenija za nama. Mnogo je toga što povezuje tri radio-stanice iz njihovih najslavnijih dana na transverzali Ljubljana–Zagreb–Beograd. Počev od vremena nastanka u jednopartijsko doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije preko uloge koju su odigrali do sudbine koju su doživele.

Študent je 1969. osnovala Studentska organizacija Univerziteta u Ljubljani, i to je jedna od najstarijih evropskih nekomercijalnih, alternativnih stanica koja je izrasla u svojevrsnu instituciju prevashodno finansiranu iz budžeta. Prošle godine slovenačko Ministarstvo za kulturu je izdvojilo 100.000 evra za Radio Študent, dok je osnivač, studentska organizacija Univerziteta u Ljubljani, snizila svoj finansijski udeo sa 120.000 na 84.000 evra.

Slovenačko novinarsko udruženje kritikovalo je Ministarstvo kulture zbog rezultata ovogodišnjeg tendera za sufinansiranje medijskih programa, koji je otkrio da nekoliko radio-stanica, poznatih kritičkih novina i istraživačkih medija više neće dobiti državna sredstva. Ovakva odluka uklapa se u slovenački turbulentni političko-medijski mozaik tokom vladavine desničarskog premijera, koji je pod sve većim udarom organizacija koje se bave slobodom izražavanja.

Nekako u isto vreme, posle 37 godina postojanja, prestalo je emitovanje zagrebačkog Radija 101, koji je izgubio koncesiju za radio-frekvenciju. Osnovana kao Omladinski radio Stojedinica, najveću slavu doživeo je pre tačno četvrt veka, kada se zbog najave gašenja usled nedodeljivanja koncesije za frekvenciju na zagrebačkom Trgu Bana Jelačića skupilo više od 100.000 ljudi u znak podrške ovom mediju.

U međuvremenu je popularnost Radija 101 značajno opala zbog tenzija između vodećih ljudi Stojedinice i naraslih dugova, što je pre nekoliko godina rezultiralo promenom vlasničke strukture. Vremenom je od nekadašnjeg kultnog radija ostalo samo ime, zbog čega su pojedine hrvatske kolege zaključile da se “zove Radio 101, ali nije Stojedinica”. To je očito bio i ključni razlog svojevrsnog muka kojim je propraćen nestanak iz etra radio-signala ove stanice.

Koliko god slične zbog uloge u demokratizaciji slovenačkog, hrvatskog i srpskog društva, radio stanice Študent, 101 i B92 suočile su se kroz istoriju sa različitim izazovima i, pokazalo se, nepremostivim preprekama. U slučaju Srbije, nespremnost vlasti na postojanje “psa čuvara demokratije”, zaštitnika i promotera javnog interesa nakon petooktobarskih promena, kao i zamerke zbog istraživačkog novinarstva, bavljenja tranzicionom pravdom i suočavanja s prošlošću, svoje veliko finale doživela je ekonomskom krizom koja je dotukla nekadašnji RTV B92.

Svojevrsni eho takvog scenarija, u kojem je politička ekonomija imala presudnu ulogu, pratio je Stojedinicu, a evo polako nagriza i Radio Študent. Revolucija jede svoju decu. Sreća u nesreći je da nekadašnji Radio B92 više ne nosi to ime, dok televizija svojim programom svakodnevno dokazuje da nema dodirnih tačaka sa originalom. Tim pre ponovo bih savetovao promenu imena jer poređenja ne idu u korist onima koji su doneli takvu odluku misleći da snagom nekadašnjeg moćnog brenda mogu da nadomeste sve što je krasilo nekadašnji B92.

Ispada da je Radio B92 preživeo Miloševića, ali nije demokratiju. Stojedinica je preživela Tuđmana, ali je izgubila nekadašnju dušu i frekvenciju. Radio Študent se posle pola veka postojanja bori za opstanak u godini slovenačkog predsedavanja Evropskoj uniji.

A nekada davno svi smo sanjali da će doći dan kada će poteći medijski med i mleko. Sada je jasno da taj dan nikada neće svanuti.

Saša Mirković je osnivač i dugogodišnji direktor i predsednik Upravnog odbora Radio-televizije B92 iz njenih najslavnijih dana. Bio je osnivač i predsednik ANEM-a. Od 2013. do 2016. obavljao je funkcije pomoćnika ministra i državnog sekretara za medije u Ministarstvu kulture i informisanja. Doktorand je na Fakultetu za medije i komunikacije, na kojem ujedno i predaje. Radi kao medijski konsultant.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click