Rodoljub Šabić – „Sadisti“ i „pučisti“ u borbi za REM

Autor: Rodoljub Šabić, advokat i pravni analitičar Izvor: Novi magazin

Pre nekoliko dana studenti koji blokiraju zgradu RTS su uputili skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje pismo u kom zahtevaju da se ponovi proces za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Studenti traže da Odbor ponovi taj proces poništavanjem prethodnog javnog poziva i objavljivanjem novog i najavljuju da će protest ispred Radio-televizije Srbije trajati sve dok ne bude objavljen novi javni poziv za izbor članova Saveta REM.

Iako je ih je nakon tog zahteva predsednice skupštine nazvala „sadistima“, a novoizabrani ministar za informisanje „pučistima“ lako je prepoznati legitimitet studentskog zahteva. U vreme najvećih protesta u Srbiji od 90-ih godina, uprkos i održavanim i najavljenim protestima studenata ispred RTS-a i RTV-a, Vlada Srbije i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje su se upustili u bahato kršenje Zakona o elektronskim medijima, prvo ne poštujući rokove za pokretanje i sprovođenje postupka, a potom tako što su uz pomoć mreže „fantomskih“ organizacija koje su predlagale i podržavale kandidate poželjne vlasti pokušali da osiguraju potpunu kontrolu nad jednom od bitnih stubova aktuelnog, autoritarnog načina upravljanja društvom. 

Reakcija je pre ili kasnije bila neizbežna.

Istovremeno jako je teško, praktično nemoguće razumeti, ne samo sa stanovišta javnog interesa, krajnje neodgovorno postupanje vlasti. Jer, čak i da je u potpunosti poštovala proceduru izbora novih članova Saveta REM-a imala je mogućnost da koristeći ubedljivu poslaničku većinu u Skupštini u na kraju procesa Savet izabere većinu članova na koje može da računa i tim obezbedi da u REM i dalje ima zaštitnika svojih interesa, a ne javnog. A bahatim ponašanjem i kršenjem procedure dovela je do toga da Srbija već pola godine faktički nema REM i da je neizvesno kada će ga imati.

Čak i da je u potpunosti poštovala proceduru izbora novih članova Saveta REM-a, vlast je imala mogućnost da koristeći ubedljivu poslaničku većinu u Skupštini izabere većinu članova na koje može da računa i obezbedi da u REM-u i dalje ima zaštitnika svojih interesa

RETROSPEKTIVA: Pokušaj da se konvulzivni postupci vlasti u vezi sa REM razumeju podrazumeva retrospektivu, od bar godinu i po.

U oktobru u 2023. dobili smo novi Zakon o elektronskim medijima. Vlast ga je pompezno predstavila kao važan korak ka daljem unapređivanju medijske scene i ka daljoj implementaciji Strategije razvoja sistema javnog informisanja za period 2020–2025. i javno se zahvalila svima koji su učestvovali u izradi ovog zakona

Novi zakon je, pored harmonizacije sa EU Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama i ispunjavanja obaveza iz pregovora sa EU, imao za posebno važan cilj stvaranje preduslova za veću nezavisnost i profesionalnost REM-a. U skladu sa tim predvideo je i izbor novog sastava Saveta, najvažnijeg organa REM-a, na osnovu kriterijuma jasnijih i oštrijih u odnosu na prethodni zakon. Zato je predvideo i da članovima Saveta izabranim u skladu sa prethodnim zakonom mandat prestane ranije, da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, dakle do 4. novembra prošle godine, a da do tada bude izvršen izbor novog sastava Saveta REM-a.

Te odredbe su usaglašene nakon dugotrajnih i mučnih pregovora uz saglasnost sve tri strane (novinarska i medijskih udruženja, Vlada i međunarodni partneri – Delegacija EU u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, Ambasada Kraljevine Norveške i Fondacija Konrad Adenauer) – koje su učestvovale u procesu izrade novog zakona. U osnovi saglasnosti oko potrebe promene sastava Saveta REM-a bila su iskustva u vezi s njegovim višestruko neprincipijelnim, često i doslovno skandaloznim postupcima, brojnim propustima i ignorisanjem javnog interesa.

