Rano je za otvaranje granica

Procenjuje se da je za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno da najmanje 50-60 procenata populacije dođe u kontakt sa infektivnim agensom, u ovom slučaju sa oboljenjem uzrokovanim koronavirusom, što u ovoj fazi epidemije svakako nije slučaj, pošto veliki broj ljudi nije bio zaražen, kaže za Novi magazin direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marjan Ivanuša

Razvojem pandemije izazvane koronavirusom razvijaju se i metode suzbijanja bolesti. Širom sveta u toku je više od stotinu istraživačkih projekata čiji je cilj vakcina, a sem o tom univerzalnom leku imunizacije, sve više i češće se govori o kolektivnom imunitetu. Za direktora Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marjana Ivanušu prvo pitanje Novog magazina je upravo ta za većinu ljudi velika enigma – da li je kolektivni imunitet moguć bez vakcine?

“Procenjuje se da je za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno da najmanje 50-60 procenata populacije dođe u kontakt sa infektivnim agensom, u ovom slučaju sa oboljenjem uzrokovanim koronavirusom. To je onda štit da virus ne uđe u populaciju. U ovoj fazi epidemije Covid-19 to svakako nije slučaj jer veliki broj ljudi nije bio zaražen. Zasad se više oslanjamo na preventivne mere u borbi protiv ove pandemije nego na sticanje kolektivnog imuniteta jer to omogućava da se kontroliše epidemija. Naravno, kada budemo u prilici da imamo vakcinu, mogućnost da se dođe do kolektivnog imuniteta biće veća”, kaže doktor Ivanuša.

*Ukoliko se takav prirodni kolektivni imunitet ostvaruje u granicama jedne zemlje, šta će to značiti za slobodu kretanja u budućnosti, bar do vremena vakcine?

U ovom trenutku nijedna država u svetu nije ni blizu dostizanja kriterijuma za sticanje kolektivnog imuniteta.

Kao što možemo da vidimo, različite zemlje pokušavaju da uvedu različite kriterijume kako bi omogućile da se ljudi što pre vrate u neke, u ovim uslovima, moguće tokove. U dolaznom periodu države će nalaziti pojedinačne, bilateralne ili multilateralne modele za kretanje ljudi preko granice. Još je, međutim, teško govoriti o detaljima jer većina zemalja tek počinje sa ublažavanjem mera i moraju, pre svega, da se vide posledice koje će nastati po epidemiološku situaciju, da bi moglo da se govori o otvaranju granica jer je to svakako uvećani rizik za kontrolu epidemije.

*Različite zemlje, različiti modeli ponašanja građana, od mekog švedskog i kanadskog preko umerenih u zemljama zapada do rigoroznih koje je donedavno primenjivala i Srbija. Ima li procena šta je najuputnije činiti i zbog čega?

Mere koje su zemlje preduzimale u prethodnom periodu razlikuju se i u najvećoj meri zavise od epidemiološke situacije i kulturološkog konteksta. Ono što daje rezultate u jednoj zemlji možda neće dati rezultate u drugoj. Ono što je bitno da ove mere omoguće jeste da se smanje kontakti između ljudi, odnosno da se održi fizička distanca i smanji prenošenje virusa.

Svetska zdravstvena organizacija od početka epidemije apeluje da je bitno da se održe mere fizičke distance i da se vodi računa o higijeni ruku i respiratornoj higijeni. To je posebno značajno sada, kada dolazi do relaksacije mera i vraćanja na neke uobičajene tokove.

*Testirajte, testirajte, testirajte, to je poruka generalnog direktora SZO Tedrosa Gebrejesusa, “ne možete gasiti vatru s povezom preko očiju… ako ne znamo ko je zaražen”. Testovi su česta tema, kako procenjujete globalno testiranje, ali i lokalno u Srbiji? I postoje li, kako tvrde neka domicilna zdravstva, manje i više pouzdani testovi?

U borbi s pandemijom Covid-19 testiranje je jedna od mera koje zdravstveni sistem mora da sprovodi u borbi sa epidemijom. SZO je prepoznala ovaj značaj i Srbiji je donirala više od 11.000 testova, veći deo na samom početku epidemije. Naravno, veoma je značajno da je Srbija bila u prilici da nabavi veći broj testova i pokrene testiranje većeg obima, što sigurno doprinosi boljoj kontroli epidemije.

Na početku epidemije postajao je problem u nabavci testova na globalnom nivou, ali je većina zemalja uspela da prevaziđe ovaj problem i poveća obim testiranja. U situacijama kada nema dovoljnog broja testova preporuka je da zemlje koriste druge mere da zaustave prenos.

