Pridruživanje ili put Srbije kao izolaciji

Piše: Branka Latinović, Novi magazin

Ukrajina ima pravo na političku nezavisnost, poštovanje teritorijalnog integriteta, celovitosti i suvereniteta, isto onako kao što se Jugoslavija za to pravo izborila u svom poznatom sukobu sa Staljinom, odnosno Informbiroom 1948-1953. Nakon pet godina odolevanja raznim vidovima pretnji, uključujući i vojni pritisak, Jugoslavija se izborila za političku nezavisnost, uključujući pravo na svoj spoljnopolitički put. Srbija koja baštini jugoslovensku politiku nesvrstanih, obeležavajući 60. godišnjicu održavanja Prve konferencije pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, treba podjednako da poštuje i uvažava i druge vrednosti koji su deo nasleđa jugoslovenske spoljne politike.

U petak 24. februara 2022. saznali smo koji je stav Republike Srbije u vezi sa ruskom vojnom intervencijom u Ukrajini. To što, poput ostalih evropskih država, Srbija nije odmah saopštila koji je njen stav u vezi s vojnom intervencijom ruskih oružanih snaga na teritoriji Ukrajine svakako je rezultat delikatnosti situacije s kojom se Srbija suočila, ali i nesnalaženja i nedostatka odlučnosti da se taj stav saopšti. Ono što smo čuli kao Zaključak saveta za nacionalnu bezbednost i što je poslato Vladi na usvajanje izbalansiran je stav u situaciji u kojoj se Srbija našla, ali i u kontekstu unutrašnje situacije pred predstojeće izbore.

JEDNA DOBRA STRANA: Dobra strana ovih zaključaka jeste da je nedvosmisleno data podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine i njenom pravu na političku nezavisnost, što joj Moskva inače osporava i što je jedan od razloga za vojnu intervenciju ruskih oružanih snaga na njenoj teritoriji. Da li je u Zaključcima Srbija osudila vojnu intervencije prema Ukrajini? Da, na implicitan način ta osuda je data rečnikom koji nije odmah prepoznatljiv. Naime, ona glasi da “Srbija smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, uključujući i Ukrajinu” (tač. 6). 

Da li je dovoljno? Nije. Ali, s obzirom na sve okolnosti, izgleda da je to bilo jedino moguće.

Pažnja domaće javnosti, kao i međunarodne, bila je usredsređena na to kako će se Srbija odrediti prema sankcijama koje Evropska unija uvodi prema Ruskoj Federaciji. U Zaključcima se navodi da Srbija “smatra da joj nije u interesu da uvodi sankcije bilo kojoj državi”, što je zajedno sa izjavom predsednika Aleksandra Vučića da nećemo uvoditi sankcije “onima koji nama nisu uvodili sankcije” odmah dovelo do reagovanja pojedinih evropskih zvaničnika. Tako je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju, na svom Tviter nalogu napisao kako izbor Srbije da se ne pridruži sankcijama EU predstavlja spoljnopolitičku odluku koja će na mnogo širi način definisati odnose između Evropske unije i Srbije. Napad Putina na Ukrajinu, kako je ocenio Bilčik, predstavlja prekretnicu (watershed) za Zapadni Balkan. Karl Bilt je ocenio da se Srbija na taj način “isključila iz procesa pristupanja Evropskoj uniji”, te da “ne bi trebalo da bude mesta za nove EU članice koje ne dele naše osnovne vrednosti i interese”.

Nakon što je na listu sankcija EU, koje su uvedene prema Ruskoj Federaciji, stavljena i Belorusija, prema kojoj je EU uvela paket sankcija 27. februara 2022, sve su glasniji oni koji smatraju da treba kazniti i sve druge ruske saveznike, te da više nema vremena za balansiranje. U takvoj situaciji Srbija bi se mogla suočiti sa uvođenjem odgovarajućih mera kao što su – blokiranje pristupa fondovima EU, ukidanje vizne liberalizacije i uvođenje viza za građane Srbije, a možda i obustavljanje pregovora za članstvo Srbije u EU.