Ali vlast je ubrzo još jednom potvrdila spremnost da pravila u čijem kreiranju učestvuje i koja sama formalno definitivno utvrđuje, kad god joj je to „zgodno“ dezavuiše, izigrava i krši.

Prvo je septembra 2024. tad aktuelni ministar za informisanje i telekomunikacije obavestio javnost da u zakonskom roku neće biti izvršen izbor novog sastava Saveta REM-a šta više čak ni raspisan javni poziv za taj izbor „dok se ne okonča procedura pred Ustavnim sudom povodom inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim medijima“ koju su u međuvremenu podneli članovi Saveta REM-a. Ovakvo „objašnjenje“ za grubo kršenje striktnih odredbi zakona bilo je pravno bukvalno skandalozno.

Da je objašnjenje“ neprihvatljivo potvrdio je i nešto kasnije skupštinski Odbor koji je nakon reakcija javnosti raspisao javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova novog sastava Saveta REM. Učinio je to krajem novembra 2024. sa više meseci zakašnjenja u odnosu na zakonom utvrđene rokove i nakon što je po sili zakona prestao mandat starom Sastavu Saveta REM. 

Uzgred, tek znatno kasnije, krajem marta ove godine Ustavni sud je odbacio pomenutu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim medijima.

Na Veliki ponedeljak studenti su ušli u drugu sedmicu blokade Radio-televizije Srbije u Beogradu. U blokadama ulaza u objekte RTS u Takovskoj i Aberdarevoj ulici, kao i studije na Košutnjaku, studentima su se pridružili brojni građani. RTS je saopštio da je podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv N.N. lica-organizatora blokada, kao i da su zatražili reakciju međunarodnih institucija.

Tokom praznika studenti su građanima nudili „porodični ručak“ – obezbeđen donacijama građana – uključujući jaja ofarbana u skladu sa uskršnjim običajima. Oni koji su želeli da praznične dane provedu sa porodicom imali su tu privilegiju zahvaljujući studentima iz Novog Pazara koji su stigli u glavni grad da privremeno odmene kolege.

MINISTARSKO „MIŠLJENJE“: I postupku kandidovanja bivši ministar je dao još jedan „doprinos“ davanjem „mišljenja“ da se odredba čl.17. Zakona o elektronskim medijima po kojoj „član Saveta „ne može biti ponovo biran“ ne odnosi na članove prethodnog sastava Saveta REM! 

Bez obzira na to što norma zakona o zabrani reizbora nije sasvim eksplicitna ovakvo mišljenje je krajnje kontroverzno sa obzirom na to da je upravo loš rad tog sastava Saveta bio jedan od glavnih razloga za donošenje novog zakona. A mišljenje je poslužilo kao osnov za snažan pokušaj da se u novi sastav REM instaliraju ljudi iz starog i njihovi saradnici iz stručnih službi REM, da se ako ne potpuno ono bar delimično „reciklira“ Stari REM u čemu su se, na žalost, posebno istakli formalni zaštitnici ljudskih prava, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije.

Od samog početka izbornog procesa poslanici vladajuće većine su pokazali neskrivenu nameru da nastave da kontrolišu REM, da smatraju da je njihovo pravo da izaberu koga god žele i da ih ne interesuje to što su među predlagačima i „fantomske“ organizacije koje ne ispunjavaju uslove a među kandidatima, koje takve organizacije predlažu, dobar deo očigledno ne ispunjava zakonom predviđene uslove. Uprkos mnoštvu dokaza o nepravilnostima i kršenju zakonskih standarda, odbacili su sve primedbe i predloge.

PREDLAGAČI I „PREDLAGAČI“: Ako se od ukupnog broja predlagača (121) izuzme 60 organizacija koje su podržale nezavisne kandidate (u kategorijama onih koje se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece), a potpuno su ispunjavali zakonom predviđene uslove (određena dužina delovanja i broj članova, plaćene članarine, projekti, itd.), među preostalima više od pola ih očigledno nije ispunjavalo te uslove ili bar nije pružilo nikakve dokaze da ih ispunjava, dakle nisu smeli imati status predlagača. Ali taj status im je većina u Odboru priznala i takvi „ovlašćeni predlagači“ su u fazi finalnog usaglašavanja, svedenog na puko preglasavanje, gde god je bilo moguće , eliminisali konkurenciju. Posebno drastičan primer je bilo eliminisanje nezavisnih kandidata NUNS-a i Univerziteta umetnosti nesumnjivo superiornih u odnosu na konkurente. Iako član Saveta, po čl.10 Zakon o elektronskim medijima, može biti „samo lice koje ima ugled u javnosti,“ među utvrđenim kandidatima favorizovanim od strane vlasti koji navodno „imaju ugled u javnosti“ dobar deo je široj javnosti gotovo potpuno nepoznat, neke je i uz pomoć pretraživača teško pronaći na internetu.