Prema stavu naše organizacije, PCR testovi su oni koje treba koristiti za dijagnostikovanje Covida-19, a SZO je izdala listu verifikovanih i validnih PCR testova.

*Odnedavno je Afrika novo potencijalno žarište, što nam otvara nekoliko pitanja; prvo je tezu da viša temperatura nepovoljno deluje na virus. Drugo, kako će se utvrditi stepen obolevanja u siromašnim zemljama? Treće, kako će se sprečiti smrtnost, posebno u siromašnim zajednicama kakve su širom Afrike?

Epidemija u Africi pokazuje da virus može da cirkuliše i u uslovima viših spoljnih temperatura. Zdravstveni sistemi u određenom broju siromašnijih zemalja slabiji su u mnogim aspektima. To uključuje nedostatak kvalifikovane radne snage, slabiji nadzor, ograničenu infrastrukturu, lošije lance snabdevanja lekovima. Pored toga, zbog sukoba, siromaštva, loše putne i saobraćajne infrastrukture, ugrožene osobe se suočavaju sa dodatnim izazovima da pristupe zdravstvenim ustanovama.

S kancelarijama u zemljama širom sveta, SZO predvodi globalne napore da podrži zemlje u sprečavanju, otkrivanju i reagovanju na pandemiju i praćenju odgovora u ovim ograničavajućim uslovima. Osim toga, angažovani su partneri kako bi se kroz humanitarne napore obezbedio bolji odgovor ovih sistema na aktuelnu pandemiju.

Ovo je prilika da još jednom apelujemo na solidarnost u ovoj pandemiji.

*Tokom pandemije razvio se niz teorija zavere, zaista zastrašuju sudovi naučnika o veštačkom poreklu virusa, među kojima je dobitnik Nobelove nagradu za fiziologiju i medicinu 2008. za izolovanje HIV virusa Lik Montanjije, koji tvrdi da je novi koronavirus napravljen u laboratoriji. Kako se i u kom periodu može utvrditi istina i na koji način ne izazvati novu paniku?

Svi dostupni dokazi za Covid-19 ukazuju da je to virus koji vodi poreklo od životinja. Do danas dostupni dokazi ukazuju na to da virus ima prirodno životinjsko poreklo i da nije konstruisan. Mnogi istraživači su mogli da pogledaju genomske karakteristike virusa i otkrili su da dokazi ne govore da je to laboratorijski konstrukt.

U svakom slučaju, SZO i dalje prati sve sve studije na ovu temu.

*Jedna od enigmi jeste stepen smrtnosti od sezonskih gripova i od Covid-19, s jedne strane, a sa druge statistike koje pokazuju da se u vreme pandemije nije bitno povećala stopa smrtnosti unutar zemalja. Koliko je vremena potrebno da se srede statistike smrti i dobiju kvalitetni podaci?

Stepen smrtnosti od Covid-19 značajno je veći od sezonskog gripa kada imamo u vidu broj zaraženih, i to nam govore i najnoviji podaci.

Za druge tvrdnje nemamo informacije, ali svi podaci govore da je ovo ozbiljna pandemija i da je svuda gde nisu preduzete striktne mere velika smrtnost ljudi.

*Napokon, kada će moći da se utvrdi da li bi čovečanstvo bilo desetkovano da nisu preduzete opsežne mere zaštite?

Cilj svih preduzetih mera bilo je spasavanje života ljudi. Podaci iz zemalja koje su najviše bile ili su još pogođene epidemijom ukazuju na ozbiljnost ovog virusa. Svakako, da mere nisu preduzete imali bismo veći broj umrlih, ali rano je da govorimo o preciznijim podacima.

*Kakve pouke možemo izvući iz pandemije, lokalno i globalno. Posebno u smislu zdravstvene kulture? U svetu se dugo izdvajaju ogromna sredstva za nova istraživanja, lekove, tehnologiju, ali šta je sa onim što se zove javno zdravlje i upravljanje opasnostima? Očito je da izazovi nisu isti kao pre deceniju, dve, o vekovima da ne govorimo?

Naglašavam da je još rano za davanje sveobuhvatnih odgovora na ova pitanja jer svaka promena zahteva vreme na osnovu kojeg možemo da uradimo procenu. Ali ono što možemo da kažemo jeste kako očekujemo da će se promeniti odnos koji vlade država imaju prema zdravstvenim sistemima, a naročito prema institucijama i kapacitetima javnog zdravlja,.