IZJAVA O NAMERAMA: Ruska Federacija jeste naš tradicionalni saveznik i prijatelj, kao i Ukrajina. To nije sporno. Tačno je da Ruska Federacija nije primenjivala sankcije koje je uveo Savet bezbednosti UN tadašnjoj SR Jugoslaviji 30. maja 1992. Te sankcije UN, koje su bile najsveobuhvatnije koje je Savet bezbednosti ikada uveo  jednoj državi, odnosile su se i na njeno stanovništvo. Stupile su na snagu nakon što predstavnik Ruske Federacije na sednici Saveta bezbednosti UN nije stavio veto na izglasavanje Rezolucije o njihovom uvođenju. Bio je uzdržan. Isto se desilo i kada je SR Jugoslavija suspendovana iz rada KEBS/OEBS na sednici Komiteta Visokih funkcionera juna 1992. u Helsinkiju. Ni tada predstavnik Ruske Federacije nije osporio konsenzus.

Institucionalna memorija o glasanju Ruske Federacije u međunarodnim organizacijama sadrži i neke druge primere, a ima ih i u daljoj prošlosti, kao što su razlozi za sazivanje Berlinskog kongresa 1878. i drugo.

Sadašnja vlada je u tehničkom mandatu i ona nema pravni kapacitet da usvaja Odluke o uvođenju sankcija Srbije bilo kojoj zemlji. Vlada može, međutim, da objavi posebnu izjavu s tim u vezi. Nova vlada, koja bude izabrana nakon izbora 3. aprila 2022, imaće obavezu da tom pitanju pristupi urgentno, krajnje odgovorno i racionalno, vodeći računa da ne dozvoli da se Srbija ponovo suoči sa rizikom uvođenja bilo kog vida mera koje bi mogle ponovo da je dovedu do nekog vida izolacije. Sankcije koje su iza nas trajale su više od osam godina i kao društvo prošli smo težak, traumatičan period. Takve mere, kada se uvedu, ne ukidaju se lako. One traju.

Ovo je ključni momenat kako će se dalje nastaviti evropski put Srbije, kao i da li će ga dalje biti. Evropa se ujedinila, situacija na evropskom kontinentu se promenila u jednom danu. Ništa više nije isto kao pre 24. februara 2022. Evropa se konsolidovala za tri dana. Mađarski premijer Viktor Orban, pored dobrih ličnih odnosa s Putinom, nije imao dilemu da li Mađarska treba da podrži uvođenje sankcija EU Ruskoj Federaciji. I izjavio je da je vreme da budemo jedinstveni, ovo je rat. Orban je podržao sankcije EU Ruskoj Federaciji jer nije smeo da zaboravi sovjetske tenkove u Budimpešti 1956, kao i Češka i Slovačka 1968. godine, a Poljska događanja iz 1939. godine, kao i one iz 1956, 1980-1981.

Situacija na terenu se rapidno pogoršava, dok ruski predsednik prečesto spominje i preti nuklearnim oružjem. Da li je u pitanju samo ljutnja i nemoć Rusije zbog sankcija ili stvarna pretnja? Situacija je izvanredna, a čini se i da je razloga za usvajanje novih zaključaka, svakim danom sve više

Ukrajina je bila među nekoliko država koje su snažno osudile NATO vojnu intervenciju u Jugoslaviji 1999. Ukrajinski ministri spoljnih poslova i odbrane dolazili su u Beograd 1999. za vreme bombardovanja. U Srbiji, u nekoliko mesta u Vojvodini vekovima živi Rusinska manjina. U borbama za oslobođenje Beograda 1944. poginulo je oko 600 pripadnika Crvene armije, koji su skoro svi bili Ukrajinci.

Ukrajinski kontingent se i dalje nalazi na Kosovu i Metohiji u sastavu snaga Kfora. Srbija to ne sme da zaboravi.

Autorka je ambasadorka u penziji i članica Foruma za međunarodnu saradnju

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.