Ne želeći da svojim učešćem dalje doprinose prividu legalnosti i legitimnosti potpuno kompromitovanog izbornog postupka sedmoro od definitivno utvrđenih 18 kandidata i kandidatkinja povuklo je saglasnost za kandidaturu. Tako je od devet kategorija iz kojih se po zakonu bira jedan od dva kandidata, u tri je ostao jedan kandidat, a u dve niti jedan, dakle u pet kategorija postalo je nemoguće birati.

Uprkos tome na početku sednice Odbor za kulturu i informisanje je zatražio da se na dnevni red skupštinskog zasedanja stavi izbor kandidata za članove Saveta REM-a, ali taj zaista bezočan predlog nije prihvaćen. Valjda je i vladajućoj većini bilo jasno da bi izbor samo četiri poželjna člana bio previše providan način da se tim ljudima obezbedi sinekura, status i novčana primanja, ali da ne bi bilo moguće konstituisati Savet. Za rad Saveta, prema čl.22 Zakona o elektronskim medijima, neophodan kvorum je većina od ukupnog broja, dakle pet, a za izbor predsednika i zamenika predsednika dvotrećinska većina, šest članova.

BEZ ODGOVORNOSTI: Tako već gotovo pola godine nemamo Svet REM-a a samim tim ni REM. Hoće li neko za to snositi odgovornost, krivičnu političku, bilo kakvu? I kada ćemo imati REM?

Odgovornosti će, po običaju, izostati. Još pre šest meseci zbog svesnog propuštanja da se u zakonskim rokovima sprovede proces izbora novog Saveta REM podneta je krivična prijava protiv predsednice Odbora za kulturu i informisanje ali javnost do danas nije obaveštena da je tužilaštvo povodom te prijave bilo šta preduzelo.

O političkoj odgovornosti u Skupštini kakva je naša nema smisla ni govoriti. Uostalom predsednica Odbora je u međuvremenu unapređena, sada je potpredsednica Skupštine.

Hoćemo li i kada dobiti, koliko toliko, funkcionalan REM?

Zakon koji je ona sama donela obavezuje vlast da to obezbedi. Nalažu joj to i obaveze iz Reformske agende koju je sama pravila. To od nje očekuju partneri iz EU Šta više ima za to i finansijski stimulans jer je za konstituisanje REM-a Srbija trebalo da iz fondova EU dobije preko 20 miliona evra. Ali uprkos svemu tome odgovor na ovo pitanje, uostalom kao i na većinu aktuelnih je neizvestan, u sferi je različitih spekulacija.

Kao i odgovor na mnogo važnije pitanje – kako će Savet REM izgledati?

Ključnu ulogu u boljem funkcionisanju REM trebalo bi da ima Savet biran iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti bitnih za delokrug REM. Ljudi sa priznatim, nespornim ugledom u javnosti, stečenim zalaganjem za slobodu izražavanja, protok informacija, ostvarivanje ljudskih prava, unapređenje demokratije, poštovanje ustavnosti i zakonitosti. Samo ljudi sa dignitetom, nezavisni, mogli bi obezbediti da REM zaista funkcioniše kao nezavisna institucija.

Očekivanje da bar približno tako i bude u situaciji u kojoj je državna skupština koja bira članove Saveta puka glasačka mašina aktuelne vlasti deluje kao iluzija, kao nešto neverovatno. Ali, ne treba potceniti činjenicu da je sada to zahtev mladih ljudi koji su svojim protestom koji je prerastao u opšti i masovan građanski protest već pokazali da je mnogo šta što je do skora izgledalo nemoguće ipak moguće.

GLOSA

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.