Procenjujemo da su ti kapaciteti od ključne važnosti za bolju spremnost na vanredne situacije na području zdravlja.

Svetska zdravstvena organizacija stalno ističe važnost primarne zdravstvene zaštite unutar zdravstvenog sistema. Veoma je bitna dobra saradnja, odnosno integracija svih nivoa zdravstva – primarnog, sekundarnog i tercijalnog nivoa – dakle od domova zdravlja i opštih bolnica, sve do vrhunskih kliničkih centara, pa i instituta javnog zdravlja, kako na državnom tako na lokalnom nivou. Dodatno je stav SZO da zdravlje nije samo deo zdravstvene politike već zauzima bitnu poziciju u svim politikama. Kao takvo, treba da je u fokusu čitave vlade, pa i društva.

*Vratimo se na početak, očekujete li posledice po globalne odnose, s jedne strane, a sa druge jačanje globalne solidarnosti, posebno sa tzv. zemljama trećeg sveta? I kako se u svetu kojim upravljaju suprotstavljene velike sile – što nam i ova kriza demonstrira – može očekivati povećana solidarnost?

Ovako ozbiljna epidemija će sigurno imati posledice i po svetsku ekonomiju i po globalnu politiku. Rano je da predvidimo u kom pravcu će stvari ići, ali se mi svakako nadamo da će zdravlje zauzeti značajno mesto.

Solidarnost je nešto što bi trebalo promovisati kao posledicu ove pandemije jer vidimo da postoje situacije kada niko nije zaštićen.

*Kakva je uloga SZO u postpandemijskom procesu?

Svetska zdravstvena organizacija će svakako i u procesu posle pandemije nastaviti, pre svega, s podrškom zemljama u smislu analize situacije i odgovora na pandemiju, davanja daljih preporuka i praćenja epidemioloških i studija i situacije.

Zdravstvo na dva koloseka dok kriza traje

*Nužno pitanje je da li je ograničenim kretanjem i angažovanjem zdravstva na suzbijanju epidemije dovedeno u pitanje zdravlje osetljivih kategorija stanovništva? Tu se misli pre svega na rigoroznu zabranu kretanja starijima od 65 godina i na hronične bolesnike, čije se lečenje neretko odlaže, uključujući i obolele od kancera.

Prema onome što mi pratimo, zdravstveni sistem je organizovan tako da je omogućeno i zbrinjavanje drugih pacijenata, ne samo onih u vezi s epidemijom Covida-19. Sa druge strane, neminovno je da se određene intervencije odlažu, kada imamo epidemije velikih razmera. Sve hitne intervencije treba da budu dostupne, a u fazi koja sledi očekujemo postepenu normalizaciju pružanja svih zdravstvenih usluga, mogućnost da se obave odlagane intervencije.

U ovom periodu zdravstveni sistem bi trebalo organizovati tako da radi na dva koloseka, jedan za Covid-19, a drugi za sve ostalo. Naravno, očekujemo da će se ovaj deo za Covid-19 vremenom smanjivati.

Srbija adekvatno reagovala

*Kako ocenjujete preduzete mere Srbije u zdravstvenom smislu, da li je zdravstveni sistem bio pripravan za krizu i kakve pouke u kadrovskom i organizacionom smislu mora Srbija izvući?

Od početka, to jest od pojave virusa u Kini, Srbija je adekvatno reagovala i u smislu pripreme i odgovora na epidemiju. Podaci pokazuju da je epidemija sve vreme pod kontrolom i sada već vidimo ozbiljniji pad novozaraženih, koji pokazuje da je situacija sve stabilnija.

Nabavljena je oprema, broj novozaraženih nije naglo porastao, tako da nije došlo do preopterećenosti zdravstvenog sistema. Takođe, za razliku od brojnih drugih zemalja, epidemija nije u velikom procentu ušla u staračke domove niti generalno gledano u stariju populaciju. To je svakako umnogome doprinelo kontroli epidemije i manjoj smrtnosti.

*Poslednjih dana epidemiološke stege su bitno popuštene. Može li to biti bumerang u smislu novog talasa bolesti?

Pandemija je još u toku, vidimo po tome da se svakodnevno beleže novi slučajevi u Srbiji. U nekim zemljama vidimo da broj novoobolelih ponovo može jako brzo da se poveća. Zbog toga treba da se pridržavamo mera koje se odnose na respiratornu higijenu i držanje fizičke distance.

Tekst je prenet iz Novog magazina.